Блог Кошарка Кошарка/Вести Кошарка/Евролига Кошарка/Извештаји и анализе ЦЗБГ

Међу војницима кружи изрека фина – не лежи ми улога домаћина

Остала је иза Црвене звезде седма такмичарска недеља дуплог евролигашког програма након које ће морати да се, после непријатног пораза против Фенербахчеа, задовољи половичним учинком. Баш као у највећем броју у оваквим случајевима. Наиме, црвено-бели су у шест наврата били половични, а једном су остали празних руку после болног пораза у Каунасу и губитка у атмосфери тиховања против Панатинаикоса, у судару са европским прваком који је остао у сенци погибељи у Новом Саду.

Симптоматично, резултати из оваквог распореда показују правилност да Црвена звезда губи утакмицу пред својим навијачима у дуплом програму. Чак четири пута развијао се овакав сценарио, што су уједно и сви порази црвено-белих код куће. Најпре против Барселоне која је нанела први (спорни) пораз Сферопулосовом тиму у такмичењу након уводних 3-0, онда горе поменути (и опет спорни) неуспех против Панатинаикоса, затим дебакл у вечитом дербију, закључно са поразом од Фенера. Све то за време дуплог програма! „Сва срећа“ па је укрштање распореда и календара два пута Црвену звезду послало на пут у Француску и Италију, где је Звезда у, казино знаној, Кнежевини била бољи коцкар од Монака, а у универзитетској Болоњи начитанији и досетљивији академик од Виртуса.

Јесу ли све ове тенденције случајност или црвено-бели заиста пуцају под теретом очекивања? Посматрајући све околности, факторе и предикције, рекло би се да је ипак ово друго. Очекивало се да ће после славља у Истанбулу, црвено-бели добити крила и наставити такмичење као и даље једини непоражени, али је онда дошла Барселона и Роберт Лотермозер. Очекивало се искаљивање беса после сцена из Каунаса, али ни +14 није било довољно за шутерски индиспонирани Панатинаикос. Очекивала се фешта у вечитом дербију против ривала који је дотад губио серијски, али је уследио шок. Очекивао се  наставак тријумфалне серије с краја минуле и почетка текуће календарске године, али је крешендо тројки Фенербахчеу донео звук победе.  Чак и када су побеђивали, црвено-бели на свом терену нису бриљирали. Као сведочанство стоје утакмице са Басконијом, Макабијем и Паризом. Изузеци су Алба, Бајерн и Олимпијакос, али ипак са интервалима у којима су показивали жилавост.

Утисци су једно, а бројеви друго па тако они могу да демантују ову причу, јер је стопа успешности Црвене звезде на свом терену 63,6% (7 од 11), а као гост она је нешто нижа и износи 54,5% (6 од 11). Ипак, поред ове квантитативне димензије, незаобилазна је и квалитативна, а када сагледавамо њу, неоспорно је да су црвено-бели пружиле неке партије далеко од свог дома које су изгледале доста сувереније и убедљивије.

Тешко је објаснити феномен да тим који има заглушујућу подршку дозвољава себи неке од приказаних великих осцилација и парадокс да му више одговарају утакмице у улози госта. Али као заједнички именитељ разних фактора који могу довести до тога, може се издвојити један – притисак. Као што таоистичка мудрост каже да „међу војницима постоји изрека фина – не лежи ми улога домаћина“, тако и Црвеној звезди више прија да иде у походе широм континента, док код куће влада равнодушни спокој.  Ипак, тако нешто није по протоколима такмичења, а сем тога, црвено-бели ће у наредном времену морати у походе и у свом Београду, јер су следећи изазови гостовања ратном егзилском Макабију и Партизану.

Мада притисак има и своју покретачку димензију, по Звездин тим он се рефлектовао само у негативном светлу. Јер, нису ли под притиском скривљена два неспортска фаула против Фенербахчеа већ у првом кварталу? Није ли под притиском Звезда бачена у агонију и препад па јој турски састав погађа четири везане тројке у четири узастопна напада на отварању другог квартала? Није ли под притиском дошао страх који дезоријентише па Сферопулосови играчи постају рањиви на периметру који су дотад бранили као друга најбоља одбрана у такмичењу?

Паралишући притисак задрхтао је руку и на слободним бацањима, која су лако могле да коштају против Монака. Тако је Милер-Мекинтајер машио оба против Фенера (58-70), тако је и Боломбој против Монака стартовао са 0/4, а Петрушев који је у Кнежевини био непогрешив са линије 11/11 се такође лоше увео ставши на црту, да би потом пребродио баријеру. Како и не би, када је из минута у минут на терену деловао све бољи и незаустављивији, одигравши старшну утакмицу.

Управо је на крилима Петрушева и Кенана за једва пет минута игре Звезда направила серију 19-1 (за 32-24) и поништила Монакових +10 када је Папајанис погодио из офанзивног скока. Али и након што се Звезда за корак одлепила, симптоми попуштања под притиском су успориле даљи напредак у смислу осетније предности. Видели смо у овој деоници и офанзивне фаулове Боломбоја и Милер-Мекинтајера, онда и оклавања под обручем која су доводила до три секунди у рекету или до промашене отворене Добрићеве позиције ван линије 6,75 па је Звезда отишла на одмор тек с кошем предности (36-34).

У наставку већ виђена сцена. Први пут је Звезда отишла на двоцифрену предност (46-36) након што је Боломбој поентирао из офанзивног скока, али је онда ступио на сцену déjà vu са фауловима у нападу, промашеним бацањима, попустљивијој одбрани и све друго што је омогућило Монаку да се врати у утакмицу захваљујући Алфи Дијалоу. Његови и Џејмсови напори у последњем минуту довели су госте у предност (74-76), пре него што је Ајзеја Кенан изједначио двадесетак секунди до краја регуларног времена (76-76). Монегашка звезда је желела да има последњу реч, али његов покушај за три поена, где је био у ноћи без поготка (0/7 ), није пронашао обруч.

А у продужетку, више не Филип Петрушев него једнако користан Џоел Боломбој, уз Кенана, доминирали су за победу (88-82). Заслужену на крају, јер су црвено-бели награђени за упорност. Ма колико да се носила сама са собом због наметнутог притиска очекивања, знала је Црвена звезда да ће и Монако изаћи са ножем у зубима, јер су гости коло раније доживели горак пораз од Бајерна. Неће  бити много такмичарских недеља када Мајк Џејмс пропусти две шансе да добије утакмицу уз звук сирене у два дана размака, али како рекосмо, није ни Црвена звезда била само срећник, јер је победу заслужила беспоштедним залагањм.

Психолошки је исцрпиво играти меч у којем  два тима отупљена дуплим програмом шутирају мање од 30% из домета за три поена, док играју кош-за-кош у последњих осам минута, без икаквог одлепљивања више од једног поседа. Ако је посустајала у немалим моментима, Црвена звезда није престајала да тражи прекопотребну победу – и нашла је.

На основу свега наведеног, и узимајући у обзир да је јурила заостатак у последњем минуту, те да се одлучила на ризик и брањење последњег напада, да је нашла снагу у исцрпљујућем интезитету, онда нема сумње да је Звезда остварила вредну „ugly win“, како то кажу Американци.

Јер, таоистичка мудрост с врха текста завршава се поентом – „Кад се две војске сукобе, победник је онај који победи тешка срца“.

Додајте коментар

Кликните да бисте објавили коментар

Скочи на траку са алаткама