Мај 2004: Реџиналд „Реџи“ Фримен је тада био једини кошаркаш на просторима Србије коме је тадашњи клуб (ФМП Рефлекс) у знак захвалности подигао под сводове хале у Железнику дрес са бројем 5.
Након успешне сезоне 2002/2003, Реџи Фримен се у наредној сезони на кратко преселио у Звезду. Није се добро снашао јер није могао да подноси опхођење тадашњег тренера клуба Змаге Сагадина према играчима, како је изјавио у интервјуу за портал „Максбет спорт“ 2020. године, па се брзо вратио у ФМП Рефлекс и са клубом освојио титулу шампиона АБА лиге за сезону 2003/2004.
Ретко који странац је оставио такав траг у нашој кошарци током 2000-их као што је то био Реџиналд „Реџи“ Фримен. За две године играња у Железнику, помогао је Рефлексу да освоји Куп Радивоја Кораћа током сезоне 2002/2003. и АБА Гудјир лигу током сезоне 2003/2004. Напрснуће кости стопала га је спречило да крене у поход на титулу с „пантерима“, тако да се његова прича ове године завршила раније. ФМП Рефлекс му није остао дужан — у знак захвалности за све што је дао клубу, први пут на нашим просотрима је један дрес био подигнут под сводове дворане. У Железнику од тада пише: „Freeman — 5“.
Пре него што се вратио у родни Њјујорк, говорио је за часопис „Баскет“ о за њему хаотичној сезони 2003/2004, као и о томе шта планира за сезону 2004/2005. Наравно, није могао а да не избегне одговоре на питања о Београду, чак је био и најавио да ће сезону 2004/2005 дочекати у неком европском клубу.
Како је Фримен најавио своје последње дане у Београду?
Нећу радити ништа посебно, ништа што до сада нисам. Бићу мало код куће, имам целу недељу да скупим ствари на гомилу. Волео бих да видим неке људе. Отићи ћу у „Андерграунд“, сигурно! Хоћу да се проведем још једном пре него што одем. Још овај викенд, још мало забаве, па Њујорк. Позваћу Фреда (Хауса), Џија („G“, надимак Брауна из Партизана), позваћу и Стјуарта и Хендерсона ако буду могли да дођу до Београда, да одиграмо још једну партију на Сонију и да се опростимо…
Фрименове слике из Београда?
Град је сјајан, навикао сам се на њега за ове две године играња у ФМП Рефлексу и кратко у Звезди. Свиђа ми се атмосфера, подсећа ме на Њујорк. И велики је град, што је за мене битно. Никад нисам имао проблема овде, нико ме није варао, крао, лагао, а то се дешава у иностранству. Волим кад сам заузет, а у Београду је увек тако.
Фрименови планови и амбиције за сезону 2004/2005?
Сада само размишљам о томе да одморим ноге и да ми зараасте поломљена кост у стопалу. До средине јуна нећу бринути о кошарци, већ ћу се проводити у Њујорку. Толико сам се зажелео друштва и старог краја. Дуго нисам био код куће. Лето ћу провести са друштвом, мало ћемо путовати, на Флориду, у Тексас… Али, једва чекам да оздравим да одиграмо баскет у крају. Када почну „летње лиге“ ја сам најсрећнији. Увек долазе неки нови клинци, скроз су луди, скачу, закуцацају, али и даље могу с њима да се носим. Зна се ко је старији. Е, то волим да радим преко лета. Уз забаву, те утакмице ми значе да уђем у форму, да спреман дочекам нову сезону и одлучим где ћу играти догодине!
Где је планирао да дочека сезону 2004/2005?
Најбоље би било да одем у Шпанију. Имам другаре мојих година који играју тамо, тренирају једном дневно и осећају се сјајно. Ноге су им свеже и уживају. Ево, сад сам повређен и питање је колико ће ми бити потребно времена да оздравим. А играчи у НБА лиги зарађују милионе, тренирају једном дневно и зато су способни да одиграју толики број утакмица. Овде клинци тренирају по шест, седам сати дневно, а зарађују пар хиљада евра.
Да ли то значи да је Београд отпао у његовим плановима?
Дефинитивно ћу размислити, али не верујем да ћу играти више овде. У ствари, све зависи од тренера. Овде има много младих играча којима су неопходни напорни тренинзи, а мени то не треба. Било је добро док сам био овде, али полако размишам о новој средини. Време је за промену, да зарадим још мало новца. Имам неколико понуда, али не и идеју где бих могао да заиграм. Увек је добро кад знаш да те у једној средини цене, где можеш да се вратиш, али знам да се не бих вратио код Змага (Сагадина). Немојте погрешно да ме схватите, немам ја ништа лично против њега, нити смо се свађали, али његов стил нема везе с мојим. Он свој посао ради на један начин, а ја мало другачије.
ФМП Рефлекс или Звезда?
Увек Рефлекс. Док сам играо у Железнику, осећао сам се сјајно, увек сам био расположен и спреман да пружим максимум. Док у Звезди то није био случај. Тих неколико месеци прошлог лета стално сам био уморан, нисам био способан низашта, а камоли за кошарку. Било је много стреса, на тренинзма, у клубу… Рефлекс је као дом за мене, као фамилија. Људи су топлији, никада није било проблема и то ће ми много недостајати.
Фрименов поглед на сезону 2003/2004?
