Vremeplov: Jokanović, Brđović i Tanasković (1997)

Share this...

Facebook

Twitter

Linkedin

Juče smo vas iznenadili time što smo odlučili da pokrenemo Zvezdaški blogmas, u kojem ćemo svakog dana do 31. decembra objavljivati po jedan bogati članak iz Zvezdine istorije. Danas je na redu nešto sasvim drugačije, a to je odbojka.

Za 1529. broj nekadašnjeg nedeljnog ilustrovanog sportskog lista „Tempo“ čast da govore imale su i tri udarne igle odbojkaške sekcije Zvezde za sezonu 1997/1998 — u pitanju su već oprobani mladi talenat Rajko Jokanović, kao i prekaljeni asovi Dejan Brđović i Željko Tanasković, koji su se te sezone tek vratili u našu klupsku odbojku.

Novinarka tog lista Gordana Čanović je svima trojici postavila sledećih devet pitanja:

1. Da li su osvajanjem prvog mesta na turniru „Dragoslav Sirotanović“ otvorili sezonu trofeja?
2. Kakav je klub bila Crvena zvezda?
3. Da li je klub mogao do trona Evrope?
4. Mogućnosti naše reprezentacije na SP u Japanu 1998?
5. Ko bi igrao u prvih šest da su selektori reprezentacije Evrope?
6. Kome najviše duguju za uspeh u odbojci?
7. Ko im je bio idol kada su bili klinci?
8. Zašto, kada i dokle odbojka?
9. Čime su se još bavili?

Njihove odgovore vam donosimo u narednim redovima.

Odgovori Rajka Jokanovića

1. 1. Prvo je nahvalio svoje starije kolege Brđovića i Tanaskovića zbog toga što je njihovim dolaskom ekipa dobila sjajne igrače koji su nosili teret odgovornosti. Znali su šampionski da se ponašaju, što je bilo veoma potrebno ekipi u to vreme.
   2. Rajko je naveo da je Zvezda njegov jedini klub, profesionalni ugovor sa njima je potpisao 1995, a 1996. mu je uprava obećala stan. Nadao se da će ga uskoro dobiti i da će obećanje postati stvarnost. Dovršio je priču da je Zvezda veliki i ambiciozan klub, tako da je normalno da je očekivao korektan odnos prema svima.
   3. Potencijal za tron Evrope je klub u to vreme imao, ali većina igrača iz te generacije nije imala međunarodno iskustvo. Verovao je da će baš zbog toga ekipa igrati bez posebnog pritiska i sagledati svoje realne mogućnosti. Dodao je i da za vrh Evrope treba tim da se pravi duže od jedne godine, te da je najvažnije da su ambicije okrenute i ka Evropi.
   4. Što se tiče šansi reprezentacije na tada predstojećem SP u Japanu, Rajko je najpre rekao da ako uopšte reprezentacija prođe kvalifikacije, biće im prvi put da zaigraju na Svetskom prvenstvu, što bi bio pravi izazov za sve njih, kao što je bilo i na Olimpijskim igrama i u Svetskoj ligi. Obećao je i da će reprezentacija dati sve od sebe pa ni rezultati neće izostati.
   5. Za svoj idealni tim Evrope odabrao je sledeće igrače: Đanija, Blanžea, Vujevića, Vladimira Grbića, Vandera Gora i Tanaskovića.
   6. Rajko Jokanović je za uspeh u odbojci najviše dugovao porodici, prvom treneru Božinoviću, kasnije Sretenoviću, Lukaču i Kurševiću.
   7. Za idola je izdvojio Brđovića, kog su svi zvali „doktorom odbojke“.
   8. Odbojku je zavoleo kada je prvi put uz mrežu bio sa ocem Mirkom i bratom Igorom. Ozbiljno je njome počeo da se bavi u Crvenoj zvezdi zbog društva 1986. godine. Na pitanje dokle će se njome baviti, rekao je da ne razmišlja o prestanku zato što je tek počeo.
   9. Pored odbojke okupirao ga je i Elektrotehnički fakultet. Stigao je do treće godine i imao je želju da ga jednog dana završi. Izrazio je i želju da ostane u odbojci.

Naravno, Jokanović je tu želju u vezi ostanka u odbojci i ispunio, pa je u današnje vreme igračku ulogu zamenio funkcionerskom. Prvenstveno radi kao menadžer.

