ЗВЕЗДА76: Дан 1

#ЗВЕЗДА76

Од чак 166 номинованих ви сте изгласали за 76 играча путем инстаграма, твитера, фејсбука и ЦЗБГ портала, док су остали гласови припадали разним консултантима, из група које смо одабрали, као и они који су стизали путем порука. Критеријуми консултаната је био врло строг, али и захвалан по објективности. Неке од кључних ствари су били предности и мане играча у Звезди, рекорди, проценти, успеси како индивидуално тако тимски, утицај, значај, лојалност, верност, и тако даље.

Снимак потеза свих ових играча ће изаћи у сарадњи са јутјуб каналом СербБаскетТв, а на уредјивању слика се са изразитим поштовањем захваљујемо админ тиму инстаграм странице @Балкан.Буззербеатер.

На листи се налазе имена из свих периода. Од самих пионира и градитеља клуба до данас нама врло познатих лица који су и дан данас верни клубу с Малог Калемегдана и чине део једне врло богате историје.

Првих 15 чланова јубиларног тима КК Црвена звезда су Александар Гец, Сретен Драгојловић, Игор Ракочевић, Љубодраг Симоновић, Чарлс Џенкинс, Радомир Шапер, Никола Јестратијевић, Џерод Хендерсон, Милета Лисица, Саша Обрадовић, Милан Дозет, Златко Болић, Зоран Јовановић, Милко Бјелица, ДеМаркус Нелсон.

Александар Гец

Први дан овог јубиларног клуба почиње са првом Звездином звездом у кошарци Александром Гецом. Гец је прва звезда по много томе, а највише по својим играчким, па тако и људским способностима због којих је прозван најталентованијим играчем свог времена. Са Црвеном звездом за коју је наступао читаву осмосезонску каријеру (1945/1953 уз 98 наступа) освојио је 8 наслова првака државе Југославије за редом и тако био и остао један од ретких играча који су сваке године своје каријере били обогаћени титулом. Био је играч којем се веровало у завршницама па тако је била лопта у његовим рукама, а чињеница која то потврдјује је утакмица против Пролетера у Зрењанину 1952. када је на 4 секунде до краја погодио кош са пола терена при изједначеном резултату након којег је дошло до гужве око записничког стола, па су судије одлучиле да пониште кош и поново уруче лопту Звезди након аута Гец прима лопту поново са исте позиције с пола терена и погодио шут за победу. Играо је на првом послератном првенству 1945/1946 и био трећи стрелац прве Звездине шампионске екипе. Већ следеће сезоне преузима улогу другог стрелца па тако све до 1950 када постаје лидер екипе након 130 убачених поена на 18 утакмица, после 110 поена на 13 утакмица. У најбољој и последњој сезони каријере коју је морао да заврши у 25 години због тога што му је установљено тешко обољење левог плућног крила је бележио 11.7 поена што је било невероватно за то време и био најбољи асистент екипе. Ван Звезде био је и редован учесник првог тима репрезентације Југославије и на 66 утакмица постигао 349 кошева. Учествовао је на првом светском првенству у Буенос Ајресу у Аргентини 1950, а такодје је учествовао и на два Балканска првенства 1946. И 1948. године и европског првенства у Прагу 1947. Од репрезентације се опростио исто 1953. након освојенох 6. места на европском првенству у Москви. Нажалост пун потенцијал никада није могао открити пред јавом за чим остаје жал с обзиром да је био прави експерт за продор и имао је додавања испред свога времена.

Сретен Драгојловић

Легендарни шутер из Краљева у Звезду је дошао из краљевачке Слоге након своје прве две сезоне у каријери и црвено бели дрес носио читаву деценију од 1957. до 1967. године. На Мали Калемегдан га је довео Срдјан “Срдја” Калембер који је такодје својевремено био играч Звезде. Након споре прве сезоне у другој је наштимао свој снајпер и кренуо да погадја и с тиме био један од најбољих стрелаца првенства. Имао је сјајан тандем са Цветковићем и Вићентићем ког су се плашили дефанзивци читавог региона и шире. Године 1963. је био бележио невероватних 28.2 поена по мечу те сезоне са чак 395 поена углавном са удаљености које би данас доносиле 3 поена, а треба напоменути да тада нису биле ни у плану за уводјење. Нажалост са Звездом није освојио ниједан једини трофеј с обзиром да је тада лигом владао ОКК Београд са Кораћем као главном сензацијом. Постигао је укупно 2437 поена на 155 утакмица за Црвену звезду и тако се налази на 20. месту по броју поена с обзиром да га је скоро престигао Огњен Добрић.

