Осврт на прекомандовање првотимца Немање Мотике у омладинску секцију и разматрање какве последице то има по спортски и финансијски аспект.
Дуго је трајало нагађање Црвене звезде са Бајерном око трансфера Мотике, а онда је након џентлментског уступка клуба из Минхена, који је играча пустио испод своје процењене вредности, он почетком фебруара постао део нашег тима. Црвена звезда се обавезала на право прече продаје Баварцима и обештећење у износу од 2.5 милиона евра, што за Звездину касу није мало. Напротив, тиме Мотика спада у ред играча за које је наш клуб издвајао понајвеће цифре.
Од свог доласка, није Мотика имао велику улогу у тиму. Добио је прилику на 14 утакмица у свим такмичењима, али углавном у самом финишу тих сусрета, што је било недовољно за нешто конкретније. Постигао је првенац против крагујевачког Радничког лепо погодивши малу мрежу на асистенцију Срнића. На мечевима младе репрезентације где је одиграо по 90 минута уписао је гол против Норвешке и асистенцију у дуелу са Израелом. Раније је пре доласка у Звезду, само за јесењу полусезону уписао чак 19 голова голова за Бајернове категорије.
Необјашњиво је изостао из Звездиног тима још од првих недеља маја, када је одиграо своје последње минуте у црвено-белом против Новог Пазара у Куп мечу. Ове године је уз Крстичића једини играч који није забележио минуте, уколико међу њима не рачунамо Спиридоновића који је на платном списку клуба, а Маракану није видео месецима, ако не и више од годину-две.
За викенд се нашао у саставу омладинаца против Чукаричког. Меч је окончан резултатом 2:2, а двоструки асистент био је Мотика. На мечу се видело да одудара од конкренције својом снагом и моторичким способностима, иако му недостају минути у ногама. Није се штедео да се враћа у испомоћ одбрани код напада ривала, а тренер Рендулић га је лишио дефанзивних задатака код противничких прекида. Рачунао је на његову брзину у транзицији, па је стајао ближе центру него казненом простору чекајући употребљиву лопту. Пар дана пре ове утакмице за омладинце, тренер првог тима Милош Милојевић причао је о поверењу које има према њему и апострофирао је да је у плановима клуба.
У неком идеалном свету овај текст не би требало писати јер не би постојала потреба за њим. У таквом случају једина дискусија међу навијачима била би о головима, формацијама, ВАР-у. Али по коју цену можемо да изоставимо финансијски утицај спорта? Накнаде за трансфере, плате фудбалера, клубови који се купују и продају из хира као играчке богаташа, свађа око циљева и примене финансијског фер-плеја – све ово и још много тога је, у очима многих, претворило веома вољену игру у хладан, безосећајан посао.
Фудбал је данас бизнис, и клуб као и свако друго предузеће има имовину. Она укључује материјалну и нематеријалну имовину. Материјална је она имовина која подразумева физичку супстанцу као што су стадион, компјутери, возила, опрема и сл. Специфичност фудбалске индустрије је у нематеријалној имовини. Она је слична материјалној имовини, али има кључну карактеристику по томе што нема физичку супстанцу, али ипак клуб има законско право које му омогућава да пренесе нематеријалну имовину на други клуб или било предузеће из било које области пословања. Она укључује патентна права, жигове, бренд, а најзначајнија нематеријална имовина која се види у билансу фудбалских клубова су трансфери за регистрацију фудбалера. Они представљају суму плаћену за добијање регистрације играча из другог клуба.
Играчи су нематеријална имовина клуба јер задовољавају три услова: (1) под контролом су клуба који сноси све ризике, (2) очекује се да ће створити економску корист јер су за клуб фудбалери за које поседују сертификате о регистрацији су највећи генератори прихода, јер ови играчи привлаче гледаоце, телевизијске куће и спонзоре и (3) уговорна веза.
Вредност фудбалера улази у категорију “Нематеријална имовина” биласа стања фудбалског клуба, изузев оних фудбалера који су из омладинске школе дошли у сениорски тим. Како је тржишна вредност играча променљива у зависности од тога колико је неко спреман одређеног треутка да издвоји за играча, она се уопште не мора поклопити са вредношћу по којој је играч процењен у билансу.
Фудбалери су запослени, баш као и они у било којој другој индустрији или послу. Играчи можда не виде себе као такве, али у суштини се не разликују од механичара, комерцијалисте или фармацеута. Међутим, оно што је необично код играча је то што потписују уговоре о раду на одређено време, обично мерено годинама.
Накнаде за трансфере фудбалера се третирају као нематеријална имовина у билансу стања клуба. Међутим, на крају пословне године према рачуноводственим правилима, клубови су обавезни да погледају сваког играча и одлуче да ли верују да је њихова тржишна вредност мања од оне приказане у билансу стања. Ако је то случај, тада долази до умањења вредности, а вредност играча се уписује на његову очекивану тржишну продајну цену. Обезвређење се исказује као расход у билансу успеха и умањује добит.
Конкретно, на датих 2,5 милиона за Мотику, под претпостаком да наш клуб процени да је његова тржиштна вредност опала на 1/5 од периода кад је као стрелац 19 голова за Бајерн у тада актуелној полусезони дошао у Црвену звезду где је стагнирао, његова актуелна тржишна вредност износила би 500.000 евра. То би значило да је Звезда на њему изгубила чак 2 милиона по основу трошкова обезвређивања.
Трошкови обезвређења су приказани посебно у фуснотама уз рачуне. Образложење за његово одвојено приказивање је да клубови не предвиђају обезвређење које се јавља сваке године, па се овај износ може одвојити ако се покушава утврђивање периодичног профита клуба.
Из ових разлога, остаје нејасно зашто скупо плаћени Мотика не добија прилику, зашто се Звезда одриче играча који је само за полусезону дао 19 голова и зашто нема стрпљења са њим, иако стоји на је на његовој позицији велика конкуренција. Без спорова, његова тржишна вредност од 2.5 милиона је драстично опала и данас нема клуба који би га купио ни за приближну цену.
Нема ничег лошег ако Мотика добије минуте у омладинцима како би осетио игру, посебно неће бити лоше ако заигра у реваншу против Омоније у омладинској Лиги шампиона јер би нам његов квалитет и искуство значили. Али то може бити проблематично ако тако остане дугорочно решење, јер је Мотика изнад своје конкуренције и неће имати мотива да се у таквим околностима такмичи. Иако је 2003. годиште, Мотика је физички снажнији и технички поткованији од доброг дела првотимаца.
Додајте коментар