Трабзонспор – “олуја са Црног мора” која се још није распламсала

 

Дрес клуба носе и Марек Хамшик, Вишћа, Бакасетас, Денсвил, Витор Уго, Јенс Ларсен. Доста познатих имена у турском шампиону који са клупе предводи Абдулах Авџи. Реч је о тренеру који је младу репрезентацију Турске одвео на кров Европе 2005. године. Освојио је и два Суперкупа, а вицешампион земље два пута био је са Башакшехиром. Формација коју углавном форсира је 4-2-3-1.

 

Као последица лоших игара и слабијих резултата, Авџи је изгубио поверење. Замера му се да није добар мотиватор и да екипа дуго времена изгеда индиспонирано. Све је почело са одласком Корказа Егемена из стручног штаба и делује да је то ненадокнадив губитак за Авџија. Његов тим је бледа сенка прошлогодишњег. Екипа која је врло тешко примала голове, ове сезоне у поразима три до пет пута вади лопту из мреже, а у одбрани има врло респектабилна имена. Очиглено да цео тим не функционише. У прилог томе иду и неке приче о размирицама између Авџија и нападача Корнелијуса који је напустио клуб на самом крају прелазног рока, вративши се у свој Копенхаген. Авџи је водио своје тимове на 31 утакмицу у европским такмичењима и има свега четири победе. Због свеукупне атмофере око клуба, меч са Звездом ће за њега бити из рублике “морати”.

 

На голу су се смењивали Угурџан Чакир и Мухамет Таха. Угурџан је капитен тима. Против Копенхагена је задобио ударац а прегледом је откривена повреда на десној страни абдомена (унутрашњи коси мишић). Пропустио је три утакмице, а вратио се на терен у поразу од Демирспора. Дуго се нагађало хоће ли напустит клуб, на крају је остао али се чини да је код њега наступило одређено засићење. Његова игра ногом је врло проблематична, па би Звезда морала да врши притисак на њему кад испуцава лопту. Још већи проблем за његов тим је што преферира да шаље дугу лопту која углавном заврши ван игралишта, него да пошаље лопту по земљи до последње линије тима.

 

Таха је млад голман, одменио је капитена док је био повређен, а против Ференцвароша је одиграо лош меч. Био је несигуран, лоше је процењивао ситуације које нису биле велика опасност по његов тим. Други гол који је постигао мађарски тим иде на савест Тахе, морао је боље да испрати ту ситуацију и да буде концентрисанији кад се бацио у интерванцију.

 

У последњој линији највећа конкуренција су Јенс Ларсен, Бартра, Витор Уго, Денсвил и Ерен Елмали.

 

Јенс Ларсен је стандардан на десном беку од почетка сезоне. Дефанзивне задатке обавља сасвим коректно, али је лимитиран у офанзиви. На мечу у Будимпешти Мађари су непрекидно атаковали по његовој страни, па је ротирао позицију са Бартром и чини се да му штоперска позиција више прија због скромних техничких могућности које долазе до изражаја када Трабзон мора да нападне. Физички изгледа спремно, можда је његова несрећа што Трабзон по крилним позицијама изгледа поражавајуће лоше.

 

Марк Бартра је једно од најзвучнијих имена у тиму. Бивши фудбалер Барселоне, у Трабзон је из Бетиса дошао за 1,25 милиона евра. Важан је за Авџијев тим, може се видети како комуницира често са екипом и усмерава је. Придодаје се нападу и карактерише га брзина. Донео је агресивност тиму, а неки његови стартови су јаког интензитета чак и кад има жути картон. Види се да је прошао Барсину школу, јер је његова техника боља од технике које имају колеге из везног реда, па често сам преузима иницијативу да обави и неке њихове задатке.