Игор Ракочевић

Једини човек коме је повучен дрес и то чувена 8-ица коју је носио, а нимало не заостаје 6-ица коју је носио у првом мандату. Игор Ракочевић је симбол за многе генерације звездаша као капитен, борац и херој Црвене звезде у игри медју обручима. Прошао је младје категорије црвено белих и већ 1994 заиграо за први тим са свега 16 година. Годину дана касније био је један од кључних играча у плејофу када је против БФЦ-а бележио 13.3 поена. Праву шансу да се докаже добија у свима нама познатој сезони 1997/98 када је Црвена звезда освојила првенство Југославије и стигла до финала медјународног Купа Радивоја Кораћа. У лигашком делу је тотално експлодирао и био први стрелац клуба са 13 поена у просеку, а чак је убацио 31 поен у 7. колу против Морнара. Током доигравања није посустао већ наставио да меље са својих 12.4 поена (99 укупно) и тако допринео у финалној серији протиг ФМП-а. Наредне две сезоне наставио је да игра у темпу па и у тада Фибиној Евролиги у којој је Звезда први пут наступала од 1973. Након те сезоне одлази на НБА драфт на ком је изабран од стране Минесоте Тимбервулвс. Након скоро 3 ипо године враћа се никад бољи након краткотрајног искуства у најјачој лиги на свету и постаје поново капитен црвено белих. Те сезоне је предводио тим са 22.5 поена у просеку у АБА лиги и 20 поена у просеку у УЛЕБ купу, а и до трофеја Купа Радивоја Кораћа након 3 продужетка против Партизана, Војводине и Рефлекса. У плејофу АБА лиге у поразу од Рефлекса је убацио 38 поена уз 5 скокова, 5 асистенција, 2 украдене лопте и 1 рампе на којој је постигао највећи индекс у историји Јадранске лиге што се доигравања тиче. Након силних рекорда у Евролиги и успеха са репрезентацијом враћа се лета 2012. године да заврши каријеру у свом вољеном клубу и по трећи пут као капитен. Поново је освојио Куп Кораћа, догурао свој тим до финала КЛС-а и АБА лиге као и пролаза до друге рунде Еврокупа. Био је главни стрелац лиге Србије, други у АБА и најбољи стрелац друге рунде Еврокупа. Такодје важно је напоменути да је светски и европски шампион са Југославијом (2002 и 2001), а и рекорд од 3 титуле за најбољег стрелца Евролиге. Одиграо је 324 утакмица за наш клуб и постигао 4007 поена.

Љубодраг Симоновић

Најбољи играч света из 1970. године и по многима најталентованији играч бивше Југославије Лјубодраг “Дуци” Симоновић своју каријеру започео је и уздигао у Црвеној звезди. Први човек са атрактивним закуцавањима на овим просторима био је Дуци по чему га људи који су га гледали највише и памте. Изванредан стрелац и кошгетер који је за само 263 утакмице постигао 4461 поен што га доводи на 6-то место у историји клуба. Такодје уз Моку и Капоњу је био главни играч генерације која је дошла до фајнал фора Купа Европских шампиона и титуле Купа победника купова што су и дан данас највећи медјународни успеси клуба с Малог Калемегдана. Исто као и Сретен потекао је из Слоге само што је Дуци постао првотимац са 13 година, а у Звезду исто долази након само 2 сезоне и такодје је вредно напоменути да је постао репрезентативац Југославије са свега 17 година. У Звезди је играо од 1967. до 1976. и у том периоду освојио две титуле првенства и три национална Купа и већ споменути Куп победника купова. У Купу купова 1974 је бележио 21.2 поена по утакмици. У првенству је имао више сезона када је бележио измедју 25 и 33 поена, шта више од 1970 није бележио испод 20. После Звезде играо је у Бамбергу и био два пута за две сезоне главни стрелац лиге. Каријеру је завршио у Пазови због болести сталног крварења у плућима.

