Maj 2004: Redžinald „Redži“ Frimen je tada bio jedini košarkaš na prostorima Srbije kome je tadašnji klub (FMP Refleks) u znak zahvalnosti podigao pod svodove hale u Železniku dres sa brojem 5.
Nakon uspešne sezone 2002/2003, Redži Frimen se u narednoj sezoni na kratko preselio u Zvezdu. Nije se dobro snašao jer nije mogao da podnosi ophođenje tadašnjeg trenera kluba Zmage Sagadina prema igračima, kako je izjavio u intervjuu za portal „Maksbet sport“ 2020. godine, pa se brzo vratio u FMP Refleks i sa klubom osvojio titulu šampiona ABA lige za sezonu 2003/2004.
Retko koji stranac je ostavio takav trag u našoj košarci tokom 2000-ih kao što je to bio Redžinald „Redži“ Frimen. Za dve godine igranja u Železniku, pomogao je Refleksu da osvoji Kup Radivoja Koraća tokom sezone 2002/2003. i ABA Gudjir ligu tokom sezone 2003/2004. Naprsnuće kosti stopala ga je sprečilo da krene u pohod na titulu s „panterima“, tako da se njegova priča ove godine završila ranije. FMP Refleks mu nije ostao dužan — u znak zahvalnosti za sve što je dao klubu, prvi put na našim prosotrima je jedan dres bio podignut pod svodove dvorane. U Železniku od tada piše: „Freeman — 5“.
Pre nego što se vratio u rodni NJjujork, govorio je za časopis „Basket“ o za njemu haotičnoj sezoni 2003/2004, kao i o tome šta planira za sezonu 2004/2005. Naravno, nije mogao a da ne izbegne odgovore na pitanja o Beogradu, čak je bio i najavio da će sezonu 2004/2005 dočekati u nekom evropskom klubu.
Kako je Frimen najavio svoje poslednje dane u Beogradu?
Neću raditi ništa posebno, ništa što do sada nisam. Biću malo kod kuće, imam celu nedelju da skupim stvari na gomilu. Voleo bih da vidim neke ljude. Otići ću u „Andergraund“, sigurno! Hoću da se provedem još jednom pre nego što odem. Još ovaj vikend, još malo zabave, pa Njujork. Pozvaću Freda (Hausa), Džija („G“, nadimak Brauna iz Partizana), pozvaću i Stjuarta i Hendersona ako budu mogli da dođu do Beograda, da odigramo još jednu partiju na Soniju i da se oprostimo…
Frimenove slike iz Beograda?
Grad je sjajan, navikao sam se na njega za ove dve godine igranja u FMP Refleksu i kratko u Zvezdi. Sviđa mi se atmosfera, podseća me na Njujork. I veliki je grad, što je za mene bitno. Nikad nisam imao problema ovde, niko me nije varao, krao, lagao, a to se dešava u inostranstvu. Volim kad sam zauzet, a u Beogradu je uvek tako.
Frimenovi planovi i ambicije za sezonu 2004/2005?
Sada samo razmišljam o tome da odmorim noge i da mi zaraaste polomljena kost u stopalu. Do sredine juna neću brinuti o košarci, već ću se provoditi u Njujorku. Toliko sam se zaželeo društva i starog kraja. Dugo nisam bio kod kuće. Leto ću provesti sa društvom, malo ćemo putovati, na Floridu, u Teksas… Ali, jedva čekam da ozdravim da odigramo basket u kraju. Kada počnu „letnje lige“ ja sam najsrećniji. Uvek dolaze neki novi klinci, skroz su ludi, skaču, zakucacaju, ali i dalje mogu s njima da se nosim. Zna se ko je stariji. E, to volim da radim preko leta. Uz zabavu, te utakmice mi znače da uđem u formu, da spreman dočekam novu sezonu i odlučim gde ću igrati dogodine!
Gde je planirao da dočeka sezonu 2004/2005?
