Legendarni novinar kuće „Politika“ Miodrag Markuš, koji je, između ostalog, uređivao i „Tempo“ tokom 1993. i 1994. godine, više od 25 prijateljstva sa Slavoljubom Muslinom ovekovečio je intervjuom koji je uradio upravo za 1708. broj „Tempa“, objavljen 28. marta 2001.
Kada su Miodrag Markuš i Slavoljub Muslin davne 1974. u Novom Sadu izašli da prime pehar za najboljeg golmana i najboljeg igrača novinskih kuća tadašnje Jugoslavije, nije mogao ni da pretpostavi da će posle više od 25 godina Markuš napraviti takav razgovor sa Muslinom. Naime, Muslin, u to vreme trener Zvezde, bio je u to vreme igrao za Beograd, a Markuš je radio u dokumentaciji „Politike“ i branio je gol navedene novinske kuće.
Nekoliko godina kasnije, Markuš, tada kao novinar omladinskog revijalnog lista „Zdravo“, koji je takođe izlazio pod okriljem „Politike“ tokom kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih, upriličili su još jedan razgovor koji je ovekovečen fotografijom iz kluba Politike.
Kasnije je Muslin igrao i trenirao više klubova u Francuskoj i postao ono što je najviše želeo i priželjkivao svih onih dvadeset godina „pečalbe“ — trener FK Crvena zvezda. A i Miodrag Markuš je ostvario želju da uređuje najbolji sportski nedeljnik „Tempo“. Ispod ovih redova prilažemo vam fotografiju Miodraga Markuša i Slavoljuba Muslina na temu kako su njih dvojica izgledala 1980, a kako 2001.
Da li Muslin sebe doživljava kao Kragujevčanina ili kao Karaburmca — Beograđanina, odgovorio je:
„Sa dve godine sam došao u Beograd, na Karaburmu. Bez obzira na to što sam rođen u Kragujevcu, osećam se kao pravi Beograđanin. Provodio sam, istina, puno vremena, naročito za vreme raspusta, u Kragujevcu, kod babe i dede, ali su svi moji drugovi ili bar najveći deo njih iz Beograda. Na Karaburmi sam proveo detinjstvo a tada se stiču pravi prijatelji.“
Sin je grafičkog radnika Duje Muslina iz Splita i majke Danice — Kragujevčanke.
„Otac mi se odmah posle rata, posle zarobljeništva našao u Kragujevcu, upoznao se sa majkom i oženio se. Iz te ljubavi rodila se moja sestra Dragana, godinu i po dana starija od mene, i ja.“
Slavoljub Muslin je zvezdaš od malih nogu između oca hajdukovca i ujaka OFK-ovca.
„Otac mi je, to je istina, kao rođeni Splićanin bio veliki „hajdukovac“, naravno, do momenta dok ja nisam potpisao pristupnicu za Crvenu Zvezdu. Tada je zbog mene postao još veći „zvezdaš“. Ujak Rile, koji je imao ogroman uticaj na mene, i, naročito, na moju fudbalsku i trenersku karijeru, bio je „OFK-ovac“. Ja sam, od kada znam za sebe, čisti „zvezdaš“. Ne znam kako to da objasnim, jer sam bio „vrbovan“ sa obe strane da se odlučim za nešto drugo.“
Četiri godine je Slavoljub Muslin proveo u ofset-štampi „Borbe“. Da li se mogao setiti tih godina i kako ih je iz sadašnje perspektive doživeo?