Чарлс Џенкинс

Највољенији странац у историји клуба кога чак и не можемо назвати странцем је наш врло познати Дјенка. Убица Будивељника због кога су преко 24000 навијача дошли да га гледају је рекордер медју рекодерима. Највише утакмица као странац (279), највише укупних поена као странац (2498), највише примљених поклона од стране навијача, итд. Један од малобројних странаца је који поседује Српско држављанство. Дошао је у Звезду право из Филаделфије након доста слабије епизоде за разлику од периода у Голден Стејту. Био је доведен као резервни бек који ће улазити као 6-ти играч и тако и хтео да неби угрозио минутажу својих саиграча и опет био један од носиоца екипе. Након сјајне прве сезоне продужио је уговор и освојио триплету са четом Дејана Радоњића те сезоне након које се сели за Италију, а та сезона остаје упамћена по његовом кезу против Партизана када их је у сваком значењу те речи демолирао. Већ након једне сезоне у Милану се хитро враћа у Београд како би поново заиграо за своју Звезду и био статистички најбољи играч уз Симоновића и Кузмића те сезоне уз статистику од 12.3 поена, 5.3 асистенција, 3 скока и 1.5 украдених лопти. Освојио је признање најкориснијег играча доигравања Јадранске лиге. По трећи пут се враћа 2019 и нажалост у свом најслабијем издању у сезони која је прекинута корона вирусом.

Радомир Шапер

Један од оснивача и градитеља кошаркашких селекција Црвене звезде био је Раша Шапер. Заједно са капитеном и тренером Небојшом Поповићем, председником клуба Мирком Аксентијевићем, Бором Станковићем и Ацом Николићем је дизао темеље, кошеве и подлоге медју зидинама првог шампиона Југославије. Уз Небојшу, Бору и Ацу је такодје освајач Фибиног Ордена Мерита и сврстан је у Фибину кошаркашку кућу славних. Након што је прошао младје категорије БАСКА каријеру започиње у Црвеној звезди. У првој сезони у историји клуба остаће уписан као човек са највише наступа и био је трећи стрелац екипе, али нажалост због тадашње власти је морао због војне обавезе да предје у ЈА (Југословенску армију).

Никола Јестратијевић

Професионалну каријеру започео је у Звезди и одиграо прву сезону 1994/1995 као и почетак нове без неке значајне улоге након чега прелази у ривала ФМП из Железника све до финала 1998 када је изгубио са истим од свог првог клуба и већ следеће сезоне поново облачи црвено беле боје клуба с Малог Калемегдана. Играо је у периоду од 1998/2000 и за те две сезоне био сјајан у Фибиној Евролиги, првенству Југославије и купу и то је био његов максимум. У сезони 1998/1999 је бележио 8.8 поена у Евролиги, а у домаћем првенству 9.1 са нешто више од 6 скокова и са рампом по мечу. Следећу сезону је био још бољи и за 16 утакмица у Евролиги је постигао 219 поена и био најефикаснији у Звезди са просеком од 13.7 поена и 6.3 скока (исто најбољи скакач тима), а памти се и његова сјајна утакмица против Реала са 29 поена. У шампионату је бележио 12 поена и 6 скокова (пети скакач лиге). На 44 утакмице је постигао 504 поена и то му је била најбоља сезона у Звездином дресу уз просек од 11.5 поена. Са репрезентацијом до 22 године има бронзу у Турској 1996. док је био у Звезди и наступао је на летњим Олимпијским играма 2000. исто након сезоне у Звезди. 2003 на позив Змага Сагадина се вратио у клуб већ истребљен повредама већ почетком 2004 напушта неславно своју Звезду у последњем мандату. За 174 утакмице је постигао 1251 поен.

