Реал, Ефес па Панатинаикос, три ривала која су у понајбољој форми у евролигашкој конкуренцији, не само да су били проба за Црвену звезду пред наредну фазу такмичења него су умногоме и кројили њен пут ка даљем пробоју за плеј-оф позицију. Последњи такмичарски дани нису били тријумфални за црвено-беле, али су захваљујући солидној залихи из ранијих дана остали недодирљиви за прве пратиоце па су последња два пораза практично била безболна, али само делимично јер се са победама могла градити боља позиција у коначном поретку, а са становишта тимског морала не треба полемисати какав би замајац били ови скалпови пред оно што треба да следи.
Ипак, Звезда није могла да нађе боље ‘учитеље’ који ће јој задати тест пред елиминационе do-or-die утакмице. Поменута три имена јесу имена последња три европска шампиона, екипе са прегршт квалитета и искуства. Ефес који није изгубио од почетка фебруара, Реал који је фуриозан од почетка марта и Панатинаикос који је увек Панатинаикос, па и кад му победа није императив како је то било јуче. Иако се доста добро показала, са три пораза из исто толико утакмица тешко да се може говорити да је тест положен, али за утеху може бити да се оцена са овог теста ‘не рачуна’ и да он служи као добра, а потенцијално и захтевнија, припрема за онај прави тест који ће је чекати у плеј-ину где права на омашку неће бити.
Са изузетком отварања утакмице против Реала након чега је у завршници уследио повратак, али не довољно близу да се узме победа, већи део те утакмице, као и судари са Ефесом и Панатинаикосом су нешто најбоље што су црвено-бели показали у играчком смислу. Било је доброг читања игре, надмудривања, преокрета, атрактивних потеза, нападачке потенције, борбе и упорности, али се на крају остајало кратких рукава па најбоља евролигашка сезона Црвене звезде деценију уназад оставља горко-слатки укус на уснама.
“Упркос поразу, задовољан сам тиме како смо се борили. Ове последње утакмице против Панатинаикоса, Ефеса и Реал Мадрида, које смо изгубили на крају после великих борби, помоћи ће нам у плеј-ину. Борили смо се у свим мечевима, а ти сусрети ће изградити наш карактер и помоћи нам да одиграмо нокаут утакмице које почињу у уторак”
Покушао је Јанис Сферопулос да подигне морал играчима говорећи да ће научене лекције, искуства из неизвесних завршница и притисак великих утакмица припремити Звезду за оно што долази – плеј-ин, где су мечеви на све или ништа. Верује грчки стручњак у максиму која учи да тим који побеђује слави заједно, а да тим који пати расте заједно. Показало се у пракси у Звездином случају да у томе има истине. У скорије време, највећа патња је вероватно била у утакмици против Арманија када се остало и без победе и Боломбоја. У том моменту се нанизао трећи евролигашки пораз и следило је гостовање у Пиреју. Без Боломбоја, без Петрушева. Гостовање неприкосновеном лидеру и апсолутном фавориту. Знамо сви како се завршило. Унапред прежаљена Звезда је порасла у датим моментима патње. Реакција је показивана и немало пута раније – гостујући вечити дерби, Монако, Виртус у Болоњи, Бајерн у Београду итд. Чак су недавно многи зазирали од Ефеса након што је турски састав мало раније доминантно промарширао кроз Београд у црно-белој варијанти Арене, али Звезда је показала да није утучена поразом од Реала и фалиле су финесе за победу. Након овога, најсвежија је слика из Атине где је сценарио био сличан. Није звездашки оправдавати пораз, али евидентно је да Сферопулосови играчи имају реакцију у овим тренуцима.
Међутим, иако се чини да са скраћенијом ротацијом из последњих мечева, са јасно расподељеним улогама и флексибилнијом стратегијом изнуђеном одсуством Боломбоја; постављен темељ неког подухвата, евидентно је да фали завршни ударац и хладна глава. ‘Флешбек’ на Ефес и ПАО приказују кадрове у којима Звезда има шут за победу, али то није искоришћено. Исто тако, у току самих мечева непосредно пре самог финиша пропуштане су прилике да се Звезда одлепи, да са пар везаних кошева оде на безбедније растојање. Без квалитетног приступа и само са метафизичким уздањем да се мора ‘вратити’ негде за ове поразе, неће бити жељеног исхода за Црвену звезду.
Дилема је још једна и може се поставити и на следећи начин – која је то права слика Црвене звезде? Да ли је то она где практично растерећена у Атини шутира 13/27 са дистанце, у једном моменту са непогрешивим Милер-Мекинтајером и Недовићем или је то она слика у којима Звезда, оптерећена страхом од грешака и неуспеха, срља и греши попут увода у меч са Реалом, па исто тако на старту другог полувремена против Ефеса, па и у Атини на +8 када је само требало остати миран и стрпљив. Било је таквих утакмица на домаћем терену када су црвено-бели имали притисак због улоге фаворита па су посустајали против екипа које је требало добити (Жалгирис, Армани). Слично и са гостовањем Макабију и др.
Несумњиво, меч плеј-ина ће са собом носити сав притисак овог света. Тешко је очекивати опуштену руку као у ОАКА Арени. Пак, добра ствар је што ће у Минхену атмосфера са трибина бити традиционално угодна за Звездин тим. Тога нема на било којем другом месту у Евролиги.
Периферно запажање, биће добра ствар што Звезда мора да тражи плеј-оф против екипа које немају А лиценцу (Бајерн, па евентуално пројектовани меч са Паризом). Суђење у претходним утакмицама против екипа са А лиценцом, дакле против власника ове лиге, показало је тенденцију подилажења њима и фаворизовања таквих клубова. Како то тек изгеда у утакмицама које су са резултатским значајем, на испадање, не треба ни замишљати…
Много важнија ствар биће стање Кодија Милера-Мекинтајера који је против европског шампиона играо утакмицу сезоне (или можда каријере), па доживео пех. Након што је изнесен са терена и неког времена одвојености од паркета, вратио се пред крај али је било очигледно да је бол оставила трага. Звездин плејмејкер није досад пропустио нити један меч Евролиге, као што је било и претходне сезоне у тиму Басконије. Нема сумње у његову вољу и физички снагу, али само присуство неће бити довољно ако га бол буде ограничавала. Још алармантније за Звезду је ако се на утакмици не појаве други бекови, имајући у виду да су Јаго и Кенан ишли из штете у штету.
Немојмо заборавити, међутим, да Звездин тим ове сезоне карактерише непредвидивост. Можда и то буде фактор одлуке и нерешива енигма за неспремног ривала. Џокер кандидата у црвено-белим редовима итекако има.
Додајте коментар