„Četiri ili tri, ne sećam se baš sigurno, ali se dobro sećam tih godina. Završio sam grafičku školu. U to vreme igrao u omladincima OFK Beograda. Po završetku omladinske selekcije nisu mi u OFK-u ponudili da potpišem profesionalni ugovor i ja sam odlučio da se zaposlim. Počeo sam da radim u „Borbi“. Prešao sam, potom u BASK i dalje radio, zatim u Rad, koji se borio za ulazak u Prvu ligu, ali ni tada nisam napuštao posao, sve dok mi Zvezda 1975. nije ponudila da potpišem profesionalni ugovor. Tada sam, definitivno, napustio posao u „Borbi“. Bili su to divni dani. Igrao sam mali fudbal sa drugarima iz „Borbe“, davao puno golova, a na utakmicama Beogradske lige, gde sam igrao veliki fudbal, bilo je gledalaca više nego sada na prvoligaškim terenima.“
Priznao je i da mu nije baš bilo prijatno kada je ugledao „prazne“ tribine popularne „Marakane“ tokom tri sezone treniranja Zvezde (1999 — 2001 i tokom sezone 2003/2004).
„Bio sam šokiran na startu. Kada sam, kao igrač, odlazio iz Crvene zvezde sa 30-35 hiljada gledalaca, maltene nismo bili zadovoljni, a toliko smo imali gledalaca protiv Želje, Slobode iz Tuzle, bez potcenjivanja ovih dobrih ekipa. Kada sam došao, prvu utakmicu, protiv OFK Beograda igrali smo pred 200-300 gledalaca. Od tada, naročito posle osvajanja duple krune i boljih igara, počeli smo da vraćamo publiku na tribine, što je bila jedna od mojih želja i naš zajednički cilj.“
Kako bi se Slavoljub Muslin snašao da ponovo mora u štampariju na posao?
Kao sve, i tehnologija štampe je otišla mnogo napred. No, nisam sve zaboravio, snašao bih se. U tome bi mi mnogo pomogle radne navike koje sam stekao radeći i ovaj posao kojim se sada bavim.
Slavoljub Muslin je o svom pokojnom ujaku Vladimiru Ristiću Riletu, preminulom decembra 2000. godine, rekao sledeće:
Oborio je rekord Stenlija Metjusa igrajući fudbal do sedamdesete godine u BASK-u, gde je bio i trener i igrač i predsednik i sve. Bio mi je kao drugi otac. Ne znam da li bi moja igračka karijera i karijera fudbalskog trenera išla ovim tokom da nisam imao uz sebe tog čoveka. Ulio mi je ljubav za fudbal, često me savetovao, a ja sam mu od beksrajno verovao.
O supruzi Svetlani i sinovima Luki (danas ima 41 godinu) i Marku (danas ima 36 godina), rekao je sledeće:
To je moja ćelija života. Kada smo otišli u inostranstvo, Luka je imao samo godinu dana. I kada se tamo živi na način: tri godine u jednom mestu, dve u drugom, pa onda ponovo nova sredina, porodica je veoma važan činilac, najvažniji. Iz prostog razloga: nema prijatelja, nema kumova, nema rodbine, dakle, upućeni ste jedno na drugo. Te činjenice mi malo otežavaju i ovaj boravak u Beogradu. Međutim, ja sam kod njih dva puta godišnje, za vreme pauza u prvenstvu. Oni dolaze češće, jer im to omogućava način organizovanja školstva u Francuskoj. Imam u Beogradu sestru i zeta, kumove, dosta prijatelja, mada najviše vremena provodim ovde u Zvezdi posvećen poslu kojem sam se potpuno predao. Tu sam čak i subotom i nedeljom. Uđem, ponekada, u osam sati ujutru i često se desi da izađem iz kancelarije posle jedanaest uveče. Tu imam sve, mogu da komuniciram sa celim svetom. Došao sam ovde da uspem i tome sam sve podredio. Inače, stariji sin Luka igra amaterski fudbal i ove godine kreće na studije u Ameriku gde će igrati fudbal na univerzitetu, mlađi je talentovaniji i igra u mlađim kategorijama Nice.
Na pitanje kada će se celokupna porodica vratiti u Srbiju, Slavoljub Muslin je rekao?
Možda, jednog dana. Ja sigurno, kao penzioner. Sinovi idu svojim putem. Ne znam kuda će ih život odneti, za sada uče školu u inostranstvu.
