Poštovani g. Alimpijević, pre svega želimo da vam se zahvalimo na izdvojenom vremenu za ovaj intervju.
Obično kada se rade intervjui krene se sa pitanjima sa početka karijere, ali hajde da ovaj intervju započnemo obrnuto. Trenutno ste trener Burse. Recite nam kako se osaćate u tom klubu? Kako ste prihvaćeni?
– U Bursi se osećam fantastično. Imali ste prilike i vi i ljudi koji su pratili našu košarku u, recimo, poslednje dve sezone, da vidite da smo svi kao jedna porodica, da imamo jedno uzajamno poverenje i da smo jako lepo prihvaćeni, pre svega ja kao glavni trener i izuzetno sam zahvalan na toj prilici.
Da li ste pre dolaska u Bursu bili upoznati sa turskom košarkom i kakva su očekivanja kluba bila od vas?
– Da, bio sam upoznat sa turskom košarkom jer to liga koja je među najbolje tri lige u Evropi. Za mene je sada, kada VTB više nije ono što je nekada bio, posle španske lige, turska ubedljivo najjača i koja se sa imenima sada približava onim njihovim najboljim danima. Ja sam svakako pratio njihovu košarku, a i dosta naših trenera i igrača je prošlo kroz ovu tursku ligu koja je izuzetno zanimljiva i izuzetno jaka.
Očekivanja su bila (pošto sam došao u novembru mesecu) isključivo da se opstane, međutim mi smo čak i u toj sezoni došli u situaciju da nas je jedna pobeda sa direktnim rivalom u toj sezoni (Gazijantepom) delila od plej ofa. Tačnije, trebali smo samo da ih pobedimo sa većom razlikom nego oni nas. Tako da smo i u toj prvoj sezoni prošli jako dobro, kao i sa nekim finansijskim dobrim momentom gde smo imali otpuštanje nekih igrača na kojima nismo imali nikakvih finansijskih gubitaka, pa smo sezonu završili sam manje potrošenog novca od onoga što je bilo planirano.
Prošla sezona vam je bila izuzetno uspešna i proglašeni ste trenerom godine u Evrokupu. Sigurni smo da vam je to priznanje prijalo.
– Da, bila je uspešna i istorijska za klub. Verujem da se nešto tako nije skoro desilo čak ni u Evropi, da jedan takav ‘under dog’ tim dođe do finala i ljudi su to ispratili sa zadovoljstvom. Što se tiče priznanja, naravno da prija jer to je neka potvrda rada iz prethodnog perioda i to je nešto što ostaje za ceo život. Tako da to lično znači svakako, a što se tiče ove sezone ne znači ništa jer sve se briše i kreće se od nule, bar kada je tim u pitanju.
Verujemo da vam je jedna od slađih (ako ne i najslađa) pobeda bila ona protiv Partizana?
– Utakmica protiv Partizana je bila specifična jer mi smo tu važili za apsolutnog autsajdera. Do te mere smo važili za autsajdera da su se ekipe, u onom drugom kosturu, spremale za Partizan, a ne za Bursu, kada pričamo o ukrštanju. Ta utakmica je svakako promenila sezonu svima nama u klubu, a nekima i živote, mislim na igrače koji su kasnije potpisali neke evroligaške ugovore. Ali moram da priznam, da utakmica sa Partizanom nam je promenila sezonu, ali meni lično najslađa pobeda u toj sezoni jeste bila protiv mnogo slabije Andore u polufinalu jer je to značilo ulazak u finale, ulazak među dva najbolja tima Evrokupa koja će svi pamtiti. Polufinaliste i četvrtfinaliste će ljudi pamtiti te sezone, ali sledeće neće ih pamtiti niko, a finalsti se ipak pamte tako da je pobeda nad Andorom označavala da ulazimo u nešto što je zaista veliko.
Sigurno da ni ona pobeda protiv Cedevita Olimpije nije manje draga?
