Црвена звезда савладала је препреку звана Алба Берлин, победивши са 71-77 и направила још један корак ка месту у првих шест и директном пласману у плеј-оф Евролиге.
Утакмица против фењераша није имала квалитет, али је било доста борбе два тима у тесној утакмици. То је као да гледате партију шаха са једном страном који жели да одговори другој на сваком различитом поседу. Ова победа је велика за Црвену звезду. Не треба ни расправљати о томе. Велика је јер је после емотивног и физичког трошења у дербију и тесне победе над атлетским Асвелом, била на тесту зрелости против полетног фењераша. Дошла до тесне завршнице где се победа ломила у последњим поседима и на крају је успела. Велика победа, наравно, јер је остала у позицији да држи пласман за неко од првих шест места. Ово само по себи неће донети пласман у плеј-оф, али из психолошких разлога је овај импулс самопоуздања важан.
Уосталом, утакмица против тима попут Албе није ту да је памтите. Може вам остати у сећању ако она једино постужи као декор да управо победом у том сусрету и теоретски обезбедите пласман даље, али ово је било далеко још увек од тог сценарија, јер још је осам рунди до краја. Ипак, разлога за оптимизам има. Да победиш једном, потребно је таленат, да победиш поново, потребан је карактер. Црвено-бели су победили Басконију, Париз, Монако и Албу два пута јер имају карактер. Осим тога, боље стоје у међусобним одмеравањима и од гиганта какви су Барселона или Фенербахче. Није то дошло ниоткуда.
Било је европских вечери у којима се много пута Црвена звезда опекла управо на Албу. И у редовима актуелног састава има немало играча код којих је урезана историјска меморија како то изгледа. Памти и Јанис Сферопулос који је прошле године грмео од беса у берлинској свлачионици, што је документовано снимком који су сензационалистички медији онда једва дочекали да учине виралним. Памте и навијачи, зато и стрепе када Звезда мора да тестира своју зрелост против Асвела или Албе. Сплетом спортске судбине, ова два ривала дошла су као противници у недељи дуплих евролигашких обавеза и Црвена звезда је славила оба пута, први пут у сезони када је била у обавези да игра две утакмице у евролигашкој недељи. Растерећени навијачи, полу у шали, полу у еуфорији, с правом кажу – Пали су Асвел и Алба, где је сада плафон?
Стоји да је увек тешко играти против Албе. У Берлину се још увек чува заоставштина Аита Ренеса, јер његов наследник и дугогодишњи ученик Израел Гонзалес ништа није променио у стилу. Проблем за свакога ко игра против Албе је што ће се суочити са њиховим портфолиом разноврсности. Сви трче, сви скачу, свако шутира, сви су у стању да погађају. Не знате од чега да се пазите, не знате који ризик је искалкулисан и како да одреагујете на брз начин ако ствари не крену по плану.
Алба, која са кратким нападима и контролом скока тежи већем броју поседа из којих црпи поене, демонстрирала је доследност на свој начин и ноћас. Ухватила је 10 офанзивних скокова и дошла до 13 поена из друге шансе на овом мечу, што јој је омогућило да живи до последњег минута. Црвено-бели су рецимо имали више офанзивних скокова, али су дошли само до једног поена из тих ситуација. У утакмици са неким другим ривалом, то би било пресудно за неминовни пораз, али Алба је помогла уморној Звезди тако што је на сваку њену грешку одговорила са своје две. Конкретно, Црвена звезда је завршила са 11 изгубљених лопти, а домаћин је имао 21 грешака. И то је кључна тачка утакмице, фактор који је преломио. Транзицијска игра је управо заштитни знак Албе, оно по чему су они добро познати, али је Звезда онемогућила много таквих ситуација.
Гледано кроз бројеве, Алба је постигла само један кош са отвореног терена. Са друге стране, Звездини кошаркаши су разоружали Албу и уништили је њеним оружјем. Сферопулосов састав дошао је до 24 поена након што је Алба губила посед. То су велике цифре за утакмицу са релативно малим бројем поена.
Успешно је Звезда завршила овај циклус напорних мечева, од дербија, преко Лакташа до дуплог кола. И умор је више него очигледан. А велике ствари тек следе. На програму ће после пар дана предаха, у понедељак, бити must win утакмица јадранског дербија против Будућности, а онда и психофизички исцрпна борба какву доноси Куп такмичење. Умор је ту, не може се игнорисати, али сласт тријумфа га може ублажити.
Додајте коментар