Џерод Хендерсон

Чувени Џи. Легендарна хаубица која се средином 2000тих препричавала улицама Београда, па и Вршца због периода у Хемофарму. Први странац који је одиграо више од једне сезоне у Звезди и један од најбољих дриблера у историји клуба Дзерод Хендерсон одиграо је 99 утакмица и постигао 1088 поена уз просек од 11 поена по мечу за клуб с Малог Калемегдана у период од 2004 до 2005 и при повратку на крају 2005 до 2006. У првој сезони је дошао на зимус и већ након пар мечева постао најбољи играч екипе. Одвео је црвено беле до фајнал фора НЛБ лиге, тада такмичење с рекордних 18 тимова избацивши евролигашку Цибону. Такодје странац је са највише поена на вечитом дербију са 38. Сезону 2004/2005 био је проглашен најбољим стрелцем СЦГ са 17.5 кошева као и у плејофу са 26.5. Први мандат је завршио са 539 поена на 37 мечева. Са црвено белима освојио је Куп Кораћа 2006 као један од лидера екипе бележећи око 12 поена уз 6 асистенција и 2 украдене лопте. Имало је много утакмица на којима је био близу “трипл дабла” и био познат као један од комплетнијих бекова које је Звезда имала. У другом мандату под водјстом Шакоте кренуо је више да разиграва и постао плеј поред бека што му је донело више и лакше начине својом лепршавошћу да додје до кошева. Ову сезону је више играо за тим, јер је прва нападачка опција био Милан Гуровић. Сви су га волели и копирали са фазонима шорца до пода, траке око главе и АНД1 опреме чији је био симпатизер.

Милета Лисица

Легендарни кошаркаш из Прибоја и легенда Црвене звезде и Лашка Милета Лисица за црвено беле је наступао у два наврата 90тих. Први је започео 1992 и завршио се 1994 када је за две сезоне узео две титуле првака Југославије и био МВП финала 1994. Био је један од кључних играча у скидању Партизана са трона који је ушао у сезону 1992/1993 као шампион Европе. Такодје узео је и Суперкуп Југославије 1993. Први део сезоне је пропустио због повреде предњих укрштених лигамената, али се опоравио у финишу лигашког дела и помогао екипи да узме титулу након паузе од две деценије. У плејофу је бележио 12 поена. Наредну сезону због санкција Звезда није могла да игра Евролигу, али и проблем је правио што су неколицина најбитнијих играча отишла из клуба након запажене сезоне у другу средину, па је Лисица био имао запаженију улогу. Против београдског Радничког на гостовању Лисица је убацио 29 поена. Милета је за 31 утакмицу у лигашком делу бележио 13.4 поена, а укупно убацио 414. У доигравању против шабачке Иве је забележио 24 поена, а против Партизана у финалу у 5 утакмица је забележио 88 поена, од тога у најбитнијој петој утакмици убацио 22. МВП плејофа је био с разлогом на 10 утакмица је убацик 151 поен, а укупно на 47 мечева убацио 646 (просек серије 13.7) При повратку из Боровице заједно са Нешом Илићем и Зораном Сретеновићем је био лидер екипе. Са 675 поена на 41 утакмици (16.5 у просеку) је био најбољи стрелац Црвене звезде. У Београду против Акваријуса из Волгограда је убацио 32 поена пред 6000 гледалаца након дуже паузе црвено белих у Европи. Свеукупно одиграо је 103 утакмице и забележио 1345 поена.

