Српски речник је богат. Веома богат. Али, у неком тренутку може пресушити. Ако та могућност постоји? Наравно да постоји. Да опишемо неку спортску доминацију на српском, може звучати грубо. Изрази могу да подбаце, а када се то догоди, тражимо помоћ од других језика. И можда га нађемо испред нас – у коренима матерњег језика Звездиних гостију из Париза. Баш зато, ако желимо да изразимо доминацију Црвене звезде над Паризом, пожељно је да потегнемо за изразом “Pardon My French”, фразом која се користи као извињење за коришћење грубог или неприкладног језика, обично изговорене након псовке или уз неке друге врсте вулгарног израза, са првом појавом у 19. веку када су људи користили страни језик, попут француског, да прикрију псовке или грубости.
Упитни су афинитети већине људи према оваквим позајмљеницама, али то је тренутак када грубост бива замењена елеганцијом и финесама. Таква је и Евролига, таква је и јучерашња утакмица – обележена преокретима и контрастима.
Рецимо, гледано на макро нивоу, прва европска сезона Парижана је прича о серији и преокрету. Лидер Евролиге почетком децембра после десет узастопних победа, клуб из француске престонице није победио у европском мечу од 6. децембра и сада је на пет изгубљених заредом након пораза у Арени (85-69).
Или на микро плану, најсветлије сведочанство о преокрету и контрасту је сама јучерашња утакмица у којој је Црвена звезда стартовала по нотама и тактовима који годе париском ритму. Ти Џеј Шортс је у ужареној Арени примио пелцер пламена и онда је постао фуриозан, бацајући пламен на Звездине нерве. Френетични плејмејкер постигао је девет поена, укључујући и два поготка са дистанце што би требало да буде његова слаба тачка, од првих 11 поена Париза након само четири минута, а када је почео да спаја Хејса са обручем, удруженим снагама, оставили су црвено-беле на непријатних десет поена заостатка (15-25).
У овом периоду Црвена звезда је протраћила половину својих лопти са утакмице (5/10), што је Паризу дало могућности да често крене ка кошу на непостављену одбрану, што је у комбинацији са поенима из друге шансе преко офанзивних скокова, Звезди донело озбиљне главобоље. Али од другог квартала, сценарио се променио. Збијени редови у одбрани, прецизност у нападу, посебно са дистанце, вратили су егал уз звук сирене која је огласила паузу између два дела игре (39-39).
А у наставку, Црвена звезда је наметнула још спорији ритам, чврстом одбраном стављајући букагије тиму Тијага Сплитера. Гости су морали да цеде практично сваки напад до финалних секунди поседа, што је потпуно супротно у односу на оно што им причињава комфор. Црвена звезда је изгледала спремна да преузме прво вођство, а то је дошло са трећом тројком расположеог Милер-Мекинтајера (45-43). А када је Звездин стартни плеј расположен, лакше се долази до даха. Постепено, захваљујући одбрани и наметнутом оловном темпу, успели су црвено-бели да добију замах и предност, док су на дугој страни неколико офанзивних скокова ту и тамо, шутеви и визија Шортса, Парижанима ограничили штету (57-52).
И поред разлике од два поседа, субјективни осећај био је такав да се неизвесност чинила вештачком. Убрзо је то постало и објактивна чињеница, јер у овако диктираном темпу, Париз није могао да угрози Црвену звезду. Са анулирањем њихових карактеристичних кретањи или трчања у нападу, загушљивим притиском на лопту и падом процента шута, те добрим решењима у нападу где је Париз дефанзивно увек био корак иза у последњем кварталу, Црвена звезда је одсекла крила дебитанту и гурнула га у агонију.
Весник преламања била је Кенанова тројка (64-54), после чега Париз никада није пронашао кључ, а Црвена звезда, вођена сјајним Недовићем и Гедраитисом у четвртој четвртини, имала је до 17 поена предности (78-61) у овој једностраној утакмици какав је ток попримила након прве четвртине. Серија 12-5 била је кључна да црвено-бели су побегну ривалу, у интервалу доминације Џоела Боломбоја у одбрани, нападу, али углавном у скоковима. На крају, Сферопулосов тим је стигао до удобне победе 85-69, удвостручивши овогодишње победе против Париза, остављајући га тако иза себе на табели.
Ако су Ти Џеј Шортс (17 поена уз шут 7/17, 4 асистенције) и Хејс (13 поена, 7 скокова) били ефикасни, то је практично био цео париски тим. Сасвим супротно од Звездиног колектива и њених седам играча са девет или више рејтинга, укључујући Џоела Боломбоја (8 поена, 15 скокова), Филипа Петрушева (10 поена, 7 скокова) или Кодија Милер-Мекинтајера (14 поена, 6 асистенција).
Звезда је још једном демонстрирала способност да се адаптира након климавог старта, баш као у Барселони и Виторији. Јанис Сферопулос је доследно инсистирао на високој петорци како би успоставио контролу ритма и наметнуо свој темпо. Екипа Париза која из офанзивног скока долази у прилику да има више поседа и да их решава у раним фазама напада, лимитрана је овим тактичким избором на 69 поена, знатно мање од њиховог просека. Не заборавимо ни немали број блокада који су црвено-бели ударили. Штавише, седам блокираних покушаја је респектабилна и запажена бројка.
Никола Калинић имао је право на свој лош дан. Контрапродуктивни крилни центар у првој четвртини имао је редуковану улогу у наставку и Звезда није испаштала због тога. Сигурно је да је и њему пријало да мало одмори увелико исфорсирано тело и ум кроз сезону, јер ће у надолазећим данима итекако бити потребан.
Сада Звезда мора да одигра два меча дуплог кола против Фенербахчеа и Монака, два тима која су тик изнад ње. Победом ће извршити своју дужност, наставити победнички низ. Ипак, на крају треба имати у резерви чињеницу да није могуће стално побеђивати и наметати темпо који ће ривала бацати у агонију попут Париза. Пораз ће доћи. Доћи ће и лоша представа. Али циљ се неће променити. То ће бити исто…
Додајте коментар