Погледао сам поново меч између Црвене звезде и Панатинаикоса да ви не бисте морали и искрен да будем нисам сигуран да ли ће више снаге бити потребно мени да напишем овај текст или вама да га прочитате, али ако тражимо и очекујемо од наших играча да већ у уторак поново буду најбоља верзија себе онда и сви ми остали морамо заједно са њима да наставимо да се боримо. Спремите кесе за повраћање, шта друго да вам кажем.
Игра Црвене звезде је у последњих двадесет дана боља од резултата које смо забележили, што и јесте и није за похвалу зависно од тога како гледате на ствари. Ако Црвену звезду и утакмице које игра посматрате од данас до сутра онда сте највероватније разочарани крајњим резултатом синоћне утакмице, али и поносни јер у својим редовима имамо Стефа Карија и Клеја Томпсона оличене у Коди Милер-Мекинтајеру и Немањи Недовићу. То наравно не значи да ћете нашу „Сплеш браћу“ поштедети критике на првој наредној утакмици на којој буду промашили отворену тројку или слободно бацање. Шта више, извесно је да ћете предњачити у пљувачини позивајући се притом на висину накнаде коју добијају на име табања лопте у црвено-белом дресу. Уколико сте, пак, нормални, онда вам оно што се дешавало последњих месец дана улива поверење да ће на средњи и дужи рок са клубом за који навијамо ипак све бити у најбољем реду иако до недавно то није изгледало тако. Премда ми јесмо изгубили и од Реала и од Ефеса и од Панатинаикоса, последња четири освајача Евролиге, биле су то егал утакмице у којима су наши противници тек „за прса“ били бржи и бољи од нас.
Пораз као пораз није споран, али овакав пораз тј. порази уједно су и пример како би надаље требало да играмо у нади да ће крајњи исход тих будућих утакмица бити другачији – ангажовано у одбрани, покретљиво и паметно у нападу. У једном од текстова који сам претходно написао, приметио сам и са вама поделио да нико осим Петрушева и Боломбоја не зна своју улогу у тиму и да сходно томе навијачи не знају шта могу да очекују од играча Црвене звезде у смислу конкретног учинка. Сваки петак је био изузетак, а тим Црвене звезде који је искусан, али и стар, умарао се још брже и све више и више у игри без тзв. аутоматизама. Можда грешим, али чини ми се да је игра Црвене звезде у последње време много пријемчивија за очи нас, обичних навијача и надасве љубитеља кошарке, баш зато што су и иначе једноставни нападачки сетови Јаниа Сферопулоса сведени само на оне варијације које су на узорку од тридесет евролигашких утакмица дале најбоље резултате.
Већ у првој четвртини из тзв. рогова Коди, Калинић и Браун одиграли су сада већ добро познати аргентински крос скрин за Петрушева који је резултирао поенима да би недуго затим и Лука Митровић са два блока, односно комбинацијом шпанског пик енд рола и вира, створио и оставио довољно простора Дејану Давидовцу да из десног корнера неометан погоди за три поена. Другу четвртину отворили смо такође добро познатим шорт ролом Луке Митровића чији правовремени пас у супротни тј. леви корнер Ајзеа Кенан није претворио у три поена иако је, исто као и Дејан Давидовац, био сам и неометан. За разлику од Ајзее Кенана који је синоћ на оба краја терена одиграо утакмицу за заборав, Лука Митровић је наставио да доприноси – најпре поенима после офанзивног скока, а затим и централним пик енд ролом са Немањом Недовићем који је завршио његовим омиљеним ап енд андер закораком за још два поена. У том тренутку Лука Митровић имао је 4 поена, 3 скока и асистенцију за свега пар минута проведених у игри. У међувремену је и Никола Калинић као секундарни креатор покушао да нападне кош Панатинаикоса са ниског поста, што је још један од аутоматизама који се све чешће може приметити у нашој игри.
До краја друге четвртине поене смо постизали искључиво на индивидуални квалитет и инспирацију Коди Милер-Мекинтајера, Немање Недовића и Петрушева, са изузетком последњег напада у коме је, након још једног централног пик енд рола у изведби Коди Милер-Мекинтајера и Филипа Петрушева, Дејан Давидовац напао клоузаут Хуанча Хернангомеза пре него што је асистирао Петрушеву за лагано закуцавање. Прво полувреме било је комбинација тимске игре, уиграности и огромног квалитета инспирисаних појединаца, којих није мањкало ни на другој страни, тако да ни резултат није могао да изостане – 47:49 за Црвену звезду уз по једну добијену четвртину на обе стране. У трећој четвртини вредан помена био је гив енд гоу Кодија и Немање Недовића који је завршен поенима Американца, а осим тога постављали су се и понављали до изнемоглости блокови за поменути двојац у циљу што бољег искоришћавања шутерског расположења у коме се налазе.