Najbolje bi bilo da odem u Španiju. Imam drugare mojih godina koji igraju tamo, treniraju jednom dnevno i osećaju se sjajno. Noge su im sveže i uživaju. Evo, sad sam povređen i pitanje je koliko će mi biti potrebno vremena da ozdravim. A igrači u NBA ligi zarađuju milione, treniraju jednom dnevno i zato su sposobni da odigraju toliki broj utakmica. Ovde klinci treniraju po šest, sedam sati dnevno, a zarađuju par hiljada evra.
Da li to znači da je Beograd otpao u njegovim planovima?
Definitivno ću razmisliti, ali ne verujem da ću igrati više ovde. U stvari, sve zavisi od trenera. Ovde ima mnogo mladih igrača kojima su neophodni naporni treninzi, a meni to ne treba. Bilo je dobro dok sam bio ovde, ali polako razmišam o novoj sredini. Vreme je za promenu, da zaradim još malo novca. Imam nekoliko ponuda, ali ne i ideju gde bih mogao da zaigram. Uvek je dobro kad znaš da te u jednoj sredini cene, gde možeš da se vratiš, ali znam da se ne bih vratio kod Zmaga (Sagadina). Nemojte pogrešno da me shvatite, nemam ja ništa lično protiv njega, niti smo se svađali, ali njegov stil nema veze s mojim. On svoj posao radi na jedan način, a ja malo drugačije.
FMP Refleks ili Zvezda?
Uvek Refleks. Dok sam igrao u Železniku, osećao sam se sjajno, uvek sam bio raspoložen i spreman da pružim maksimum. Dok u Zvezdi to nije bio slučaj. Tih nekoliko meseci prošlog leta stalno sam bio umoran, nisam bio sposoban nizašta, a kamoli za košarku. Bilo je mnogo stresa, na treninzma, u klubu… Refleks je kao dom za mene, kao familija. Ljudi su topliji, nikada nije bilo problema i to će mi mnogo nedostajati.
Frimenov pogled na sezonu 2003/2004?
Za mene se sezona završila ranije, ali je okončana trofejom. To je bio najlepši način da odem i, ujedno, moja velika želja. Zato sam i igrao u Zagrebu povređen i rizikovao da bude još gore. Svi u klubu su to zaslužili. U aprilu smo uneli pehar u dvoranu i to je nagrada za sve što smo postigli od oktobra. Mogli smo dalje da stignemo u ULEB kupu, možda i da osvojimo mesto u Evroligi, ali posle toliko povreda i ovo je uspeh. Aškrabić, Kimani, Zoroski, onda i ja… Siguran sam da bi smo zdravi pobedili Hapoel.
Dres pod svodovima?
To je velika čast za mene. Osećanja su mi bila pomešana dok sam gledao kako podižu moj dres u dvorani. Malo ko zna koliko su ljudi u FMP Refleksu profesionalni u svom poslu, koliko ga dobro rade. Tvrdim da su najbolji u Beogradu i zemlji i među najboljima u Evropi. Zahvalan sam im što su me doveli i pomogli kada mi je bilo najteže. Zajedno smo ostvarili mnogo, mogli smo i više, ali sam siguran da će oni biti sve bolji i bolji.
Poseban pozdrav Frimena za srpsku publiku?
Moram da se zahvalim i momcima u klubu. Bili su sjajni prema meni i kada sam prvi put došao i kada sam se vratio iz Zvezde na pola sezone. Bilo je uspona i padaova, ali smo uvek bili tim. Ognjen (Aškrabić) je uvek bio dobar drug, Vanja (Plisnić) takođe… Brinuli su se o meni u početku, pokazali mi grad i upoznali s ljudima. Oni će definitivno ostati u mom srcu i srećan sam što iz Beograda idem, a znam da ću tu uvek imati prijatelje. Već smo nešto pričali da Ogi dođe kod mene u Njujork. Nadam se da ću Aškrabića sresti negde u Americi, kad bude igrao košarku. On je sjajan igrač, može da igra u bilo kom timu na svetu, pa i u NBA ligi.
Frimenova popularnost u Beogradu?
