Времеплов Историја Кошарка СДЦЗ Сећања

Времеплов — Владислав Лучић: Повратак на место успеха (1998)

ЦЗБГ Портал — Владислав Лучић 1998
Владислав Лучић као тренер Звезде 1998

Таквом каријером ретко ко је могао да се подичи, а Владислав Лучић је те 1998. имао разлога да се поноси. Током првих 30 година рада у кошарци, популарни Лале је предводио клубове из пет, а репрезентације из чак четири земље. По томе је прослављени стручњак био јединствен у свету, а јединствен је и по томе што је са мушком и женском екипом Црвене звезде освајао титуле.

„Сећам се, када сам 1968. године од нашег великог стручњака, покојног Милана Циге Васојевића, преузео јуниорски женски тим Црвене звезде и освојио три узастопне титуле шампиона Југославије, помислио сам да знам све о кошарци“, причао је Лучић. „Међутим, брзо сам схватио какав је то посао и да човек из дана у дан мора да се усавршава, да прати светске трендове, али и да уноси своја схватања кошарке.“

Каква је била Лалетова филозофија кошарке?

„Рад је основа свега, а концепција и визија су надградња. Увек сам стварао тимове и тада сам постизао најбоље резултате. Ипак, два пута у каријери ми се догодило да тренирам тимове које ја нисам селектирао, оба пута у Црвеној звезди. Пре пет година, када сам преузео мушки погон, за две сезоне освојили смо две титуле, после 21 године поста, а, ево, поново сам на Малом Калемегдану…“

На ком нивоу се у том тренутку налазила југословенска кошарка?

„Најбоље мерило је Европска лига. Све екипе имају по двојицу странаца, још по неког натурализованог играча и то је та предност. Међутим, уколико би се Партизан или Звезда појачали са кошаркашима из иностранства, били би најбољи у Европи. Ова наша варијанта је добра за развој националне кошарке, а то се најбоље види на европским и светским шампионатима и Олимпијским играма. Југославија је убедљиво, изузев САД, испред осталих репрезентација.“

Сви најбољи српски и црногорски играчи у то време су наступали за иностране клубове. Да ли је југословенска кошарка имала будућност?

„Како да не. Наши кадети су први у Европи, омладинци трећи на свету, а јуниори на Старом континенту. Имамо заиста изузетну плејаду младих играча: Даниловић, Ребрача, Бодирога, Тарлаћ, Стојаковић… Из Југославије надире нови талас сјајних талената, тако да не би требало да бринемо.“

ЦЗБГ Портал — Владислав Лучић 1998: 2
Владислав Лучић надгледа утакмицу 1998

Шта је био предуслов за светлу будућност, поред играчког кадра?

„Зна се да је ембарго много утицао да наши клубови економски осиромаше. Сада је ситуација, међутим, много повољнија. Партизан, Звезда, Будућност, па и остали, могу финансијски да се носе са осредњим европским екипама. Ево, Дејан Томашевић је продужио уговор са Партизаном, значи да је добио исте услове као што је неко из иностранства могао да му понуди. То је добро за нашу кошарку, а таквих примера ће бити све више.“

Колико су одласци врхунских српских тренера могли да утичу на развој југословенске кошарке?

„То је исто као и са играчима. Мислило се да неће имати ко да замени Кићу, Моку, Прају, Ћосу… а дошли су Дивац, Кукоч, Рађа, Даниловић, Ђорђевић… Тако је и са тренерима. Дуго година код нас су постојала само два стручњака, славни Александар Николић и Ранко Жеравица. Али, касније је наишла права плејада тренера: Ивковић, Маљковић, Пешић, Ђуровић, Шакота, Обрадовић, Тањевић… У Југославији се сада појављују Николић, Русо, Бојанић… Матић ради у Немачкој, Миљковић у Мађарској, Кецојевић у Аустрији… Све је то огроман потенцијал и добитак за нашу кошарку.“

Амбиције

Управа Црвене звезде је повукла прави потез довођењем Лучића на кормило тима у предвечерје сезоне 1997/1998. Црвено-бели су тада стигли до четвртфинала ФИБА Кораћ Купа, а у домаћем шампионату су гајили шампионске амбиције.

„Нажалост, испали смо из домаћег купа. Али, имамо велике шансе да уђемо у полуфинале Кораћ Купа. Што се тиче првенства, има још дуго да се игра. Нас је око Нове године задесио велики малер. Четворица играча су нам била повређена, изгубили смо дерби у Подгорици, али сада је све у нашим рукама. Звезда има оно што нема ниједан други наш клуб — десеторицу добрих играча, што може да буде од пресудног значаја у плеј-офу“, истакао је Лучић.

Једни су одлазили, а други су се враћали. То је био случај и са нашим, а светски признатим тренерима — Николом Стаменићем у ватерполу, Зораном Гајићем у одбојци, а у Југославију се вратио и Лале, који је ову ситуацију прокоментарисао следећим речима:

„Клубови и репрезентација пружају све услове за повратак. У Ватерполо савезу Југославије, као и у Одбојкашком савезу, увидели су да им је потребан тренер таквог формата, нашли су начина и средстава да врате те људе.То је добар знак, јер морају да се прате светске цене, а свако више воли да ради у својој, него у туђој земљи.“

Шта је Лалета у кошарци чинило срећним?

„Свака победа остаје у сећању на свој начин. Трофеји греју срце, али срећа траје само два дана, јер је тренер увек на почетку. Победе дају снагу, мој циљ је да са Звездом опет играмо шампионски, јер три године на челу немачке репрезентације нисам имао онај осећај када сам на челу клуба. Репрезентација не припада једном човеку, него свима, а ја желим да тим дише као једна душа.“

ЦЗБГ Портал — Владислав Лучић 1998 — 3
Владислав Лучић даје лекције играчима (1998)

Разговор водио: Срећко Обрадовић за часопис „ФИБА Баскет“, бр. 9, фебруар 1998.

Додајте коментар

Кликните да бисте објавили коментар

Скочи на траку са алаткама