Неумитни судија зван пласман држао је Црвену звезду у плеј-оф зони чак и после пораза од Макабија, али у црвено-белој свлачионици владала је забринутост. Два сата тимског разговора и самоиспитивања, морала су да пруже терапеутско дејство исцељења менталних рана након што је crash-test са слабашном легијом Одеда Каташа донео ударац, а следеће београдско гостовање следило Партизану који је дерби чекао раширених крила, па се кошмарни сценарио пораза и склизавања са високих позиција и препуштања истих љутом ривалу, назирао на хоризонту.
Непланирано пре Макабија, дерби меч био је праћен неочекивано већим резултатским морањем, поред оног које само ривалство намеће. Али, црвено-бели су се прераспоредили, наметнули свој закон од првог минута, пресекли дах противнику који је очекивао спектакуларну рутину у свом дому, и фантастичном упорношћу су се борили са игром нерава у неизвесном мечу до коначне победе са којом су у Партизану нашли идеалну жртву преко које се треба вратити на стазу победа. Славље у вечитом дербију увек мултипликује ефекте. Звезда је, са погледом одозго, нагазила по глави ривала који се успињао све више и претио да јој преотме позицију, бацивши га на безбедније одстојање. Има ли бољег начина од овога да се, поред укуса победе, врати и самопоуздање које се климало након брљотине из претходне рунде?
Може звучати као клише, можда је мало поједностављено али постоје тренуци када фраза да је један тим „желео победу више“ има велики значај. Ако теоретски погледамо утакмицу, екипа која је највише желела победу, без икакве бриге о кош-разлици, био је Партизан. Било каква победа му је била довољна да потврди брејк, поравна се у скору и престигне Звезду. Практично гледано и на основу изгледа обе екипе на паркету, тим који је показао да жели победу више, улазећи са „ножем у зубима“, била је Црвена звезда. Као да је говорио рањени кошаркашки его играча. Као да су хтели да докажу да су шампиони, да су их изазови још више ујединили и да их не занима ништа и нико од „пола Европе“ која је чекала да види принети ражањ и црвено-белу ловину на њему.
Јасно је да је почетни план био дефанзиван. Притисак, пресретање, агресивна одбрана. Џон Браун, Џоел Боломбој и Дејан Давидовац радили су добар дефанзивни посао на старту, али је на другој страни мноштво изгубљених лопти онемогућило дебљу разултатску предност. И у другом десетоминутном периоду било је слично, када је на пример, Калинић отворио контру Аријану Лакићу, па онда и Боломбој начино фаул у нападу. Ипак, дефанзивна стабилност одржавала је стално посед предности, да би се у самој завршници квартала разиграо Милер-Мекинтајер са два везана коша, од којих други уз сам звук сирене упркос томе што је умало остао без дриблинга (37-42).
Није пауза пријала црвено-белима јер су у наставку у уводној фази низали као на траци прекршаје у нападу и Калинићеве изгубљене лопте. Црвено-бели су после првих два минута били без поена, а онда је прекретницу направио Филип Петрушев сјајном рампом на Карлику Џонсу из чега је лопта брзо завршила у рукама Дејана Давидовца испод обруча за прве поене Звезде у наставку. Џон Браун је са два офанзивна скока, након покушаја Петрушева и Калинића, под прекршајима погађао са линије и црвено-бели су стигли до свог максимума +6 (39-45). Али, са друге стране серија Карлика Џонса донела је вођство домаћину после дуго времена (51-49), пре него се Милер-Мекинтајер реванширао истом мером (53-55).
Све су карте биле отворене пред завршницу, а Црвена звезда је кренула ауторитативно преко две одличне акције за Петрушева након којих је онда и покупио битан дефанзиван скок и изнудио фаул Дејвиса. Кад се ломило, Црвена звезда је показала да је научила лекцију из болног првог дербија. Оно што је онда (умало) убило, то је и ојачало. Говоримо наравно о офанзивном скоку којим је Партизан тако мучио црвено-беле у новембарском мечу, а што је јуче било најјаче оружје Сферопулосовог тима. Иако је Јаго промашивао отворене тројке, Црвена звезда је прикупила офанзивне скокове и тако је са Петрушевим дошла до 60-66. Вашингтон и Бонга су донели егал (68-68), а при резултату 70-71, К. Џонс је имао 1/2 слободна бацања за још једно поравнање (71-71). Недовић и Стерлинг Браун су пропустили нападе на обе стране, али је последња реч остала за Црвену звезду. Лопта је кружила, стигла до Недовића, који је изборио фаул и три слободна бацања на секунд пре краја. Звездин бек је погодио прва два бацања, намерно промашио треће, а Бонга је бацио лопту која нигде није стигла.
Звезда је пристигла до победе, иако као да је са дистанце испаљивала камен који је узела од Сизифа. Са 15.8% шута за три, тешко да бисте могли да победите и неким утакмицама АБА лиге. Међутим, Сферопулосов тим је контролисао резултат у највећем делу утакмице и победио упркос мизерном проценту, при чему ниједна тројка није погођена у другом полувремену, што довољно говори о другим добрим стварима. Однос у индексним поенима био је 86-65 у корист Звезде и то би можда чак била и реална резултатска разлика да је допринос спољне линије у нападу био бољи.
Играчи попут Калинића и Рокаса Гедраитиса играли су само одбрану, са занемарљивим доприносом у нападу. Штавише, одлуке какве је Калинић доносио на половини противника, није приказивао у досадашњој каријери, али су црвено-бели живели и упркос томе. Када говоримо о дефанзиви, немогуће је а не споменути и Милер-Мекинтајера и маестралну улогу при преузимањима. Генерално, Звезда је одрадила одличан посао у одбрани и нашла начин да заустави експлозивност Партизанових бекова много боље него у претходна два сусрета. Ту је био кључ победе.
Уздигнте главе, са четрнаестом победом у такмичењу, црвено-бели су напустили гостујућу свлачионицу Београдске Арене. Сада их чека још једно дупло коло у којем ће покушати да по први пут у сезони остваре максимални учинак. Ривали – Асвел и Алба, вечити камени спотицања. Ако гледате поредак, рећи ћете да су победе против тимова са доње полице обавеза, али историја указује на опрез. Не само историја, него и меч из прошле седмице. Црвеној звезди не одговарају овакве улоге када пред собом има изразите аутсајдере, зато… дајте им још Партизана!
Додајте коментар