Интуиција је попут сенке у сутон: понекад води, а понекад заводи. Минут пре почетка утакмице и првог судијског подбацивања у Пиреју, највећи број навијача Црвене звезде мислило је да су њихови миљеници осуђени на дебакл који би значио да ће се по први пут у сезони нанизати четврти евролигашки пораз, али пар минута с почетка меча гледајући слику београдскког црвено-белог строја одавао се утисак зрелости и клатно интуиције превагнуло је на супротну страну на којој је обитавало виђење – Звезда ће бити јача од својих проблема и Олимијакоса, тима са највише евролигашке полице, па ће успети да уграби ненадану победу.
Отисла се у Саронски залив Звезда опхрвана повредама. Најпоузданија карика, Џоел Боломбој, отпала је у финишу утакмице против Арманија. Филип Петрушев према условима из преговора о позајмици није имао право наступа, па је Јанис Сферопулос морао да припрема одговор на Фала и Милутинова са играчима знатно мањих габарита. Пораз се чинио као неизбежност. Тако прежаљена, Звезда је ушла на терен са само једним циљем: да не допусти Олимпијакосу да јој одузме дах. Да им не да ништа лако. И не само да је то урадила, већ је то учинила са стилом! Црвена звезда је тек трећи тим који је поразио Пиреј, а јединствен случај је што је била у предности кроз целу утакмицу. Грчки великан није био у предности ни секунд, што му се није десило досад. Ограничила је тим са таквим офанзивним рејтингом какав је Олимијакос на 73 поена, што је за око 15 мање од њиховог просека ове године. А ово је био кључ број један за коначну победу. Посебно је било импресивно у првом кварталу где је Барцокасов тим лимитиран на 8 датих поена, што је њихов најгори учинак у сезони. У две од преостале три, нису прелазили изнад 19 поена.
Кад на то додате нападачку разноврсност и убачених 81 поена у Пиреју, где се противници обично држе на много нижем прагу, онда је потпуно јасно да је Црвена звезда потпуно надиграла фаворизованог ривала. Највећа сатисфакција за српског шампиона у контроли игре било је готово непостојећа присутност Фала и Милутинова. Осим ако их нисте видели у кадру, јер је утисак да се нису приметили да су били у СЕФ-у. Могли бисмо да питамо Дејана Давидовца и Џона Брауна. Можда они нешто знају о њиховом „нестанку“ са утакмице. Шала на страну, али ће Олимпијакосови центри, чим чују ова имена, мењати правац у улици. Није да су имали много сличних ноћних мора пре јучерашње вечери.
Само са таквим њиховим наступом је Звезда и могла да нешто уради. Иако можда немају њихов физички опсег, Звездини центри са овог меча били су интелигентни, упорни, храбри и одговорни. Успели су да збуне Барцокасове високе тако да су већ у првом кварталу показали знакове нервозе са офанзивним фауловима. Скакачка надмоћ Олимијакоса дошла је до изражаја тек у трећем кварталу када су озбиљно надирали. Ипак, укупан однос у скоковима је тек минимално на страни домаћих, а добром одбраном Звезда је успела да не пати ни када је Олимијакос сакупљао своје промашаје, јер је примила свега 9 поена из друге шансе.
Можда не у оваквим тешким околностима, али Црвена звезда је сезонама уназад умела да направи пометњу и поквари планове неприкосновеним домаћинима. Било то у Пиреју, Истанбулу или раније у Тел Авиву, Звезда је у свој ДНК уткала пироманске склоности и са задовољством палила ватру у дому својих домаћина. Иста побуда јавила се и јуче. Гедраитис је био тај који је запалио ватру и Олимпијакос је платио за то. Не једном и двапут, већ три пута тројком (15-28) у раној фази сусрета. Литванац је заједно са Милер-Мекинтајером до краја полувремена дао прави одговор и онда када је домаћин помало нашао ритам са Везенковим и Питерсом.
Милер-Мекинтајер је као у Минхену био поентерски ефикаснији у првом полувремену. Али у наставку се није десило оно што и у Баварској. Звездин организатор игре био је и даље покретач. Заправо, ова утакмица је била оно што се од њега очекивало откад је дошао у црвено-беле. Међутим, досад је Звезда углавном ишла на дуге позиционе нападе. Ипак, суочен са центарском десеткованпшћу, Јанис Сферопулос се определио на брже нападе мотивисан потребом да се искористе предности ниже петорке у агилности и брзини, чиме би се смањио утицај Олимпијакосове висине и физичке доминације. Милер-Мекинтајер је јурио у транзицији и то је омогућавало да се спречи постављена одбрана домаћина. Брзина и промена правца одлично је функционисала и зато се Звездина ефикасност у првом полувремену поклапала са Кодијевим поентерским учинком.
Ипак, искусном тренеру као што је Барцокас то није могло да промакне. Зато се у наставку одлучио да се прилагоди Звезди нижом петорком и ствари су ишле другачије када је неутралисана Звездина брзина и покретљивост. Ипак, кад је постало тесно шутерски су се прикључили и преостали бекови. Јаго је отворио последњу деоницу са дистанце, а Недовић и Кенан су са три узасопне тројке заледили СЕФ и одвели Звезду на спокојних +13 (59-72). У наставку смо често углавном гледали слику Звездиних играча који стоје на линији за слободна бацања где су их нервозни домаћини слали, прегорели у жељи да одиграју агресивну одбрану.
Шут са периметра дошао је после дугог времена чекања и патње. Сферопулосов тим је због лошег доприноса спољне линије патио на мечевима у којима су унапред уписане победе. Но, изгледа да су овосезонски црвено-бели предодређени само за утакмице овог типа. Против опонената највишег ранга. Рокас Гедраитис који у београдском сусрету ових ривала није играо ни секунд, постао је главни протагониста у Пиреју. Литванацу се отворио простор за главну улогу и изнео ју је на најбољи начин. Ако је онај промашај против Арманија прогањао навијаче, са овом партијом ће сви бити намирени. Он сам највише, јер је то заслужио.
На начин који није могао да буде замишљен, Звезда је прекинула серију три евролигашких пораза. Свака победа долази са напором, али оне неочекиване стижу као благослов и награда. Црвена звезда није излазила као победник у претходним мечевима и када је била борбена као против Арманија. Три узастопна пораза ставила су велики терет пред пут у Атину, тамо где није место да вадите флеке. Посебно када сте испресецани изостанцима најбољих играча. Ипак, узела је победу коју није урачунавала и сада има шансу да још боље гради своју позицију у преостала четири кола. Ипак, мораће да покаже зрелост да је способна да игра под притиском. На том тесту је падала у претходним мечевима када се сусретала са тимовима који јој гледају у леђа.
Додајте коментар