Miodraga Markuša je iznenadio podatak da je u Zvezdi Slavoljub Muslin odigrao 302 utakmice, a postigao svega 14 golova. Njih dvojica su se povremeno sretali na terenima za mali fudbal, gde je bio strah i trepet za golmane. Muslin je na to odgovorio da je tokom cele profesionalne karijere bio zadnji vezni igrač ili libero, što znači da se od njega nisu očekivali golovi. Druga stvar se odnosila na mali fudbal, gde je voleo da se igra i daje golove. Usput je Muslin Markuša pitao da li se seća susreta solidarnosti novinskih kuća Jugoslavije gde su obojica bili učesnici?
Na to je Markuš odgovorio da se seća svega toga. Na navedenom turniru u Novom Sadu 1974. Muslin je osvojio pehar za najboljeg igrača tih susreta, a Markuš za najboljeg golmana, a prisetio se i činjenice da je „Politika“ ekipu „Borbe“ pobedila u polufinalu turnira sa 4:1. Muslin je na to Markuša nadovezao da se povredio na navedenom polufinalnom meču i da je morao da napusti teren. Ko zna šta bi bilo da je do kraja ostao u igri, i naveo je da je n početku utakmice „Borba“ povela sa 1:0 iako taj gol nije postigao Muslin.
Slavoljubu Muslinu su bile ispunjene dve velike želje: da zaigra za Zvezdu i da postane njen trener. Da li je imao i neku treću veliku želju? Na to je odgovorio da mu je neostvarena želja bila da Zvezdu kao trener odvede do finala nekog od tada dva velika međunarodna takmičenja (Lige šampiona ili Lige Evrope, tadašnjeg Kupa UEFA), zato što je to već dva puta iskusio kao igrač, kada je u tadašnjem Kupu UEFA nastupao u finalima sa Zvezdom kao igrač (1979) i sa Bordoom kao trener (1996). Nijednom nije uspeo da se domogne tog dragocenog pehara, želeo je da uspe u tome, a najviše da to učini sa Crvenom zvezdom. Dodao je i da bi trebalo da se prvenstveno ispune neki bitni uslovi poput popravljanja stanja u srpskom fudbalu, i mislio je da je na dobrom putu da se Zvzedi vrati stari sjaj.
Povratak u Zvezdu na poziciji trenera 1999. godine Muslin je doživeo kao veliki čas.
„Mnogi su me pitali: „Da li si ti lud? Svi beže u inostranstvo, ti se vraćaš.“ Ali, to je bio izbor srca, više nego razuma. Vreme je pokazalo da nisam pogrešio. Nisam razočaran. Što se Zvezde tiče, organizacija kluba je na višem nivou od onog kada sam ja otišao. Imam idealne uslove za rad. Moje malo razočarenje je u tome što se stanje u zemlji i jugoslovenskom fudbalu izmenilo — nagore.“
Kako je Slavoljub Muslin tada reagovao na neblagonaklone napise pojedinih novina i novinara?
Pokušavam da se izdignem iznad toga, mada nije baš prijatno čitati neistine o sebi. Kada napravim bilans šta sam sve uradio i ocenim da sam sve zamišljeno ispunio i pošteno odradio, onfa me ta vrsta kritike posebno ne pogađa.
Slavoljub Muslin nije bio zadovoljan stanjem u jugoslovenskom fudbalu. Da li se nešto nabolje menjalo otkako se vratio na naše tlo ili nam nije bilo spasa?
„Tokom sezone 1999/2000 imali smo 22 kluba u Prvoj ligi, sada ih je 18. Kvalitet igre se postepeno poboljšava, suđenje je, čini mi se, bolje, biće i prvenstvo regularnije, bez obzira na to što još mnogo toga treba uraditi i popraviti. Naročito me nervira neplaniranje bitnih stvari od velikog značaja. Ne može se raditi od danas do sutra. U FSJ su znali da im mandati ističu, ali ništa nisu uradili da pripreme teren i tu smenu obave. Čekali su tri dana pred kraj mandata i počeli da se bave tim pitanjem. Tako je bilo i sa saveznim kapitenom — selektorom. Sada ponovo svi ćute i setiće se opet u minut do dvanaest da organizju Fudbalski savez Jugoslavije.“
Zbog toga se i pitao šta je on zapravo radio u srpskom fudbalu.