Продори, полудистанца, тројке, успевало је и резултовало поенима малтене све што су до тог тренутка покушали – Коди 24 поена, Немања 21 поен уз свега неколико промашаја из игре комбиновано. Калинић је напао клоузаут, па асистирао Џон Брауну Трећем, а Немања Недовић и Лука Митровић су након тајмаута Јаниса Сферопулоса филигрански прецизно одиграли слип скрин за још два поена. Оно што је, испоставиће се, било одлучујући тренутак утакмице догодило се на 35 секунди до краја треће четвртине када је Коди Милер-Мекинтајер приликом једног од многобројних продора стао на ногу Омера Јуртсевена и доживео дисторзију скочног зглоба леве ноге. Силом прилика или не, последњу четвртину за Црвену звезду започели су Јаго, Кенан и Огњен Добрић, што је била можда и једина грешка коју је Јанис Сферопулос синоћ направио пошто ниједан од поменуте тројице на мечу против Панатинаикоса није изгледао као професионални кошаркаш.
Напади Црвене звезде којима смо у тим моментима сведочили били су махом статични, безидејни и конфузни. Истини за вољу, Јаго је успео да организује неколико добрих напада у полуконтри и на постављену одбрану противника, али је промашио два или три полагања, док је Ајзеа Кенан промашио још један потпуно отворен шут за три поена и полудистанцу. Све што сам претходно навео било је довољно Јанису Сферопулосу да на 05:45 до краја регуларног дела утакмице, осим Николе Калинића који је заменио изванредног Луку Митровића, врати у игру и повређеног Коди Милер-Мекинтајера да на једној нози покуша оно што Јаго и Кенан нису били ни близу да успеју на четири. У наредних пар минута видели смо последњи покушај Црвене звезде да ипак добије ову утакмицу. Коди Милер-Мекинтајер је уз помоћ Немање Недовића и Калинића поново повезао редове црвено-белих, па је након шорт рола Филипа Петрушева и асистенције за Калинића, те сигурно реализованих слободних бацања, добре одбране и полагања у контри, Црвена звезда на три минута до краја утакмице водила са 86:94.
Уследиле су две тројке и још два слободна бацања која су погодили играчи Панатинаикоса, па још једна акција Јаниса Сферопулоса која полако, али сигурно, постаје специјал и заштитни знак црвено-белих. Након блока који је поставио за Коди Милер-Мекинтајера отворио се Филип Петрушев у ширину, али не да би шутирао за три поена, већ да би кренуо ка кошу и асистирао саиграчу који катује дуж чеоне линије. На правом месту био је Никола Калинић, па је Црвена звезда повела још једном на 50 секунди до краја утакмице. До краја регуларног дела утакмице примили смо тзв. дугу двојку од Хуанча Хернангомеза уз звук сирене, Коди је промашио шут за победу, па се отишло у продужетак након кога смо и дефинитивно поражени – 111:104.
Јасно је да у утакмици на којој постигнеш 96 и 104 поена након продужетка не може тј. не би требало да буде замерки на игру у нападу и ја их заиста немам. Мислим да смо могли и морали да одиграмо боље у одбрани. Прелако су бекови Панатинаикоса ускакали у наш рекет одакле су даље дистрибуирали лопту својим саиграчима који су остајали сами на шуту јер су наши високи играчи и крила били приморани да помажу са њих, а и кад нисмо помагали тим играчима смо прилазили стидљиво, са спуштеним рукама, што је такође било недопустиво. Нисмо се прославили ни кад је реч о прављењу малих фаулова, па се у неколико наврата десило да кошаркашима Панатинаикоса поклањамо прилику за 2+1 или их шаљемо на линију слободних бацања иако нисмо у бонусу. Сматрам да су грешке које сам претходно набројао биле последица лоше концентрације играча и да немају никакве везе са Сферопулосом. Он је и синоћ, као много пута до сада, био изванредан и на томе му честитам – чиста десетка.
Анализом утакмице против Панатинаикоса покушао сам да вам укажем на напредак у игри нашег тима који је евидентан иако то тренутни резултати тј. резултати које бележимо последњих месец дана не показују. Игра је значајно боља од резултата, а и резултати ће, надам се, бити бољи колико већ у уторак против Бајерна из Минхена и у петак против пораженог из меча између Реал Мадрида и Париза. На основу свега што смо били у прилици да видимо ове сезоне Црвена звезда је заслужила да се нађе међу осам најбољих тимова у Европи.
Додајте коментар