 

У штоперском тандему са Бартром смењују се Витор Уго и Стефано Денсвил. Обојица су слабији део тог пара.  Уго је у дебаклу свог тима против Анталије скривио пенал, а две недеље касније и у Будимпешти пошто је играо руком. Авџи га је одмах заменио на полувремену. Његове слабе партије почеле су са доласком Бартре у екипу. Изгубио је статус прве узданице и није му пријало. У шампионској екипи је био један од најбољих, али је ове године у лошој форми. Најјачи сегмент његове игре је игра главом. Добро прати игру, антиципира ривала и сече пасове у ваздуху. Треба га се пазити код прекида.

 

Као и Витор Уго, подбацио је и Денсвил у текућој сезони. Прошле године га је тренер користио и на левом беку и био је врло добар, од ове је коришћен искључиво као штопер. Пре почетка сезоне потписао је појачани уговор, али ове године је темпирана бомба по свој тим. Пружене партије показују да га је Трабзон платом од 2,2 милиона преплатио. Изражена мана му је што се служи само левом ногом, па код интервенција губи доста времена када мора да се позиционира како би што боље захватио лопту, Анталија је то искористила за погодак. Пре тога је неприхватљиво слаб био и у првом мечу квалификација за Лигу шампиона у гостима Копенхагену, дански стручњак Јес Торуп видео је да Денсвил има проблема кад му је лопта на контра нози па је његов тим константно притискао Холанђанина. Није се прославио код примљених голова на том мечу, па је Авџи морао да га вади у 58. минуту игре и убаци новог штопера уместо њега.

 

Пошто Авџи више не користи Денсвила на левом беку, једина опција за ту позицију је Ерен Елмани. Игра на свакој утакмици и евидентно је исцрпљен због тога. Често клоне снагом последњих двадесетак минута. Спада у талентоване играче Трабзона, 2000. је годиште и има потенцијала за напредак у његовој игри. Придодаје се нападу, али се доста троши и том приликом. Као и Ларсен, нема расположеног крилног нападача за комбинаторику, иначе би његов допринос био статистички уочљивији. Оставља доста простора позади, па би наши напади преко Букарија били веома добра прилика за погодак.

 

Испред последње линије делује најчешће Бакасетас, уз Сиописа или Гбамина. Анастасиос Бакасетас је важан шраф у игри Авџија, али мана му је недостатак брзине. У последњем мечу учествовао је код оба постигнута гола, као и код трећег који је поништен због офсајда. Воли да контролише лопту, његови пасови у дубину су чести, као и дуге лопте. Замисли тренера Авџија од ове сезоне је да са лоптом иде на десном крилу и да упућује бочна додавања, но ипак делује да су му дубинске лопте много више у специјалности. Због тога је његова статистика знатно блеђа него претходне сезоне.

 

Новајлија Жан-Филип Гбамин се уклопио у сивило екипе. Његова игра је без ризика, без нарочитог темпа. Не нуди се пречесто саиграчима, а када треба да додели неки захтевнији пас, неретко се деси да погреши. У две утакмице је рано зарадио жути картон и онда је после тога нестајао са терена у дугим временским интервалима. Један је од најслабијих карика у турском тиму. Физичке предисцпозиције су добре, али је брзина под упитником. Из спорости произилазе његови испади у одбрани и прекршаји за жути картон. Оно што ради врло квалитетно јесу дуге вертикалне лопте, наш тим мора пазити на променама стране код његових додавања.

 

Сиопис је играч који се смењује са Гбамином. Утисак је да је кориснији по тим када уђе са клупе да донесе нову енергију, неголи када је стартер. Мало је користан у офанзиви, али је поуздан у дефанзивним задацима. Воли директну игру, брзо се ослобађа лопте и не компликује превише. Класичан играч задатка, од кога нећете видети магичне потезе. Не шири опсег свог описа посла ван својих компетенција. Није био у првом плану Абдулаха Авџија на последња три меча, а на њима је Трабзон примио седам голова. Податак који сугерише на значај који има за тимску одбрану.