Саша Обрадовић

Саша Обрадовић.. Сваки Звездаш је скептичан у последње време што се тог имена тиче. Један од најбољих плејмејкера кога је бивша Југославија могла имати. Прошао је све младје категорије Звезде па чак и кроз фудбал код Пижона, па касније и у кошарци. Први пут је за црвено беле играо од 1987 до 1993, онда се вратио 1994 из Лиможа и 1999 се вратио и остао 2000. На почетку код Дјуровића није добио праву шансу, али већ код Моке Славнића добија прилику да покаже и докаже свој таленат. 1990/1991 је била сезона великих финансијских кризи у редовима екипе с Малог Калемегдана због којег су већина играча отишле у друге екипе, а Сале је био један од оних који је остао. У наредне две сезоне тренери су му били Душко Вујошевић и Лале Лучић, а 1993 је проглашен за најбољег играча првенства и допринео је томе да се победи Партизан у финалној серији који је био бранилац Европске титуле под водјством Жељла Обрадовића и донео тако први трофеј у своју колекцију као и Звезди први трофеј првака државе након 21 године. 1994 се враћа из Лиможа у редове Црвене звезде и доприноси томе још једну титулу против Партизана у финалу, а у једној утакмици је постигао 40 поена што су пре њега само успевали Дуци, Ћурча и Праја. Такодје просек у том плејофу му је био 22.6 поена. У финалу Суперкупа Југославије је постигао 14 поена и освојио трофеј. репрезентацијом Југославије је узео 4 златне медаље, једно сребро и једну бронзу. Трећи мандат му је био предвидјано место лидера и капитена екипе, али због повреде ахилове тетиве коју је задобио на Европском првенству је одиграо свега једну утакмицу за црвено беле и тако завршио сезону. Саша је на 198 утакмица постигао 1994 поена.

Милан Дозет

Након Партизана и позајмица у Земун и Слогу млади и талентовани кошаркаш врло добрих физичких предиспозиција се одлучио за Црвену звезду и исписао историју у једном од најтежих периода клуба. Милан Дозет је за црвено беле одиграо 124 утакмица и постигао тачно 1060 поена у периоду од 2001 од 2004 године. У првој сезони под водјством Кречковића, касније Муте Николића Звезда је успела да избори плејоф Yуба лиге иако се пре доласка искусног странца Ајзее Мориса није сматрало да ће подмладјени састав то успети, а Милан је већ тада имао сезону каријере бележећи 10.5 поена у првенству. Следеће сезоне доласком Сагадина екипа се ојачала је Дозет био играч улоге и био битна карика која је придодавала значају тандема Скунија Пена и Обине Екезија. У првој сезони Звезде у АБА је бележио 8.2 поена и на крају лигашког дела са црвено белима завршио на првом месту. У доигравању нажалост поготком Микса Звезда није успела да се пласира у финале против Макабија кога је Звезда добила у Тел Авиву када је он постигао 14 поена. У последњој сезони Звезда је поново на егал испала у полуфиналу АБА лиге и Дозет је имао сличне бројке као и у претходној сезони, а фамозним Купом Кораћа кроз 3 продужетка је донео Звезди прво Куп такмичење још од 1975.

Златко Болић

Златко је био вансеријски шутер, борац за сваку лопту и велики звездаш. Имао је два мандата у Звезди. Први пут од 1996 до 2000 и други пут од 2002 до 2003. Један је од малобројних са преко 2000 поена и са преко 200 утакмица у клубу. Тачно је постигао 2353 поена уз просек 10.6 за 5 сезона у клубу на 226 утакмица. Статистички најбоља му је била прва сезона када је био лидер домаћих такмичења за Звезду јер странци ту нису могли да учествују, а Чарлс Смит би врло могуће то пореметио да је могао играти, шала на страну убацио је 405 поена на 26 утакмица уз просек од 15.6 и укупно 616 на 38 утакмица поред првенства. У Купу Кораћа је бележио 18 поена и био други стрелац екипе иза Америчког плејмејкера, а на утакмици против Спартака из Санкт Петерзбурга је нанизао чак 11 украдених лопти што је рекорд клуба на једној утакмици од периода кад се та статистика броји, а чак је убацио и 23 поена. НБА рекорд је и дан данас 11 што још више придодаје значају Болићевом рекорду с обзиром да утакмице у најјачој лиги света трају 8 минута дуже. Следеће сезоне уз Поповића, Кузмановића, Ракочевића и Перовића чини бековску линију. Члан је једне од најуспешнијих сезона у историји клуба када је Звезда променила чак 4 тренера и то једног 2 пута и узела титулу првака државе и дошла до финала медјународног Купа Кораћа који је и дан данас једна од највећих трагедија с обзиром на то колико мало је фалило црвено белима да узму трофеј, а у хали је тада настао рекордан број навијача. У првој Евролигашкој сезони након 25 година у Звезди је бележио 12.1 поен и исте бројке имао и следеће сезоне. 2002 се враћа као капитен, а најбољу партију је имао против Босне у АБА лиги када је Звезда достигла и дан данас највећи број асистенција у том такмичењу, што је Мега скоро изједначила. У плејофу првенства је бележио 13.8 поена.