– Svaka sledeća utakmica je menjala tok našega kluba i davala više na značaju. Međutim, opet moram da kažem da mi je Andora draža i od te utakmice sa Cedevita Olimpijom. Naravno bez te utakmice ne bi bilo Andore, da budemo potpuno jasni. Bila je to takođe jedna teška utakmica, kao i sa Partizanom. Tada je oboren rekord u Ljubljani što se tiče posete, tako da značajna je pobeda, ali eto…bila je to još jedna pobeda u nizu, a značajna je bila što smo odigrali jednu dobru utakmicu sve do samog kraja kada smo došli u situaciju da taj šut Cedevita Olimpije, koji nije bio upućen na vreme, odluči utakmicu.
Na poluvremenu te utakmice jednu posebnu izjavu je dao je Holand. Sumnjamo da je niste videli.
– Izjavu Holanda sam vide, da budem iskren, posle par dana. Znao sam da se nešto tu oko te izjave vrti i da je to u tom trenutku bilo nešto jako popularno i zanimljivo ljudima. Međutim, kada gledate sa stanovišta trenera mi moramo, pre svega, da poštujemo protivničku ekipu i trenera, u ovom slučaju Golemca kojeg ja zaista poštujem, pa je ta izjava za mene bila problematična jer je ona data na poluvremenu. Jer da su oni pobedili, ljudi bi na račun Holanda pravili šalu i ismevali bi ga, jer bi ta izjava onda izgledala jako neprimereno. Ali zbog pobede došli smo do toga da ta njegova izjava dobije toliko na popularnosti.
Da li ste posle te sezone imali ponude nekih drugih ekipa, evroligaških, i koje?
– Jesam! Moram da priznam da jesam, mada to nije neka tajna. Pisalo se dosta o tome, to je bilo aktuelno i to je privuklo nekoliko klubova sa kojima sam ja pričao i bilo je tu i evroligaških timova, međutim, ja za tu godinu nisam imao izlaznu klauzulu, tj. ‘baj aut’, tako da klub uopšte nije hteo ni da razmatra bilo kakvu opciju ‘baj auta’ vezano za mene. Ja nisam, iz poštovanja prema klubu, hteo da ulazim u bilo kakve dublje razgovore, niti sam žalio zbog takve situacije jer to je klub koji mi je u jednom teškom trenutku moje karijere pružio šansu i stao iza mene. Tako da najmanje što sam mogao da uradim jeste da im vratim na najbolji mogući način, ako su već mislili da to mogu svojim ostankom.
Takođe, iz poštovanja prema klubovima sa kojima sam imao kontakt ne bi bilo lepo da ih pominjem jer se na kraju nije ništa ni desilo i ja sam trener Bursaspora.
Kakve su vam ambicije sa Bursom ove sezone, što u turskom prvenstvu, što u Evrokupu?
– Sa Bursom se ove sezone nekako sve pomerilo. Pre svega smo klub pomerili organizaciono napred, u odnosu na neke prethodne sezone. Samim tim što se mi, krajem januara, nalazimo u prvih pet ekipa govori koliko je ovaj klub porastao, jer mi pričamo o prvih pet zajedno sa Fenerbahčeom, Efesom, Turk Telekomu i Karšijaki. To su klubovi sa kojima mi zaista ne možemo da pariramo sa budžetom, a imate ligu u kojoj se Bešiktaš bori za opstanak, Galatasaraj je van plej ofa, a ljudima manje poznato ime Bahčešehir je takođe sa nestvarnim budžetom, ali je ispod tih pet ekipa. Imate i Tofaš koji je klub iz Burse i organizaciono i finansijski i u svakom drugom smislu jači od Burse, pa su i oni trenutno van plej ofa, a onda imate Bursu koja ove godine pravi jedan fantastičan rezultat. U Evrokupu od početka imamo te neke uspone i padove. Pokazali smo da smo u nekim momentima odigrali odlično protiv najvećih favorita kao što je npr. Burg, koji je u tom trenutku prvi na tabeli i kome smo naneli jedini poraz, Huventuda kojeg smo dobili devet razlike kući, koji je takođe jdan od glavnih favorita za osvajanja Evrokupa, a od njih smo u gostima izgubili samo pola koša. Pokazali smo da smo ove godine, iako bez ikakvog opterećenja, tu i da vrebamo svoju šansu.
