Црвена звезда је на најзваничнији начин изразила своје приговоре на суђење утакмице против Жалгириса, позивајући се на бруку и срамоту Евролиге „почев од судијског критеријум и бројних одлука судија преко понашања записничког стола током утакмице, до срамног саопштења „удружења навијача Жалгириса“ пре утакмице које представља готово позив на линч?“.
Црвено-бели су у Каунасу у режији судијског триа остали без победе, јер све оно што се издешавало тешко се може објаснити случајношћу. У репризном гледању Смаилагићевог лакта, судије су остале слепе код очију. Крупна дискутабилна одлука била је досуђена лича грешка Немањи Недовићу у нападу након што је асистирао Плавшићу лаке поене. Није могло ни да се заврши другачије до спорно, јер је Жалгирис поентирао за победу иако по прихваћеној лопти време на семафору није кренуло да тече.
Јанис Сферопулос је поднео званични приговор код прве наведене ситуације у току утакмице. По завршетку меча, Грк је одбио да одговара на питања на конференцији за новинаре, чиме је изразио своје незадовољство суђењем. Клуб се у званичном саопштењу пита чији је то „превид“, а сва је прилика да ће сем штурог одговора Евролиге, све остати неразјашњено. Ако до таквог одговора уопште и дође.
А у ишчекивању Евролигиног саопштење које ће се извесно свести на контролу штете, згодна је прилика да се подсетимо трзавица у међусобним релацијама Црвене звезде и Евролиге.
Једанаеста је сезона како Црвена звезда игра елитно европско такмичење, а овај период обележиле су неке турбуленције у међусобним односима клуба са организацијом такмичења. Можда први већи промашај у очекивањима и разочарење клуба и црвено-беле јавности у Евролигу било је када је изостала некаква конкретнија реакција код немилих сцена у Истанбулу уочи утакмица са Галатасарајем где је без живота остао Марко Ивковић. Сем тога, на пољу терена можемо се сетити арбитража које су у великој мери решавале питања победника кроз сваку сезону у немали број утакмица. И да се не осврћемо на неке, из данашње преспективе незапаженије моменте, јер им је добрим делом кумовала и сама Звезда са својим недораслим тимом на крају рангирања, ситуације као што су у другој утакмици четвртфинала у Москви против екипе ЦСКА или потом, у Дарушафака сезони, кроз многе мечеве, биле су врло тенденциозне и по правилу штетне за црвено-беле. Нешто свежија је и тројка Миротића у последњој секунди уз гажење аут-линије.
И да се задржимо у сезони из потоње поменуте утакмице и сетимо се малтретирања са случајем Кампацо, када је Црвеној звезди најпре било забрањено довођење играча, а онда је и регистрација Аргентинца пролонгирана за март месец до којег се Маршал Гликман понашао као господар живота и смрти са својим неумесним изјавама.
У досијеу Црвене звезде је и ко зна колико плаћених казни. Звездашка јавност тешко налази објашњења у томе зашто Звезда на ужива средства из ТВ права иако има значајан допринос у комерцијалним активностима, док се иста уплаћују француским тимовима, на тржишту где Евролига нема приходе од ТВ лиценцирања. Било је и стидљивих помињања разговора и састанака око Б лиценце која личе на заваравање. Малтретирање је и то што АБА шампион нема гарантовано место, већ се третира само као приоритет за специјалну позивницу. А у финишу претходне сезоне и то је добило нову димензију.
Еуфоричну Црвену звезду након фуриозног освајања АБА лиге са запрепашћењем је дочекала вест да, иако шампион, мора да плати ако хоће да игра у Евролиги догодине. Тако да, шампион и вицешампион стављени су у исту раван и тежина трофеја, праћена тешким сценама за спортске прилике, релативизована је комерцијалним интересима из евролигашког борда.
И не само то, него је Евролига значајно повисила своју тарифу за такво задовољство, па је Црвена звезда морала да плати и трошкове суђења (?!). И овде долазимо до својеврсне ироније судбине.
Црвена звезда је уз Партизан једини евролигаш који плаћа трошкове суђења, а у тек прва шест кола, на два меча су судије директно својим одлукама утицале да Звезда остане кратких рукава. Меч против Барселоне обиловао је неправилностима, а шта тек рећи за сцене из Каунаса?
Плаћаш да би био оплењен. Тако је Црвена звезда заличила на неког јунака из мита где њени поступци, иако добронамерни, несвесно воде ка трагичном исходу. Звезда је постала својеврсни краљ Едип, архетипски пример јунака ироније судбине. Краљ из Софоклеове драме покушава да избегне судбину предвиђену пророчанствима, али управо његови напори да избегне ту судбину га воде директно у њено остварење. Слично томе Звезда, иако је веровала да ће са новом сезоном дувати неки нови ветрови, са испуњавањем досад невиђених прохтева Евролиге, дочекала је нова разочарења јер је суђењем дебело оштећена и то на малом узорку утакмица.
У ткању спортских судбина, често се преплићу нити тријумфа и трагедије, правде и неправде. Као што судија на терену донесе одлуку која може променити ток игре, тако и судбина понекад игра са спортистима и клубовима, додељујући им испитивања која су истовремено сурова и поучна. Иронија се огледа у моментима када највећи напори не донесу заслужену награду, када се победа измакне из руку у последњем тренутку, остављајући само горчину у устима онога који је, чинило се, већ додирнуо славу. Такви моменти су подсетник да је спорт, као и живот, понекад непредвидив и да правда није увек задовољена на видљив и очекиван начин. Они нас уче да је упорност, чак и у лицу неправде, врлина која се цени и да је истинска победа понекад у самом чину устајања после пада.
А је ли Звезда кадра да устане после окомитог почетка наслутићемо већ у петак. Изазов не може да буде већи. Актуелни европски шампион са још ојачанијим редовима у новој сезони стиже у Пионир.
Додајте коментар