„I danas ima stvari koje ne mogu da pratim u jugoslovenskom fudbalu. Imam ponekad utisak da se borim protiv vetrenjača pa kažem sebi: šta mi to treba u životu, da ja ispravljam krive Drine jugoslovenskog fudbala. Pokušavam da se isključim iz toga i zato sam, možda i kreirao ovaj moj svet u ovoj kancelariji.“
Kako je to uspeo?
„Uspostavio sam neke svoje norme, igračima i sebi, svima koji rade za taj pogon i zaštitio ih od nekih loših spoljnih uticaja. Nije to, naročito u početku, naišlo na dobar prijem. Na sreću, brzo su se navikli na to. Svi — i mi unutra i ostali napolju.“
Miodrag Markuš se kasnije osvrnuo i na nesporazume i to tako što je pre dvadesetak godina napisao tekst „Rašomon oko Muslina“, gde je objasnio i razjasnio mali nesporazum Dragana Džajića sa Muslinom. Neki novi novinari su opet u tom trenutku „namirisali“ novi nesporazum između Džajića i Muslina.
„Te priče, zapravo, najviše su ga vređale, a u stvari nisu imale nikakve veze sa stvarnošću. Naprosto su želeli da predstave kako je on tada odlazio iz Zvezde zbog nekih nesporazuma sa upravom kluba. Ne znam otkuda to dolazi ali me, me, da ti pravo kažem (Miodragu Markušu), i ne interesuje. Pokušavaju da objasne kako je Džaja ljubomoran na moje uspehe. Pa, moji uspesi su i njegovi uspesi. On me, na kraju, sa Cvetkovićem, i doveo ponovo u Zvezdu. Ne razumem! Kada bi o mom odlasku odlučivali uprava kluba, moji igrači, „Delije“, ljudi koji rade u Zvezdi, ja bih u Zvezdi ostao do kraja svoje karijere. Međutim, ne zavisi sve od njih i mene. Može me, recimo, situacija u jugoslovenskom fudbalu naterati da odem. Ili, možda, nemogućnost da svoje sportske ambicije ostvarim u Crvenoj zvezdi.“
Na samom kraju, Markuš se osvrnuo na činjenicu da je Muslinu ugovor u Zvezdi isticao juna 2001.
Moram da ti kažem da sam imao dosta primamljivih ponuda na kraju prošle sezone. Bilo ih je i sada u polusezoni. Međutim, ja sam dao reč, maksimalno sam se angažovao, imam i ugovor. Najvažnije od svega je to da mene za Zvezdu vezuje ljubav, mnogo više nego ugovor. U junu ćemo svakako sesti za sto i razgovarati. Videćemo da li možemo zadržati igrače koji su nam neophodni za nove uspehe, da li možemo zadržati igrače koji su nam neophodni za nove uspehe, da li možemo i sledeće sezone jurišati na duplu krunu, da li možemo očekivati kroz kvalifikacije, ulazak u Ligu šampiona. Svakako, prvi i najvažniji motiv biće sportski. Zvezda će imati prednost. Imam jak osećaj pripadnosti Crvenoj zvezdi, nosio sam taj dres preko trista puta. Proveo najlepše trenerske dane u Crvenoj zvezdi. Ove trenerske dane provodim u potpuno neuzvraćenoj ljubavi svih ljudi iz Zvezde, kao i od najboljih i najdražih navijača na svetu – „delija“. To obavezuje!
Uvodne reči napisao: Đorđe V. za CZBG portal
Razgovor sa Slavoljubom Muslinom vodio: Miodrag Markuš za 1708. broj časopisa „Tempo“, objavljen 28. marta 2001.
Dodajte komentar