Ljudi su se lako navikli na mene, jer sam igrao košarku, a i izlazio po gradu, upoznavao nove ljude. Tako je bilo i u Njujorku, uvek sam bio u društvu gradskih faca, pa tako i ovde. U kraju, u klubu, u restoranu… To je za mene normalno, mogu sa svima da se družim, da pričam, jednostavno volim da se zabavljam. Jesam organizovao žurke, na koje su dolazili poznati, jesam snimao i spotove, ali ne mislim da sam zvezda. Generalno, ovde ne postoje zvezde tih razmera. Po meni, to su Britni Spirs, Madona… Ovde bi to mogao da bude Bodiroga, ja nisam sigurno. Zvezde su oni ljudi kojima je potreban telohranitelj.
Tračevi?
Mislite na Kseniju (Pajčin)? Nije samo ona… Vezivali su me s mnogim devojkama. To je normalno, čim te vide s nekim u društvu, odmah krene priča: „Redži ovo, Redži ono.“ Istina je da sam ja ovde od muškog društva imao samo saigrače, ali sam zato uvek bio okružen devojkama. Bilo ih je mnogo. Ksenija je pravi drugar, s njom u društvu si uvek zauzet, ona živi brzo. Ja to volim. Mi smo se upoznali, a ja nisam imao pojma da je popularna. Onda su mi rekli: „E, pa to je ona Ksenija.“ Ja sam im rekao: „Baš me briga. Popularna je, OK…“ Ona ima sjajno telo, a i igra fenomenalno!
Sledeći put u Beogradu?
Skuni Pen i ja još nismo odlučili da li ćemo doći u Beograd na utakmicu SCG — Amerika. To bi bilo kul. Poznavao bih toliko ljudi na jednom mestu. Biće teška utakmica. Da se igra na neutralnom terenu, ne bi bilo pitanja ko je bolji, ali ovako… Znam kakva je ovde atmosfera, ali nisam siguran da i oni moji to znaju. Mnogo će zavisiti i od toga da li će SAD biti u najjačem sastavu. Ko bi mogao da „brani“ Šakila O’Nila i Tima Dankana? Ako veliki momci budu igrali, niko u Univerzumu neće moći da ih pobedi. Tu su i Kobi Brajant i Trejsi Mekgrejdi. Voleo bih da budem tu…
Bonus materijal
Tada novopristigli trener FMP-a Boško Đokić video je Frimena u timu FMP-a i u sezoni 2004/2005, pa je odlučio da ostane u Beogradu nakon kraćeg odmora u Njujorku. Međutim, za njega se sezona u FMP-u završila još u januaru 2005, kada je na utakmici protiv ljubljanskog Geoplin Slovana slomio ruku. Zbog te povrede nije učestvovao na završnom turniru nacionalnog Kupa Radivoja Koraća februara 2005, koji je FMP uspeo da osvoji. Aprila 2005. je sporazumno raskinuo ugovor sa klubom, i tada je konačno uprava kluba odlučila da iz upotrebe povuče dres sa brojem 5, koji je Frimen koristio. Nekoliko dana nakon napuštanja FMP-a, preselio se u Novi Sad i potpisao za ekipu NIS Vojvodine kako bi nastupao u Superligi SCG na kraju sezone 2004/2005. U NIS Vojvodini je tada imao prilike da ponovo sarađuje sa Vladom Đurovićem, koji ga je trenirao i u FMP-u. U dresu novosadskog kluba beležio je u proseku oko 12 poena po meču. Upravo Đuroviću i Frimenu se mogu pripisati zasluge za osvojeno 5. mesto u Superligi SCG, koje je garantovalo učešće u ABA ligi za sezonu 2005/2006. Obojica su klub napustili na kraju te sezone. Dok je Đurović trenersku putešestviju nastavio u redovima Mege, Frimen je odlučio da u sezoni 2005/2006 potpiše za litvanski Žalgiris.
Izvori: časopis „Basket“, br. 19, maj 2004. i Vikipedija.
Obrada: CZBG Portal
Dodajte komentar