За мене се сезона завршила раније, али је окончана трофејом. То је био најлепши начин да одем и, уједно, моја велика жеља. Зато сам и играо у Загребу повређен и ризиковао да буде још горе. Сви у клубу су то заслужили. У априлу смо унели пехар у дворану и то је награда за све што смо постигли од октобра. Могли смо даље да стигнемо у УЛЕБ купу, можда и да освојимо место у Евролиги, али после толико повреда и ово је успех. Ашкрабић, Кимани, Зороски, онда и ја… Сигуран сам да би смо здрави победили Хапоел.
Дрес под сводовима?
То је велика част за мене. Осећања су ми била помешана док сам гледао како подижу мој дрес у дворани. Мало ко зна колико су људи у ФМП Рефлексу професионални у свом послу, колико га добро раде. Тврдим да су најбољи у Београду и земљи и међу најбољима у Европи. Захвалан сам им што су ме довели и помогли када ми је било најтеже. Заједно смо остварили много, могли смо и више, али сам сигуран да ће они бити све бољи и бољи.
Посебан поздрав Фримена за српску публику?
Морам да се захвалим и момцима у клубу. Били су сјајни према мени и када сам први пут дошао и када сам се вратио из Звезде на пола сезоне. Било је успона и падаова, али смо увек били тим. Огњен (Ашкрабић) је увек био добар друг, Вања (Плиснић) такође… Бринули су се о мени у почетку, показали ми град и упознали с људима. Они ће дефинитивно остати у мом срцу и срећан сам што из Београда идем, а знам да ћу ту увек имати пријатеље. Већ смо нешто причали да Оги дође код мене у Њујорк. Надам се да ћу Ашкрабића срести негде у Америци, кад буде играо кошарку. Он је сјајан играч, може да игра у било ком тиму на свету, па и у НБА лиги.
Фрименова популарност у Београду?
Људи су се лако навикли на мене, јер сам играо кошарку, а и излазио по граду, упознавао нове људе. Тако је било и у Њујорку, увек сам био у друштву градских фаца, па тако и овде. У крају, у клубу, у ресторану… То је за мене нормално, могу са свима да се дружим, да причам, једноставно волим да се забављам. Јесам организовао журке, на које су долазили познати, јесам снимао и спотове, али не мислим да сам звезда. Генерално, овде не постоје звезде тих размера. По мени, то су Бритни Спирс, Мадона… Овде би то могао да буде Бодирога, ја нисам сигурно. Звезде су они људи којима је потребан телохранитељ.
Трачеви?
Мислите на Ксенију (Пајчин)? Није само она… Везивали су ме с многим девојкама. То је нормално, чим те виде с неким у друштву, одмах крене прича: „Реџи ово, Реџи оно.“ Истина је да сам ја овде од мушког друштва имао само саиграче, али сам зато увек био окружен девојкама. Било их је много. Ксенија је прави другар, с њом у друштву си увек заузет, она живи брзо. Ја то волим. Ми смо се упознали, а ја нисам имао појма да је популарна. Онда су ми рекли: „Е, па то је она Ксенија.“ Ја сам им рекао: „Баш ме брига. Популарна је, ОК…“ Она има сјајно тело, а и игра феноменално!
Следећи пут у Београду?
Скуни Пен и ја још нисмо одлучили да ли ћемо доћи у Београд на утакмицу СЦГ — Америка. То би било кул. Познавао бих толико људи на једном месту. Биће тешка утакмица. Да се игра на неутралном терену, не би било питања ко је бољи, али овако… Знам каква је овде атмосфера, али нисам сигуран да и они моји то знају. Много ће зависити и од тога да ли ће САД бити у најјачем саставу. Ко би могао да „брани“ Шакила О’Нила и Тима Данкана? Ако велики момци буду играли, нико у Универзуму неће моћи да их победи. Ту су и Коби Брајант и Трејси Мекгрејди. Волео бих да будем ту…
Бонус материјал
Тада новопристигли тренер ФМП-а Бошко Ђокић видео је Фримена у тиму ФМП-а и у сезони 2004/2005, па је одлучио да остане у Београду након краћег одмора у Њујорку. Међутим, за њега се сезона у ФМП-у завршила још у јануару 2005, када је на утакмици против љубљанског Геоплин Слована сломио руку. Због те повреде није учествовао на завршном турниру националног Купа Радивоја Кораћа фебруара 2005, који је ФМП успео да освоји. Априла 2005. је споразумно раскинуо уговор са клубом, и тада је коначно управа клуба одлучила да из употребе повуче дрес са бројем 5, који је Фримен користио. Неколико дана након напуштања ФМП-а, преселио се у Нови Сад и потписао за екипу НИС Војводине како би наступао у Суперлиги СЦГ на крају сезоне 2004/2005. У НИС Војводини је тада имао прилике да поново сарађује са Владом Ђуровићем, који га је тренирао и у ФМП-у. У дресу новосадског клуба бележио је у просеку око 12 поена по мечу. Управо Ђуровићу и Фримену се могу приписати заслуге за освојено 5. место у Суперлиги СЦГ, које је гарантовало учешће у АБА лиги за сезону 2005/2006. Обојица су клуб напустили на крају те сезоне. Док је Ђуровић тренерску путешествију наставио у редовима Меге, Фримен је одлучио да у сезони 2005/2006 потпише за литвански Жалгирис.
Извори: часопис „Баскет“, бр. 19, мај 2004. и Википедија.
Обрада: ЦЗБГ Портал
Додајте коментар