Зоран Јовановић

Београдски дзин за Црвену звезду је одиграо 223 утакмице и забележио 2207 поена у периоду од 1987 до 1993. У Звезду је дошао право с Америчког коледза Луизијана Стејта на коме је пружао сасвим солидне партије, али недовољне за одлазак у НБА. Свакако није се покајао да се врати у родни град и заигра за вољени клуб. Док је наступао за Звезду окитио се и са два злата у оквиру репрезентативних игара на светском првенству 1990. И европском 1991. Током свих сезона проведених у клуб бележио је сличне бројке константно и узбудјивао навијаче својим монструозним куцањима, а најпознатије је на утакмици из сезоне 1988/1989 када је збунио Дивца и прошао до коша након којег је толико јако стегнуо обруч да је табла пукла због околности лоших амортизеда. У последњој сезони са црвено белима је освојио првенство Југославије.

Милко Бјелица

Звездино дете.. у два наврата је носио црвено беле боје, први пут од 2001 до 2006 када је започео своју играчку каријеру и други пут од 2016/2018. Код Вукчевића је почео у младјим категоријама београдског великана, а после су га тренирали Томић и Рајаковић. Дебитовао је код Муте, али није добијао запажену улогу све до сезоне 2003/2004 у којој се освојио култни Куп Кораћа на ком је убацио 17 поена. Најбоља сезона у црвено белом дресу му је била следећа када је у НЛБ лиги бележио 7.3 поена у 4.3 скока на 30 утакмица и постигао 372 поена на 57 утакмица укупно. Следеће сезоне ја натупао само у НЛБ лиги и Улеб купу па није стигао да упише још један Куп Кораћа на своје име. Најбоље партије те године су му биле против Ле Мана и Скајлајнерса. Након читаве деценије проведен у разним европским великанима враћа се у своју Звезду са којом осваја триплу круну и 9 место за позитивним скором у Евролиги. Бележио је 10 поена уз 4 скока у АБА и 9 поена уз 4 скока у КЛС и 8 поена уз 3 скока у Евролиги. Најбоље партије су му биле против Игокее (15 поена/10 скокова), Карпоса (21 поен/5 скокова), Спартака (21 поен), Уникса (19 поена) и Ефеса (19 поена/5 скокова). Следеће сезоне јоś боље. Бележио је 11 поена уз 4 скока и 2 асистенције на 49% из игре и 34% за 3 поена. Најбоље партије су му биле у победама над Партизаном и Барселоном када је убацива 29, односно 23 поена. За 300 утакмица је постигао 2041 поен.

ДеМаркус Нелсон

Адмирал, био је први странац који је испоштовао уговор потписан на две године у Звезду је стигао као играч познат по полудистанци и агреисвној одбрани на лопти. На 130 утакмица убацио је 1360 поена. Дошао је у сезони успона када се Звезда коначно активирала у трци за титулу још од “украдене титуле Пешићу” и био прави избор за Ракочевићеву десну руку. Бележио је око 10ак поена уз 5 асистенција, 4 скока и украдену лопту за две сезоне у клубу, а такодје је узео и два Купа Кораћа за тај период и бивао МВП финала 2013 и с тиме једини странац с тим признањем у историји клуба. Најбоље партије је пружио против Сасарија (20 поена), Партизана (20 поена), Радничког (20 поена), Меге (20 поена), Меге (22 поена), Басконије (22 поена), Нижњег Новгорода (22 поена), а имао је и луде партије против Меге и Панелиониса када је умало имао трипл дабл са 12, односно 11 асистенција, 8 скокова и 7 поена.