 

По левом крилу дејствује Трезеге. Играч који је раније наступао за Астон Вилу, вероватно је највећи Трабзонов промашај. Нема речи којима се може описати његова бескорисност по тим. На утакмици у понедеља, ухватио се за кук па га је тренер извадио из игре. За Звезду би боље било да се овакав Трезеге нађе на терену.

 

Иза нападача је македонски репрезентативац Енис Барди. Не бежи од одговорности да преузме иницијативу кад је тешко за тим, али се ни он није снашао у потпуности. Физички не дејује припремљено. Игра променљиво, а чини се да је промашај против Копенхагена оставио психолошки траг. У неким акцијама се види неспоразум са саиграчима, па се може рећи и да се није навикао на нови тим. Технички квалитет је неупитан. Има ниско тежиште, па је из првог контакта са лоптом веома опасан. Није компатибилан са Омјуром Абдулкадиром, пошто делује да гуше један другога, више је тип играча који воли лопту у ногама и сам креира позицију. Увек је опасан у близини 16 метара.

 

Омјур Абдулкадир може да одигра такође иза нападача и по десном крилу. Његов стил игре пореди се са Лионелом Месијем и Георгијем Хаџијем. Спада у ред млађих и талентованих играча Трабзона. УЕФА га је 2015. прогласила за “младог талента недеље”. Британски Гардијан га је сврсто међу 60 најталентованијих играча света рођених ’99. године. Био је важан у Трабзоновом систему још док није био пунолетан. Ипак, прича се да га је занела слава и да га живот ван терена кошта светлије каријере. Споро је ушао у сезону и спада у разочарања, мада нико не сумња у његов квалитет и класу. Ове године је више пута променио фризуру него што има уписаних погодака. Имао је две дешке повреде иза себе и то је вероватно оставило трага јер не пружа знаке талента ни близу ранијим сезонама.

 

После одласка Корнелијуса, конкуренција у шпицу напада су Ђанини, Макси Лопез и Умут Бозок. Лопез је први избор. Бивши играч Валенсије је на дебију уписао погодак и асистенцију. Нема сумње да ће Уругвајац донети квалитет. Какартерише га покретљивост, добар први додир са лоптом и контрола, сјајна завршница. Он и Бартра одскачу приказаним партијама од свог летаргичног тима. Најбољи део посла управе клуба урађен је његовим довођењем, утрошена три милиона делују као оправдана инвестиција. Кратко је у екипи, али оно што је приказао “мирише” на квалитет и добар голгетерски скор.

 

Добро се по доласку показао и Бозок. На три утакмице има два поготка, и на првој утакмици је лако могао до гола пошто је био у три обећавајуће ситуације. Добро отвара простор за саиграче после добијене дуге лопте и дистрибуира за саиграче. Ђанини, стрелац 11 погодака у свим такмичењима прошле сезоне, лоше је стартовао у новој. Још увек је без поготка. Не прави предност на терену. Не прати игру, стоји на лошој позицији и у нервози уме да направи фаул у нападу.

 

Са клупе вреди помениту Марека Хамшике, легенду Наполија и Јусуфа Ердогана. Овај последњи је универзалац, може да игра по оба крила и на левом беку. Због повреде ван строја су  Вишћа, Дорукхан, Јазиџи, Асан, Бруно Перес, Трондстен.

 

Из свега реченог може се закључити да Трабзонспор има у својим редовима нека звучна и позната имена из лига петице. Ипак, као колектив делују веома суморно, изузев пар појединаца. Абдулах Авџи још није комплетирао слагалицу. Тим делује као да први пут игра заједно. Систем који се форсира делује застарело, нема течне игре, ни брзог ритма, ослањају се на дуге лопте. Крилни играчи су највећи проблем за Трабзон јер у досадашњем току сезоне игра без њиховог учинка. Ипак, ту су веома талентовани и технички потковани играчи који могу да сезону преокрену на боље.