Након једног завршеног циклуса крунисаног освајањем Жућкове левице и пред наступајући део сезоне који доноси расплет, у свом блогу наш сарадник са форума ‘nijegoat’ прави резиме полусезоне, осврћући се не само на терен, већ и на шири спектар промена који се десио у КК Црвена звезда од старта актуелне сезоне.
Када би ме неко питао шта је кулук, дефиниција и конкретан пример да наведем, рекао бих му да је кулук написати текст о досадашњем учинку Црвене звезде без да се њени навијачи склони сујеверју не узнемире. Грех на нас из редакције тј. на мене уколико овај текст на било који начин буде пореметио Црвену звезду и њене играче. А неће.
Пре много година легендарни Дејо Радоњић је у одговору на једно од многобројних питања новинара рекао „Иде зима…“ алудирајући притом на проблеме са којима би тим који је тада тренирао могао бити суочен у наредном периоду. Зима је ове године била и полако пролази, а Црвена звезда се налази на феноменалној петој позицији на табели Евролиге са 16 победа из 26 мечева и распоредом који нам даје за право да се надамо директном пласману у доигравање. Посредством овог текста покушаћемо да дамо одговор на питање како смо, само наизглед преко ноћи, дошли у ситуацију у којој се сада налазимо.
НАВИЈАЧИ
Навијачи клуба који за десет година освоји више од двадесет трофеја требало би да буду задовољни учињеним, те да ни у најлуђим сновима не помишљају да управу свог клуба на челу са председником смењују. О томе да ли је Небојша Човић смењен, замољен да оде или је аванзовао неком другом приликом, али чињеница јесте да је на његово место на почетку ове сезоне и формално-правно дошао Жељко Дрчелић – бивши фудбалер и бизнисмен који је у претходном периоду вршећи функцију председника УО и Колегијума КК Црвена звезда био заслужан за многе позитивне промене које су се догодиле у клубу.
Ову кадровску промену између осталих иницирали су навијачи Црвене звезде, вечно захвални Небојши Човићу на свему што је учинио за клуб у претходних десетак година, али исто тако свесни да су за искорак на европској сцени коме ове сезоне сведочимо потребни нови људи, нов ентузијазам и енергија.
НОВА УПРАВА И НОВЕ МЕТОДЕ
Нова управа, оличена у Жељку Дрчелићу, стабилократичност коју јој је у аманет оставио Небојша Човић заменила је или још боље речено допунила вербалном, финансијском и сваком другом подршком шефу стручног штаба – Јанису Сферопулосу.
„Имам поруку за навијаче Црвене звезде. Сваке године понављамо једне те исте грешке и радимо у корист своје штете жалећи се и плачући од првог дана. Сезона је дуга, верујте нам и подржите нас. Ови момци то заслужују.“
Овим речима Јанис Сферопулос обратио се звездашкој јавности након пораза од Дубаија и победе над Морнаром као да је знао, а највероватније и јесте, да ће за разлику од неколицине својих претходника добити прилику да се за трофеје и пласман у доигравање Евролиге бори до самог краја без обзира на резултате које у међувремену буде бележио. Жаргонски речено кладила се нова управа на њега, кладио се и он сам на себе и своје играче, па смо тако „осуђени“ једни на друге у нову евролигашку сезону ушли са највећим могућим амбицијама и екстремно кратким фитиљем, али овај пут без могућности да тим поводом било шта урадимо.
Након пораза од Дубаија уследио је пораз и од Сплита, па три победе и четири везана пораза у Евролиги. Пожар су само привремено угасиле победе над Албом и Монаком, па су га поново распалили порази од Асвела и Партизана код куће. У тим тренуцима многи од нас били су спремни да се окрену обавезама у АБА лиги, али којој АБА лиги кад смо и тамо заређали са поразима?! Победа над Бајерном, па убедљив пораз од Арманија из Милана и онда – Виртус. Судбина је хтела да Виртус свега дан или два пред, испоставиће се, меч сезоне за Црвену звезду за шефа стручног штаба ангажује Душка Ивановића, човека чији одлазак из клуба многи од нас још увек нису прежалили. Тешком муком Црвена звезда извојевала је победу на гостовању у Болоњи захваљујући Јагу, Ајзеи Кенану, али и Петрушеву и Луки Митровићу. Њих четворица постигли су три четвртине (76%) поена за Црвену звезду на утакмици којом је започета серија фантастичних резултата која још увек траје. Од скора 6-7 и -10 на мање од седам минута до краја дошли смо до 16-10, успут побеђујући Олимпијакос, Барселону, Монако, Партизан и вазда неугодну Албу у гостима, а освојен је тј. одбрањен по пети пут узастопно и куп у Нишу.
ШТА ДАЉЕ?
До краја регуларног дела сезоне очекује нас још осам кола. Након репрезентативне паузе у госте нам долази омражени Жалгирис (четвртак у 20:00), па играмо против Бајерна, Арманија из Милана и Олимпијакоса. У последња четири кола чак три пута бићемо домаћини. Не желим и нећу да се бавим калкулацијама, што и вама саветујем – клоните се дигитрона до даљњег. На нама је да
верујемо Јанису Сферопулосу и да га подржимо. Он и његови играчи то заслужују.
SUPPORT, DON‘T CRY – СВИ У АРЕНУ!
Ja mislim da su još 6 pobeda dovoljne za Top 4 što je vrlo ostvarljivo.