Da li razmišljate o promeni sredine nakon ove sezone ili ćete i dalje ostati na klupi Burse?
– Što se tiče promene sredine, to pitanje je bilo aktuelno, ali klub nije hteo da dopusti da ima situaciju kao prošle godine da se uopšte raspravlja o tome. Dakle, ja sam imao posle ove sezone +1 godinu sa tom opcijom ‘baj auta’. Međutim, klub je nastupio vrlo ozbiljno na samom početku lige, nisu hteli da čekaju ni polovinu ni kraj, nego smo mi već ušli u neke naše pregovore da se taj ugovor promeni za još jednu godinu. Dakle, ove i sledeće godine sam opet u Bursi bez izlazne opcije i tek se onda pojavljuje ta +1 opcija.
Ono što moram da naglasim jeste da sa Bursom imam takav prijateljski i dobar da sam siguran da, ukoliko bi se pojavila neka velika i sasvim dobra ponuda, oni ne bi bili ti ljudi koji bi mi stajali na putu. Ali ono što je vrlo upitno jeste da li oni zaslužuju, kao takvi, da ih neko ostavi, neko kome su pružili najveću podršku.
Da se sada osvrnemo na Crvenu zvezdu. Pre nego se dotaknemo vremena koje ste proveli na klupi crveno-belih, recite nam da li pratite ove sezone Zvezdu u Evroligi i šta mislite kakve su šanse i koliko dalko ova ekipa može da ode?
– Naravno da pratim, i Evroligu i ABA ligu. Zvezda ove godine deluje zaista moćno, deluje zaista kompaktno i deluje vrlo opasno u oba pravca, i čini mi se da ne treba biti previše pametan i trošiti reči. Svi su videli kako je Zvezda dobijala utakmice i kući, i na strani, sa ovom ekipom. Čini mi se da je po imenima, u stvari evidentno je da je ovo najbolja Zvezda koja se pojavila možda i u istoriji, ali i način na koji igraju sa trenerom Ivanovićem je vrlo moćan i mislim da ovaj tim ima realne ambicije za ulazak u plej of, a što da ne i dalje od toga.
Ne možemo, a da vas ne pitamo kako gledate na ovosezonske duele Zvezde i Partizan, posebno kada se uzme u obzir da je na Zvezdinoj klupi došlo do smene i da Ivanović nije imao baš previše vremena da uigrava ekipu?
– Ja izuzetno cenim i Vladu Jovanovića koji je bio pre Ivanovića na Zvezdinoj klupi. Mislim da je to trener koji ima jedan potencijal i da će on pokazati da zaista vredi. Onog momenta kada je došao Ivanović bila je evidentna promena koja se pokazala i kroz rezultate. Radi se o treneru o kojem ne treba trošiti dodatno reči, koji je se dokazao u svim klubovima u kojima je radio. To je jedan čovek koji, pre svega, ima jedno iskustvo rada na najvišem mogućem nivou koji je potreban Crvenoj zvezdi. Dakle, mi pričamo o treneru koji je godinama u nazad u Evroligi, koji radi sa najvećim imenima i sprema utakmice protiv najvećih imena, tako da je bilo evidentno da se jedna razlika momentalno dogodila.
Što se tiče direktnih duela Zvezde i Partizana, liga je dugačka i oni će igrati dosta međusobnih utakmica – 2 u ABA ligi, 2 u Evroligi, potencijalno sastajanje u Kupu i onda imate plej ofove ABA lige, domaćeg prvenstva, tako da ja smatram da Zvezda, koja ima dugačak roster i kvalitet po imenima, može da parira svakom evroligaškom timu, a ne samo abaligaškim timovima.
Vaš bivši igrač Džon Holand sada je u Zvezdi. Da li ste ga vi preporučili klubu i kako gledate na to da je tek u poslednjih par utakmica počeo da pruža ono što se od njega očekuje?
