Црвена звезда је неславно завршила европску сезону која је била најављивана као историјска. (Не)стидљиво су се чуле и речи као што је “полуфинале Лиге Европе” из уста капитена и генералног директора, али се расположење променило још после двомеча са Макабијем из Хаифе, о чему и говори посета на Маракани.
Као плод добрих игара у минулим сезонама, елиминисања екипа из руског шампионата и набилдованог националног коефицијента, Црвена звезда је летошњи поход на Лигу шампиона могла да отпочне никад касније у својој историји. Дејан Станковић је имао времена да уиграва тим у Словенији без икаквих пресија временских лимита. Отпочео је и домаћи шампионат, па су тек стигле обавезе на међународној сцени.
Уочи жреба знало се да су потенцијални ривали Лудогорец, Ференцварош, Шериф, Боде Глимт, Аполон и Пјуник. УЕФА је најпре скратила списак на ком су у Звездином делу жреба остала три имена, далеко пожељнија од преосталих. Били су то прошлосезонски џелат Шериф, норвешки хит Боде Глимт и Пјуник. И после жреба је Звезда могла да се осмехне јер је воља извлачења била да се укрсти са екипом из Јеревана.
Звезда је први меч одиграла на свом терену. Иако у пуном јеку летње сезоне одмора, меч који је одигран 3. августа испратило је 40.456 људи на стадиону. Меч је протекао у изузетном амбијенту, јер су раније Делије апеловале да се испоштује дрес-код доласком у црвено-белом дресу. Вече је било прави црвено-бели празник. Уживала је публика у Звездиној голеади, дивила се супербрзом Букарију који је нашео госте из контре, вукавши лопту са своје половине, заобишавши двојицу чувара и пратрчавши голмана и на концу – петици на семафору.
Био је то други најпосећенији меч на евро-премијери још од осамостаљења Републике Србије. Бољу посету забележио је мучни сусрет са Слованом из Братиславе 2010. године када је на Маракану пристигло 40.826 људи. За 371 посматрача је испуштена прилика да се постави нови рекорд.
Ипак, после трећег кола које је донео велику еуфорију Звезда је елиминисана у плеј-офу од шампиона Израела. Црвено-бели су се из Хаифе вратили са дефицитом (1:2), али је публика била пуна вере у свој тим. Мечу је присуствовало 47.731 гледалаца, а сан свих навијача црвено-белих срушен је аутоголом Павкова у 90. минуту. После тога кренуле су турбуленције унутар клуба, Дејан Станковић је напустио клупу, а Звезда са новим шефом струке ушла у нови задатак – да оправда улогу фаворита као екипа из првог шешира и дође до трећег узастопног европског пролећа.
Звездашка јавност, позната као публика која уме да прочита моменат, није надмашила бројку против Пјуника. Разочарање због свеукупног амбијента у клубу удаљило је људе са трибина. Меч против Монака пратило је 40.226 гледалаца, против Ференцвароша само 26.244 и нешто више против Трабзонспора; 30.431 људи.
Неки би рекли да су навијачи Звезде размажени и да бирају ривале, али их сам меч против Пјуника делује. У сезони одмора, по не баш угодној температури и против скромног тима био је присутан велики број људи, који су могли да одаберу да га испрате у неком климатизованом објекту – кафићу, кладионици, кући. Неки су без сумње планирали свој одмор тако да се не преклопио са овим термином, уместо да се препусте у егзоричним ноћним сатима и јуре стримове на мобилним уређајима по земљама региона, Грчккј, Турској или Египту.
Није ни размаженост због слабих резултата. Црвена звезда је на Ајброксу против Ренџерса изгубила са 0:3 и са малим изгледима је дочекала реванш, али је помама за картама била као да је наш клуб добио тај меч. Звезда је у Шкотској приказала игру која је разгалила навијаче и упркос лошем резултату дошли су на меч у великом броју. Реванш нам није донео велики преокрет, али нико није замерио тиму. Ове године су ствари супротне, јер је пословање у спортском и управљачком сектору разгневило навијаче.
И сам Звездан Терзић се дичио поверењем које му је звездашка јавност указала после двомеча са финалистом Лиге Европе – “Најбоља потврда да смо на правом путу је чијеница да нам народ верује, да и после 3:0 у првом мечу, 45.000 људи купи карту и дође да буде уз нас. То је велика награда и сатисфакција за сав труд и рад у претходних 8 година. Осећамо поштовање људи за све што смо урадили за Црвену звезду. И, наставићемо да радимо још јаче и још боље”.
Не знамо како објашњава понирање поверење и позитивне енергије, али не шкоди подсетити се гномичне мисли Абрахама Линколна – “Можеш лагати неке људе све време, можеш лагати све људе неко време, али не можеш лагати све људе све време”.
Све вести можете коментарисати и на нашем ФОРУМУ
Додајте коментар