Настављају се тестови за Црвену звезду која у уторак на Меаци игра меч другог кола Лиге шампиона. Гостовање екипи Интера није само испит тактике и снаге, већ и испит храбрости и вере у себе, у своје сапутнике, посебно у моментима када црвено-беле муче и стежу повреде Мимовића, Иванића и Глазера. Изостанак оваквих централних фигура изазовно је у ма каквом тренутку, а камоли кад је потребно стати пред лауреата Скудета. Интер, са својом богатом традицијом, увек је представљао симбол такмичарског духа. Упознајмо историју и садашњицу Нероазура.
ИСТОРИЈА – ПРИЧА О ТРИЈУМФУ И ТРАГЕДИЈИ
У срцу Милана, где се спајају историја и савременост, настао је клуб који је постао више од само фудбалске институције. ФК Интер, основан 1908. године, није само клуб, већ симбол издржљивости, тријумфа и понекад, трагедије. Од својих раних дана, када је освојио своју прву шампионску титулу 1910. године, Интер је ткао таписерију успеха која је обогатила италијански и светски фудбал. Са 20 лигашких титула, 9 Купова Италије 8 Суперкупова Италије, по три освојене Лиге шампиона и Лиге Европе, клуб је утабао пут као један од најтрофејнијих у земљи.
Интер је био дом за многе легенде: од Ђузепеа Меаце, чије име краси стадион на којем клуб игра, до великана попут Хавиера Занетија, чија посвећеност и лидерство су били стубови клуба. У временима када је фудбал био више од игре, ови хероји су били светионици наде за навијаче, водећи клуб кроз славне дане, али и кроз тешке моменте као што су скандали и финансијске кризе.
Славни дани клуба су били многобројни, али ниједан не сјаји јаче од трофејне 2009/2010. сезоне, када је Интер освојио историјску троструку круну – Серију А, Куп Италије и Лигу шампиона. Тај подвиг је био врхунац ере Жозеа Муриња, који је клуб водио са тактичком мајсторијом и непоколебљивом вољом за победом.
Ипак, Интерова историја није без мрља. Афера “Калчополи” је била тамна тачка, када је клубу додељена титула после скандала који је потресао италијански фудбал. Али, као што је то често случај у животу, и из најтежих времена се рађају нови почетци. Интер је из тог периода изашао са новом снагом и одлучношћу да врати своје место на врху.
Историја Интера није само хроника успеха и славе, већ и запис о изазовима и препрекама које су обликовале клуб. Сушни дани, периоди без трофеја и победа, били су тест издржљивости и посвећености како за играче, тако и за навијаче. Током 1990-их, клуб је доживео значајан пад форме, са сезонама које су биле испуњене разочарањима и промашеним приликама. Ови тешки моменти су били огледало турбулентних времена у италијанском фудбалу, када су скандали и финансијске нестабилности били чести.
Клуб је такође преживео периоде у којима је био у сенци свог вечитог ривала, Милана, који је у то време доминирао на домаћој и међународној сцени. Интерови навијачи су са носталгијом гледали на прошле успехе, док су чекали да се њихов клуб поново уздигне. Упркос томе, Интер је успео да задржи свој идентитет и да остане утемељен у својим вредностима, што је касније омогућило клубу да се врати на пут успеха.
И у новије време, Интер се нашао се у вихору времена које није било наклоњено његовим амбицијама. Сезоне су се низале једна за другом, а сан о Лиги шампиона остајао је упорно изван домашаја. Од 2011. до 2018. године, Интер је био као пловидбени брод који је изгубио свој компас, трагајући за правцем у којем би наставио своје путовање кроз европске фудбалске воде.
Од сезоне 2011/12. до 2018/19. клуб је био без Лиге шампиона, а у том периоду је чак три пута био и без групне фазе Лиге Европе и европске јесени. Тај период за Интер био је попут дуге зиме која је учинила да његове победничке боје привремено избледе. Играчки кадар се мењао, тренери долазили и одлазили, али стабилност и континуитет који су потребни за успех у најелитнијем клупском такмичењу изостали су. Финансијске потешкоће, погрешне стратегије на тржишту играча и недостатак дугорочне визије учинили су своје. Интер је, уместо да се бори за највише домете, често завршавао у средини табеле.
Ипак, дочекало се свитање. Антонио Конте донео је титулу клубу после много година суше, да би након тога отишао. Наследник Симоне Инзаги преузео је кормило и управља више него добро. Клуб се прошле године опет вратио на врх Калча. А у ери ове двојице тренера, направљен је и европски искорак. Интер је био финалиста у Лиги Европе 2020. и у Лиги шампиона 2023. али су оба финала завршена поразом. Ипак, клуб је у дефинитивном замаху и апетити расту да се направи корак даље.
ДАНАШЊИЦА – ТЕМЉИ ЗА БУДУЋЕ УСПОСТАВЉАЊЕ ДОМИНАЦИЈЕ
За високе амибије, на располагању тренеру Инзагију налази се врло квалитетан састав, који је вероватно најкомпактнији тим у Италији, са изгледима да успостави доминацију. Сви редови попуњени су квалитетним играчима, а на резервним позицијама постоје опције које не одузимају пуно на квалитету када до ротација дође.
Пројектована постава за ову сезону је: (3-5-2) Зомер – Бисек, Аћерби, Бастони – Дармијан, Барела, Чалханоглу, Мхитарјан, Димарко – Тирам, Лаутаро Мартинез.