– Ne mogu da kažem da sam ga ja preporučio zato što to ne ide tako da ja zovem za nekoga i preporučim ga. Danas to funkcioniše tako da ljudi iz kluba nazovu i raspitaju se o određenom igraču. Naravno da su me zvali i naravno da sam rekao svoje mišljenje vezano za Holanda koji je pokazao to što je pokazao u Bursi. Ja sam siguran da su ga i Vlada Jovanović, i Duško Ivanović, videli drugačije. Siguran sam da su oba trenera imala svoju viziju kako treba da izgleda jedna igrač koji treba da odgovara potrebama Evrolige, i da iz tog razloga trenutno ima tu minutažu koju ima.
Bitim Onuralp je igrač koji nesumnjivo ima kvalitet za EL. Da li po vašem mišljenju postoji realan osnov da Zvezda pokuša da ga dovede za sledeću sezonu? Pretpostavljamo da su u većini slučajeva, kada se radi i najkvalitetnijim turskim igračima, prioriteti Efes i Fenerbahče.
Osim Bitima, postoji li neki drugi igrač u turskom prvenstvu na koga bi naš klub morao da obrati pažnju?
– Što se tiče Bitima, to jeste trenutno zanimljivo ime i po brojkama i po načinu na koji igra. Evropa nema puno takvih atleta, belaca, kao što je Bitim. Može da ponudi i poentiranje na više različitih načina, međutim ja moram da dodam da tu postoji, takođe, dosta nekih segmenata igre koje on treba da unapredi, a na kojima on trenutno zaista radi. Brzina ispravljanja svih tih stvari zavisi koliko će daleko otići. Ono što mogu da kažem jeste da već sada postoji mnogo klubova iz Evrolige koji su zainteresovani za njega i koji pokušavaju s njim da stupe u kontakt, jer on ima ‘baj aut’ koji treba da se plati klubu i kao što ste rekli, Fener i Efesu su najbliži njemu i to su turski klubovi koji mogu to da plate, ali ja verujem da postoji potreba tog igrača da izađe iz okvira turske lige, jer biti domaći igrač u Turskoj i pripadati Feneru ili Efesu mislim da nije isti status koji možete da imate kao strani igrač u bilo kojem drugom evroligaškom klubu. Ja čak mislim da bi, za njega i njegov razvoj, mnogo bolja opcija bila da izađe iz Turske. Ne treba zaboraviti reći da već sada postoje određeni skauti koji su zainteresovani za njega,a koji dolaze i Amerike (SAD).
Koliko mislite da će tandem Vildoza-Kampaco doneti Crvenoj zvezdi?
– Već je jasno da ova dvojica donose puno i vidi se koliko će taj tandem biti težak za čuvanje. Trenutno ono što smo videli kroz ABA ligu zaista deluje jako dominantno i čini se da njih dvojica, sa tom svojom kreativnošću koju imaju i sa lucidnim napadom gde i jedan i drugi vide jako puno stvari u vremenskom periodu, mogu da učine i ostale igrače boljim. Ono što svi čekamo jeste da vidimo kako će taj tandem izgledati posle 1. marta i kako će to da izgleda na najvišem mogućem nivou u Evroligi. Ja zaista mislim da će to izgledati jako dobro.
Da završimo ovaj deo intervjua sa još jednim pitanjem. Baza domaćih igrača u Crvenoj zvezdi je mnogo veća u odnosu na Partizan. Da li je po vama to presudno u borbi za titulu (i ABA i domaća liga) jer mnogi kažu da domaći igrači mnogo više osećaju privrženost klubu i značenje pobede u večitom derbiju.
– Zvezda ima veći broj domaćih igrača koji mogu da pruže minute na terenu zato što u Zvezdi postoji taj jedan kontinuitet godinama u nazad. Mi ne pričamo o jednoj, dve, tri ili pet sezona, već pričamo i osezonama pre. Mi pričamo da se u poslednjih 10 godina dešava da dolaze igrači koji su obučeni i spremni da odgovore na te najviše potrebe Crvene zvezde u svim takmičenjima.
