ЦЗБГ портал даје простор вољним пратиоцима да њихови увиди и анализе добијају своје место у спортском дискурсу. Један од њих, познат под уписом ‘Увек са тобом’ (@uvek_sa_tobom), у својој анализи истиче предстојеће изазове Црвене звезде у Евролиги, анализирајући могуће сценарије и шансе за успех, подвлачећи оптимизам пред завршницу сезоне и важност вере у тим.
Пар дана касније, када хладне главе размотримо све, можемо рећи да нема много замерки тиму, иако је после првог полувремена, па и трећег квартала, оваква реченица звучала немогуће.
Одиграли су наши момци јако добру уаткмицу, али просто није хтео шут, нарочито у првој четвртини, и то нас је на крају коштало. Борили су се и направили нестваран повратак, али на крају, баш у тим тренуцима судијска тројка је поновила ролу из четвртог кола и одрадила оно зашта је ту, и зашта смо уосталом и пре почетка меча знали да је ту. Међутим, сада шта је ту је, морамо да наставимо даље и да гледамо напред. На реду су Анадолу Ефес и Панатинаикос. Давно смо доказали себи да умемо да играмо и да можено са сваким да се носимо, а најскорији пример тога имали смо недавно у Пиреју. Идемо храбро на победу у оба меча! Видимо да је и тај Панатинаикос рањив. Поражени су од Париза у Атини, намучила их је Алба, као и Макаби који је умало изненадио и Ефес у Истанбулу. Колико год резултат можда не говори тако, од својих противника у преостала два кола Црвена звезда је показала бољу игру, што би уз јаку подршку пуне Арене, каква је била и претходног петка, требало да буде довољан разлог за оптимизам уочи меча са турским представником, као и наду пред пут у Атину.
У случају само једне победе, пласман у првих десет нам је загарантован, али и није нешто чиме се треба задовољити након свега што смо прошли ове сезоне. Са друге стране, ако до краја не забележимо тријумф, и испадање из плеј-ин зоне постаје све реалнија могућност, јер би за то било довољно да Армани савлада Виртус и потом Басконију код куће.
Заиста се надамо и верујемо да ово није и четврта сезона у којој смо бриљирали готово читавим њеним током, а онда пред крај стали и остали без плејофа. И то сваке од тих сезона махом поразима који су долазили или од аутсајдера, или у већ добијеним утакмицама (2016/17, 2021/22, 2022/23). Све те сезоне, као и ову, карактерише огроман недостатак среће, невероватни сплетови околности и наравно грубе учестале и тендециозне грешке евролигиних судија на задатку, који нам се стално смењуји када је потребно да изгубимо, а исто тако било је и против Реала.
Да се у основи избегне такав сценарио, односно заврши на макар и последњој позицији која води у доигравање, ствари су поприлично јасне. Као што је речено, довољно ће бити да добијемо једну утакмицу или Милано изгуби једну. У другом случају потребно је и да Партизан такође не тријумфује оба пута. Када је реч о поретку од седмог до десетог места, као и о потенцијалном шестом, ситуација је доста компликованија, међутим ако нам нешто иде у спорту, то су калкулације, па верујемо да ћемо се снаћи. Ако направимо најреалнији сценарио, а то значи да подразумевамо победе фаворита, могли би тријумфом против Анадолу Ефеса да завршимо са истим скором (19-15) као и Барселона, Париз и Ефес. Да би се то десило, неопходно је да Барселона буде поражена од Фенера, а Париз од Реала. У том кругу Барселона би била седма због веће кош разлике, јер смо и ми и они славили са по четири разлике, а ми би се налазили одмах иза њих. Ако би Бајерн изгубио обе, гостовање Макабију и код куће са Фенербахчеом, у том кругу од пет тимова ми бисмо избили на шесто место, које директно води даље. Још један услов за све ово јесте и да Мадриђани буду сигуран против Париза и Партизана.
Јасно је да неће бити ни најмање лако изборити се за што бољи пласман до краја регуларне фазе Евролиге, али је овај тим у више наврата показао да им треба веровати, и пре свега да им никада не смемо унапред уписати пораз. Ми верујемо!
Додајте коментар