Ипак, кључни везни играч и најталентованији у редовима Интера, Николо Барела, задобио је натегнуће бутине и кратко ће паузирати. На његово место је ускочио и заменио га Давиде Фратези. Њега је Инзаги досад користио више као замену, него као стартера. Фратези је у заменским наступима свакако показао за шта је способан. Поготово својим головима, двадесетчетворогодишкњак је успео да буде одлучујући за Интер.
Али Инзаги не жели само играча који може да има такав утицај на средини терена. Тренер Нероазура је своју формацију 3-5-2 изградио око рада три везна играча. За Интер у последњих неколико сезона, то су били Хенрих Мхитарјан, Чалханоглу и Николо Барела. Тај централни тројац је Интеру гарантовао стабилну базу и посед. А то је управо оно што Фратези никада није у потпуности обезбеђивао. Бивши играч Сасуола је веома динамичан играч, али изгледа да му недостаје одређена способност да успори темпо утакмице. Инзаги жели да његови везни играчи знају када и где треба да преузму посед и да померају лопту не само директно већ интелигентно и ефикасно.
Интер је други тим у Серији А по “дуговечности” екипе, одмах иза Аталанте. Рангирање се заснива на просечном броју дана колико су играчи део тима, што је последица добро успостављеног система који функционише и заједничког разумевања које расте из сезоне у сезону. Многи сати проведени заједно омогућили су да се везни ред развије, као и да се нови доласци – ове године Зијелински – уклопе у тим.
Исто се може рећи и за нападачки дуо, Тирама и Мартинеза, који су укупно постигли 37 голова у Серији А: начин на који се допуњавају помаже њиховом приступу и игри повезивања и стварању простора. Ове године, Француз је постигао два гола против Ђенове на дан отварања сезоне, поновивши то на трећем мечу против Аталанте, док је Аргентинац прекинуо сушу постигавши у суботу поритв Удинезеа прве голове у сезони. Уз ова два играча је и искусни ирански нападач, Тареми, спреман да подржи почетни дуо.
Једна од снага Интера, и можда најзначајнија, је њихова способност да заузимају просторе у поседу. Њихова игра у изградњи није убрзана; напротив, Неразури су обично веома стрпљиви, а све почиње са голманом, који је стално укључен. То је био случај са Онаном у сезони 2022/23, и наставило се са Зомером, који је против Манчестер ситија у Лиги шампиона комплетирао 53 паса, више него што су дефанзивци Бисек и Аћерби. Тројица играча у задњој линији играју кључну улогу када Интер почне да се креће напред, носећи лопту и заузимајући просторе изнутра.
Играч у средини штоперског трија (Аћерби или Де Врај) често је под притиском противника. Међутим, Интер показује флуидност у начину на који се извлаче из таквог притиска, будући да тежи да буде директни у својој игри, стварајући повољне ситуације на различитим деловима терена. Ова снага надокнађује један од највећих слабости тима: недостатак дриблинга. Заправо, прошле сезоне, Интер је био тим Серије А са најнижим бројевима у погледу дриблинга: у просеку, Инзагијеви играчи су покушавали 8.58 по утакмици и завршавали са 4.26 успешних дриблинга у просеку.
Али не фукнционише све сјајно за Интер у овом делу сезоне. Везни ред прешао је из снаге у скупу слабост у њиховом поразу од Милана у дербију. Против Манчестер ситија, везни фудбалери италијанског шампиона су импресионирали у борби на средини терена. Зијелински је показао шта може да пружи у свом првом старту, уласком на место Мхитаријана. Али у дербију Интер је на моменте изгледао несрећно на тој позицији. Мхитарјан се вратио у стартних једанаест, али јерменски ветеран је показао сваки делић негативног дејства досегнутих година. У другом полувремену је такође вађен из игре Чалханоглу. Турски везиста имао је утакмицу против бивше екипе коју је требало заборавити што пре. Симоне Инзаги се ослањао на Асланија, Фратезија и Зијелинског у покушају да уведе живот у средину терена. Али замене су мало промениле.
Стандардна дефанзивна линија фукционише складно, али кад тренер ротира како би растеретио играче, дешава се да се држи за главу. Када је Бенжамен Павар у десној страни дефанзивне тројке, одбрана не улива исто поверење. Француз је имао пропусте у концентрацији који су омогућили и Монци и Милану да постигну гол.
До јуче је брига био и аргентински репрезентативац Лаутаро Мартинез. Форма капитена Интера на почетку сезоне сигурно је подизала обрве навијачима, али и запосленима при спортском сектору клуба. Аргентинац који је био најбољи стрелац Интера у свакој од протекле три сезоне и био најбољи стрелац у Серији А прошле сезоне, није успео ни једном да нађе пут до мреже до утакмице у суботу када је дублом прекинуо сушу. То је његов најгори старт првенства још од 2018/19. сезоне. За Црвену звезду не би ваљало да настави голгетерски низ у уторак, јер је јасно – без Лаутарових голова Интеру је теже. Ипак, Маркус Тирам игра ефикасно од почетка и најефикаснији је играч тима.
Важно за црвено-беле биће да буду опрезни да не скриве прекршаје у зони шута, јер италијански првак има играче који су жељни таквих ситуација. Чалханоглу, Аслани и Лаутаро врло добро изводе прекиде. Штопери су опасна претња у скок игри.
Све у свему, иако ће Црвена звезда бити десеткована на овом гостовању због повреда битних играча, и још ускраћена за подршку својих навијача, она ће сањати да избори позитиван резултат. Било би тако да се понови 1:1 колико је било када је једини пут гостовала Интеру у Лиги шампиона 1981. године.
Додајте коментар