Što se tiče broja domaćih igrača i stranaca, s obzirom da oba kluba igraju i ABA i Evroligu gde nema ograničenja po pitanju stranaca, mislim da se u tom smislu neće puno odraziti na igru, ali ja sam uvek bio za to da se, a trudim se tako i u Bursi, napravi neki balans između broja stranaca i broja domaćih igrača jer domaći igrač bolje razume potrebe svoje zemlje, kluba i navijača. Na kraju krajeva bolje razume jezik i razume što navijač kluba želi. To ej strancima malo teže objasniti, međutim ja moram da nagalsima, na kraju krajeva, da taj domaći igrač sigurno neće biti na terenu zato što razume potrebe navijača, već treba dabude kvalitetan igrač da bi zaslužio svoje minute i zadovoljio želje i zahteve trenera.
Vi ste, kao i Vlada Jovanović, kao dosta mlad trener seli na Zvezdinu klupu. Nažalost, ni vi, ni Vlada niste dočekali kraj sezone. Šta su po vama najveći problemi bili za vas, kao i šta mislite da su generalno najveći problemi za mlade i perspektivne trenere, koje oni moraju da prevaziđu da bi opstali i uspeli kao treneri Crvene zvezde i drugih velikih klubova gde je pritisak mnogo veći u odnosu na druge klubove?
– Ja ne volim, što se tiče Vlade Jovanovića, da pričam o ljudima u njihovo ime. Ja mogu da pričam o sebi i svojoj epizodi. Ja sam završio sezonu u Evroligi i završio sam ABA ligu. Ja nisam završio samo KLS i to na inicijativu jednog prijateljskog razgovora mene i predsednika, jer ja sam jako loše podneo sve to što se desilo u Podgorici i u ABA ligi. Što se mene tiče, ja apsolutno tu nemam problema tako da je vreme pokazalo da u tom periodu, u kojem sam ja bio u Zvezdi, budžet sa kojim smo raspolagali tj. sa kojim sam ja raspolagao za igrač i stručni štab, bio je najmanji i od onih pre i od onih posle., što je vrlo jasno. Komparacije radi, ljudi iz menadžmenta to mogu da potvrde, imali smo budžet za igrače koji je bio manji nego što sada košta jedan igrač za dve sezone. Ja sam zaista ponosan na taj period, ali nažalost nismo ga krunisali titulom u ABA ligi, odnosno nismo bili prvaci iako smo imali šansu. Svi znaju šta se tu izdešavalo i to je više glupo i pričati o tome kakav smo tretman imali. Ja mogu sada da pričam o tome vrlo lako jer ja ne pripadam toj ligi i ne mogu da imam sankcije zbog toga.
Za mladog trenera to su sve priče koje su, onako, malo licemerne gde se potencira kako mladi trener nije znao ništa, a ovaj sada dolazi pa je on odličan trener. Čini mi se da smo tu jako licemerni u tom pružanju podrške i treba da pokažemo jedan jasan stav. Jer i ovaj sledeći može da bude loš, ali ga treba podržati jer je dobar trener. A mladog takođe treba da podržimo i kada budu loši momenti zato što mi verujemo u mladog jer ima potencijal. A ako nema potencijal to mora da se odredi pre nego sezona krene. Što se mene tiče ja sam tu apsolutno jasan. Ja sa tom godinom u Zvezdi nemam nikakav problem i mislim da je to bila dobra godina sa 11 pobeda u Evroligi i to sa četiri utakmice manje u odnosu na današnji format, sa najmanjim budžetom pre i posle, i sa dovođenjem nekih igrača koji su kasnije bili stub i nosioci kao što je Deki Davidovac koji je zajedno sa mnom došao i FMP-a.
Sada, kada pogledate unazad sezonu koju ste proveli na klupi našeg kluba, s kojim preprekama ste se, kao mlad trener, najviše susretali?
– Da li ste mlad ili stariji trener to više ima veze sa tim kakva ste vi ličnost i kako se nosite sa svojim problemima na današnji dan i kako ćete se nositi sa njima za pet ili deset godina. Slažemo se da je iskustvo nešto što se zarađuje i jednostavno to vam ne može niko dati, to morate da prođete. Međutim, problemi i prepreke sa kojima smo se mi susretali to je bio ograničen budžet za dovođenje igrača i momenat u kome mi stupamo na tržište. To su bile najveće prepreke.
