Osvrt na prekomandovanje prvotimca Nemanje Motike u omladinsku sekciju i razmatranje kakve posledice to ima po sportski i finansijski aspekt.
Dugo je trajalo nagađanje Crvene zvezde sa Bajernom oko transfera Motike, a onda je nakon džentlmentskog ustupka kluba iz Minhena, koji je igrača pustio ispod svoje procenjene vrednosti, on početkom februara postao deo našeg tima. Crvena zvezda se obavezala na pravo preče prodaje Bavarcima i obeštećenje u iznosu od 2.5 miliona evra, što za Zvezdinu kasu nije malo. Naprotiv, time Motika spada u red igrača za koje je naš klub izdvajao ponajveće cifre.
Od svog dolaska, nije Motika imao veliku ulogu u timu. Dobio je priliku na 14 utakmica u svim takmičenjima, ali uglavnom u samom finišu tih susreta, što je bilo nedovoljno za nešto konkretnije. Postigao je prvenac protiv kragujevačkog Radničkog lepo pogodivši malu mrežu na asistenciju Srnića. Na mečevima mlade reprezentacije gde je odigrao po 90 minuta upisao je gol protiv Norveške i asistenciju u duelu sa Izraelom. Ranije je pre dolaska u Zvezdu, samo za jesenju polusezonu upisao čak 19 golova golova za Bajernove kategorije.
Neobjašnjivo je izostao iz Zvezdinog tima još od prvih nedelja maja, kada je odigrao svoje poslednje minute u crveno-belom protiv Novog Pazara u Kup meču. Ove godine je uz Krstičića jedini igrač koji nije zabeležio minute, ukoliko među njima ne računamo Spiridonovića koji je na platnom spisku kluba, a Marakanu nije video mesecima, ako ne i više od godinu-dve.
Za vikend se našao u sastavu omladinaca protiv Čukaričkog. Meč je okončan rezultatom 2:2, a dvostruki asistent bio je Motika. Na meču se videlo da odudara od konkrencije svojom snagom i motoričkim sposobnostima, iako mu nedostaju minuti u nogama. Nije se štedeo da se vraća u ispomoć odbrani kod napada rivala, a trener Rendulić ga je lišio defanzivnih zadataka kod protivničkih prekida. Računao je na njegovu brzinu u tranziciji, pa je stajao bliže centru nego kaznenom prostoru čekajući upotrebljivu loptu. Par dana pre ove utakmice za omladince, trener prvog tima Miloš Milojević pričao je o poverenju koje ima prema njemu i apostrofirao je da je u planovima kluba.
U nekom idealnom svetu ovaj tekst ne bi trebalo pisati jer ne bi postojala potreba za njim. U takvom slučaju jedina diskusija među navijačima bila bi o golovima, formacijama, VAR-u. Ali po koju cenu možemo da izostavimo finansijski uticaj sporta? Naknade za transfere, plate fudbalera, klubovi koji se kupuju i prodaju iz hira kao igračke bogataša, svađa oko ciljeva i primene finansijskog fer-pleja – sve ovo i još mnogo toga je, u očima mnogih, pretvorilo veoma voljenu igru u hladan, bezosećajan posao.
Fudbal je danas biznis, i klub kao i svako drugo preduzeće ima imovinu. Ona uključuje materijalnu i nematerijalnu imovinu. Materijalna je ona imovina koja podrazumeva fizičku supstancu kao što su stadion, kompjuteri, vozila, oprema i sl. Specifičnost fudbalske industrije je u nematerijalnoj imovini. Ona je slična materijalnoj imovini, ali ima ključnu karakteristiku po tome što nema fizičku supstancu, ali ipak klub ima zakonsko pravo koje mu omogućava da prenese nematerijalnu imovinu na drugi klub ili bilo preduzeće iz bilo koje oblasti poslovanja. Ona uključuje patentna prava, žigove, brend, a najznačajnija nematerijalna imovina koja se vidi u bilansu fudbalskih klubova su transferi za registraciju fudbalera. Oni predstavljaju sumu plaćenu za dobijanje registracije igrača iz drugog kluba.
