Упознајте занимљиву историју и данашњицу нашег наредног ривала у групи Лиге Европе, мађарског шампиона – Ференцвароша.
Зелено-бели су клуб богате историје, али су као и мађарска репрезентација, бележили успоне и велики пад да би се опет вратили на пут успеха. Клуб је основан 1899. године у деветом будимпештанском округу. У својим почецима били су доминантна сила у Будимпешти пре него што их је засенио МТК, мешовити тим који су основали хришћански и јеврејски бизнисмен средње класе. Ипак, Фради је део успона мађарског фудбала будући да је изнедрио тројицу из “Златних јеанаест”, генерације репрезентације која је у послератном периоду пројектована да доминира европским фудбалом.
Рат је изразито утицао на Ференцварош. Делимично због њихове популарности, клуб је преузео пронацистички марионетски режим крајње деснице. Године 1945. тадашњи бивши играч и тренер, Иштван Тот, погубљен је због придруживања мађарском антифашистичком покрету отпора “Долам” где је, према Светском јеврејском савету, помогао неколико стотина Јевреја да побегну од нацистичког притвора и смрти.
Са завршетком рата и доласком на власт другог тоталитарног режима, комунисти виде Ференцварош као легло крајње десничарских реакционара. Име клуба које има германско порекло два пута је мењано. Нови називи су настојали да избришу било какву алузију на Германе, па се клуб звао Едош, а онда и Киниз. То поглавље је затворено неуспелом мађарском побуном 1956. у којој су играчи попут Пушкаша, Шандора Кочиша и Золтана Цибора прогнани у елитне европске клубове уз забрану да поново представљају Мађарску.
Фради је повратио свој стари назив назад исте године, иако су још увек постојале сумње о наводној антикомунистичкој бази навијача клуба.
Ипак, иза гвоздене завесе Ференцварош је цветао освојивши четири титуле 1960-их. У Европи стижу до финала Купа сајамских градова и то два пута. Победили су Јувентус 1965. и изгубили од Лидс јунајтеда 1968. године. Деценију касније, стигли су до финала Купа победника купова 1975. победивши Ливерпул и нашу Црвену звезду успут, пре него што су изгубили од Динама из Кијева у финалу.
Као и већина источноевропских клубова, мучио се Ференцварош у посткомунистичкој ери. Финансијски гледано, ствари су ишле из лошег ка горем и клуб је на 2006. године морао да се пресели у другу лигу када, под огромним дуговима, нису могли да докажу да су могућности испуњавања плана-буџета за следећу сезону. Тог јула су били толико сиромашни да нису могли да приуште аутобус за предсезонску пријатељску утакмицу па су морали да откажу меч. Године 2008. Шефилд јунајтед д.о.о. власника Кевина Макеба, који је добио тендер за улагање у клуб, постаје власник Фрадија.
Тренер Боби Дејвисон вратио је Ференцварош у прву лигу, али се стално борио са страшним ултрасима клуба. У интервјуу за Атлетик, он се присећа: „Била је једна утакмица када смо победили или 3:0 или 3:1 у гостима након што смо врло рано остали са 10 људи. Ипак, када смо се вратили на наш стадион, нападнут је аутобус. Победили смо исти тим 7-1 раније у сезони, није било довољно добро да смо само три пута дали гол у реваншу”.
Дејвидсон је дао отказ након што је вратио клуб у елитно друштво и заменио га је Крег Шорт који је имао једнако тешко искуство. „Моја прва утакмица као привременог тренера је прекинута због инвазије наших навијача на терен”. Касније је добио претњу смрћу у поруци. „Неко је исекао моју слику из мојих дана у Евертону, а на мојој глави је био срп и на мађарском написано – Енглез, иди кући или умри“.
Власник Макеб је напустио клуб 2011. године због спора са мањим акционарима, а клуб је откупила држава. У ствари, фудбал је уопште постао ствар државе. За време премијера Виктора Орбана преко 100 милиона евра уложено је у велики програм изградње стадиона. Орбан је и сам био аматерски играч, наступао је за сеоски тим Фелчут током свог првог премијерског мандата у каснијим 90-им. Занимљива је анегдота да је био спречен да се јави Билу Клинтону 1999. године који је желео да му предочи план за агресију на Савезну Републику Југославију јер је играо утакмицу у Фелчуту. Ту је потом изградио нови стадион, Панчо арену, чији капацитет је дупло већи од броја становника села.
Виктор Орбан има јасан план, који је својствен ауторитарним вођама попут Ердогана чији је пројекат у Башакшехиру донео инстант резултате. Премиса је иста – улагати у фудбал као средство долажења до меке, али додатне политичке моћи и све јачем упоришту у буђењу патриотских осећања. Орбан инвестира у фудбал свуда где постоји значајна мађарска етничка заједницаа. Примери су румунски град Сфинтул Георге одакле је клуб Сепши, хрватски Осијек, Бачка Топола у Србији и Дунајска Стреда у Словачкој.
У Мађарској, делује да је Орбанова емоција пристуна према МОЛ Фехервару, тј. Видеотону, али је право Орбаново чедо Пушкаш академија. Међутим, као најпопуларнији мађарски тим, Ференцварош је такође имао користи. На месту Улоја изграђен је потпуно нови стадион. Габор Кубатов, посланик мађарске владајуће странке Фидес, постављен је за председника клуба и после година дуговања и медиократије, новац је притекао и резултати су се побољшали.
Године 2016. су освојили првенство први пут после 12 година. Под тренером Ребровим везали су титуле и коначно се вратили у Лигу шампиона 2020. године, што је после 1995. друго учешће зелено-белих у најпрестижнијем фудбалском такмичењу. У плеј-офу им је био ривал норвешки Молде, а после 3:3 у госима меч у Будимпешти окончан је без голова што је значило пласман у групну фазу. После завршетка меча, огласио се Орбан на друштвеним мрежама помало скандалозно пошто је показао тикет на којем се кладио на пролаз мађарског тима. „Кладио сам се на Фради“, рекао је машући листићем за клађење на видео снимку објављеном на Фејсбуку. Тај видео запис је парадигма читавог Орбановог приступа према спорту.
Обраћајући се навијачима Ференцвароша на отварању стадиона, Орбан је изразио високо поштовање према “Фрадијевом срцу” које је по његовим речима увек било национално, црвено-бело-зелено. Захвалио је Фрадијевим присталицама што су “и у најтежим комунистичким временима очували слободу и независност мађарског народа и деценијама одржали дух Мађара живим”.
Виктор Орбан схвата да улагање у фудбал кошта, али може донети политичке награде. Не само да су ствар популизма или личне страсти према фудбалу, Орбанови потези усмерени су на очување мађарског идентитета и ширење пан-мађарске идеје државе, посебно у регијама ван граница Мађарске. Ференцварош као клуб са највећим бројем присталица и осведоченим борцима за националну државу свакако има једну од најважнијих улога у свему томе на челу са кадровима из Орбановог Фидеса.
Орбану и Фрадију засад иде добро. Репрезентација опет бележи запажене резултате, посебно у минулој Лиги Нација, а Фради је постао редовни учесник групних фаза евротакмичења. Можда је она Златна генерација репрезентације још увек далеко, али се Фради вратио и умирио своје ватрене присталице, бар засад. Надамо се да ће после два везана дуела са Звездом зрно незадовољства опет проклијати.
Додајте коментар