Da ste kojim slučajem osvojili ABA ligu te sezone, da li mislite da bi sve bilo drugačije?
– Sigurno da bi bilo sve drugačije zato štona početku lige u razgovoru sa predsednikom mi nismo imali nikakav imperativ što se tiče svega ovoga što smo pričali. U toj godini je, pre svega, prioritet bio poslovni oporavak kluba, a gospodin Nebojša Čović je napravio odličan korak ka tome i na kraju došao do jedne finansijske stabilnosti. Mi smo krenuli bez pritiska, a onda zbog nekih dobrih igara koje smo mi imali u toku godine, ne zaboravite da smo završili ABA ligu na prvom mestu u regularnom delu, pritisak se odjednom pojavio i neka očekivanja su došla na taj tim koji uopšte nije bio projektovan za tako nešto. Ja sam imao ugovor na tri godine, ali kroz jedan prijateljski razgovor smo shvatili da je najbolje da se raziđemo kao prijatelji.
Da li bi, iz ove perspektive, uradili nešto drugačije što se tiče finalne serije protiv Budućnosti? Da li mislite da ste tada napravili neki propust ili su neki drugi faktori odlučili pobednika?
– U finalnoj seriji postoje stvari na koje bi svakako obratio više pažnju sada iz ove perspektive. One se ne tiču puno košarke, one se tiču nekih drugih stvari. Nema tu puno šta da se uradi kada vi dođete u situaciju da ostanete praktično bez tri igrača koji su vam do tada igrali jako dobru košarku. Nezaboravite da je Dangubić tada krenuo sa svojom dihagnozom povrede preko Nemačke do Amerike i nazad. Pero Antić nije bio u toj formi koju je imao tokom sezone, a i Bjelica je imao jedan pad u odnosu na sve ono ranije što je pokazao. Ja bih se svakako pozabavio sa tim kako da ovi igrači ostanu u formi i odigraju te utakmice, ali to opet nije do mene. To nije do terena, to su ipak neke druge stvari.
Da li imate želju da se ponovo vratite na klupu Crvene zvezde i koliko je to realno u nekom narednom periodu?
– Moram da kažem da sa mojim boravkom u Turskoj ja ne vidim sebe u povratku u Srbiju. Naravno, nikad ne reci nikad, ali, generalno, posle onoga što sam ja doživeo i da ljudi nisu prepoznali u toku te godine šta se zapravo dešava, ne vidim sebe da me neko tapše po ramenu i da me susretne na ulici i kaže kako sada raume šta se onda desilo. Meni ta vrsta, gruba je reč za izreći, licemerja ne treba. Meni je mnogo poštenije što sada ima jedna velika grupa ljudi koji smatraju da je to sve bila katastrofa i neuspeh, nego oni koji se menjaju od situacije do situacije – ako me vide super, a ako nisam tu onda je to jako loše. I ima grupa ljudi koja je prepoznala od samog početka šta se sve tu dešavalo i bili su pozitivno kritički nastrojeni i jako doobronamerni u svojim kritikama i jako dobronamerni u pomoći sa svojim savetima i sa svojim iskustvom. Ja sam imao gomilu ljudi oko sebe, i prijatelja i trenera, sa kojima sam komunicirao i koji su bili jako dobronamerni u svojoj pomoći i ja im se ovim putem zahvaljujem.
Još jednom hvala vam na odvojenom vremenu za ovaj intervju i za sam kraj da li imate neku poruku za Zvezdine navijače?
– Hvala vama na intervjuu, a što se tiče poruke, verujem da Zvezdini navijači treba da uživaju u timu koji je klub napravio sa odličnim trenerom i zaista treba da uživaju u košarci koju Zvezda u ovoj godini igra. Čini mi se da Zvezda nikad nije bila jača i zato verujem da svaki zvezdaš kada ode na utakmicu uživa u košarci koju gleda od strane svog kluba.
Dodajte komentar