Igrači su nematerijalna imovina kluba jer zadovoljavaju tri uslova: (1) pod kontrolom su kluba koji snosi sve rizike, (2) očekuje se da će stvoriti ekonomsku korist jer su za klub fudbaleri za koje poseduju sertifikate o registraciji su najveći generatori prihoda, jer ovi igrači privlače gledaoce, televizijske kuće i sponzore i (3) ugovorna veza.
Vrednost fudbalera ulazi u kategoriju “Nematerijalna imovina” bilasa stanja fudbalskog kluba, izuzev onih fudbalera koji su iz omladinske škole došli u seniorski tim. Kako je tržišna vrednost igrača promenljiva u zavisnosti od toga koliko je neko spreman određenog treutka da izdvoji za igrača, ona se uopšte ne mora poklopiti sa vrednošću po kojoj je igrač procenjen u bilansu.
Fudbaleri su zaposleni, baš kao i oni u bilo kojoj drugoj industriji ili poslu. Igrači možda ne vide sebe kao takve, ali u suštini se ne razlikuju od mehaničara, komercijaliste ili farmaceuta. Međutim, ono što je neobično kod igrača je to što potpisuju ugovore o radu na određeno vreme, obično mereno godinama.
Naknade za transfere fudbalera se tretiraju kao nematerijalna imovina u bilansu stanja kluba. Međutim, na kraju poslovne godine prema računovodstvenim pravilima, klubovi su obavezni da pogledaju svakog igrača i odluče da li veruju da je njihova tržišna vrednost manja od one prikazane u bilansu stanja. Ako je to slučaj, tada dolazi do umanjenja vrednosti, a vrednost igrača se upisuje na njegovu očekivanu tržišnu prodajnu cenu. Obezvređenje se iskazuje kao rashod u bilansu uspeha i umanjuje dobit.
Konkretno, na datih 2,5 miliona za Motiku, pod pretpostakom da naš klub proceni da je njegova tržištna vrednost opala na 1/5 od perioda kad je kao strelac 19 golova za Bajern u tada aktuelnoj polusezoni došao u Crvenu zvezdu gde je stagnirao, njegova aktuelna tržišna vrednost iznosila bi 500.000 evra. To bi značilo da je Zvezda na njemu izgubila čak 2 miliona po osnovu troškova obezvređivanja.
Troškovi obezvređenja su prikazani posebno u fusnotama uz račune. Obrazloženje za njegovo odvojeno prikazivanje je da klubovi ne predviđaju obezvređenje koje se javlja svake godine, pa se ovaj iznos može odvojiti ako se pokušava utvrđivanje periodičnog profita kluba.
Iz ovih razloga, ostaje nejasno zašto skupo plaćeni Motika ne dobija priliku, zašto se Zvezda odriče igrača koji je samo za polusezonu dao 19 golova i zašto nema strpljenja sa njim, iako stoji na je na njegovoj poziciji velika konkurencija. Bez sporova, njegova tržišna vrednost od 2.5 miliona je drastično opala i danas nema kluba koji bi ga kupio ni za približnu cenu.
Nema ničeg lošeg ako Motika dobije minute u omladincima kako bi osetio igru, posebno neće biti loše ako zaigra u revanšu protiv Omonije u omladinskoj Ligi šampiona jer bi nam njegov kvalitet i iskustvo značili. Ali to može biti problematično ako tako ostane dugoročno rešenje, jer je Motika iznad svoje konkurencije i neće imati motiva da se u takvim okolnostima takmiči. Iako je 2003. godište, Motika je fizički snažniji i tehnički potkovaniji od dobrog dela prvotimaca.
Dodajte komentar