Odgovori Dejana Brđovića

1. 1. Brđović je najpre izrazio nadu da je počela sezona trofeja. Naveo je da je Zvezda imala dobar tim, ali da se ne treba zavaravati jer prvenstvo nije bilo tako lako! Želja im je bila da odigraju oba domaća finala, a u Kupu CEV dokle god su mogli. Sve je u tom slučaju zavisilo od igrača.
   2. Uzimajući u obzir da je već nastupao za Zvezdu i da je uprava kluba prema njemu uvek bila korektna, o klubu misli sve najlepše. Svakog dana je očekivao useljenje u stan, imao je puno poverenje u upravu, jer da nije tako, ne bi ni dolazio.
   3. Želja mu je bila da u sezoni 1997/1998 dogura što dalje u evropskom takmičenju. Mnogo je zavisilo i od rasporeda. Ako ne budu prvaci, naredne sezone će se još više pojačati i pokušati da uđu u Ligu šampiona zato što je tamo sve otvoreno, te veruju da bio u tom slučaju uspeli i do fajnal-fora da dođu.
   4. Govoreći o šansama reprezentacije na SP u Japanu, ovaj talentovani Kraljevčanin je rekao da je u prethodne tri sezone reprezentacija postigla mnogo, te da su realne šanse da „plava četa“ prođe kvalifikacije i zaigra na SP 1998 u Japanu. U Japanu bi se težilo ka uspehu, reprezentacija je imala kvalitet, ali je Brđović istakao da je Svetsko prvenstvo najjače takmičenje. Prednost je ležala u iskustvu igrača i verovao je da će potvrditi visok rejting u kom su tada uživali.
   5. U svoju idealnu šestorku je uvrstio sledeće igrače: Vula, Braćija, Vujevića, Vandera Gora, Tanaskovića i Đanija.
   6. Za uspeh u odbojci Brđović je najviše dugovao braći Bićanin, Kovačeviću i Vilmanoviću, starim odbojkašima Ribnice koji su ga uputili na taj sport. Od trenera je sa Brđovićem najviše radio Bogdan Sretenović, a velike zasluge je imao i tadašnji direktor reprezentacije i Zvezde, a sadašnji predsednik Evropske odbojkaške federacije Aleksandar Boričić. Ipak, najviše je dugovao sebi.
   7. Za svog uzora je izdvojio Dragana Kićanovića kao uzora cele njegove generacije.
   8. U odbojku je ušao jer mu se najviše dopala, a pre nje je trenirao još samo rukomet i stoni tenis. Počeo je u Žiči 1978, kada je klub igrao Srpsku ligu. Naveo je da će igrati još dve ili tri sezone, ako ga zdravlje posluži, te da će ostati i kasnije u odbojci, ali ne kao trener.
   9. Brđović je izjavio da će jednog dana otvoriti kafić u kome će dolaziti njegovi prijatelji.

Brđović je preminuo 21. decembra 2015. godine. Da krv nije voda, pokazuje i činjenica da su njegovim stopama krenuli sin Aleksa i ćerka Aleksandra. Ipak je odlučio da ostane u trenerskim vodama nakon završetka igračke karijere, i tim poslom se bavio sve do svoje smrti.

Odgovori Željka Tanaskovića

1. Prvi trofej su Zvezdini odbojkaši osvojili na turniru Obilića, ovo im je već drugi. Zvezda je te sezone imala spoj mladosti i iskustva, dobra su ekipa i Tanasković je verovao da trofeji neće izostati, kao i da ih je normalno očekivati.
2. Za Zvezdu je rekao da je velik i organizovan klub, te da je u sezoni 1997/1998 napravljen novi projekat po kom je klub postao ekipa od koje se mnogo očekivalo. Kada je dolazio, bio mu je obećan stan u koji se već uselio. Nikakvih sumnji nije kod Tanaskovića postojalo, jer da je i sam pomislio da prema njemu neće biti korektni, ne bi ni dolazio u Beograd.
3. O dometima u Evropi je rekao da je biti najbolji zaista velk zalogaj, ali da je tim Zvezde već napravljen, kao i da im predstoji zajednički rad i uigravanje, pa se tako mogu očekivati veliki dometi na evropskoj sceni.
4. O šansama reprezentacije na SP 1998, rekao je da je to bio trenutni maksimum odbojkaša, te da su pred reprezentacijom bile velike obaveze zbog toga što je lakše bilo osvajati nego braniti titule. Da bi zadržali taj status ili napravili korak više, bilo je potrebno poboljšati i promeniti uslove rada reprezentacije, te da je sve od toga zavisilo.
5. U idealni tim Evrope bi Tanasković uvrstio sledeće igrače: Nikolu Grbića, Brđovića, Vandera Gora, Meštera, Braćija i Vujevića.
6. Za uspeh u odbojci najviše je dugovao pokojnom Branislavu Popoviću, koji ga je i doveo u taj sport, pa Milivoju Simeunoviću koji ga je vratio kada je otišao na košarku. U Partizanu je dugovao svim trenerima kao i Nenadu Golijaninu, koji ga je savetovao i usmeravao.
7. Kao svoje uzore je izdvojio one na koje se „ložila“ njegova generacija: Pelea, Kićanovića i Džajića.
8. Pre odbojke je trenirao plivanje, ali je njegovo društvo iz rodnih Lučana išlo na odbojku, pa je krenuo i on. Počeo je da trenira u tamošnjoj Mladosti 1979. godine. Na pitanje kada će prestati sa odbojkom rekao je da ne zna, ali da je jedan od razloga njegovog povratka bio i to da pronađe odgovor šta će raditi u budućnosti.
9. Pored odbojke, Tanaskovića je okupirao i kiosk koji je tada otvorio na Obilićevom vencu.

Tanasković je sa velikim uspehom zadužio i „crveno-beli“ i „crno-beli“ odbojkaški dres, a danas je upravo predsednik OK Partizan. Nakon završetka igračke karijere, 2000. godine, najpre je trenirao odbojkašice Vizure, potom je bio potpredsednik Partizana u periodu u kom je obnovljena ženska sekcija odbojkaškog kluba, a 2017. je zvanično postao predsednik OK Partizan. Odigrao je i zaslugu po pitanju toga što je u našu odbojku 2018. vratio Bojana Janića, koji je četiri godine nosio Zvezdin dres na početku svoje seniorske karijere. Upravo Janić u Partizanu obavlja dvostruku ulogu trenera i igrača.

Uvodne i međureči napisao je: Đorđe V. za CZBG portal
Ostatak razgovora je obrađen iz časopisa „Tempo“, br. 1529 od 15. oktobra 1997.
Priložene fotografije zabeležio: Dragan Bajić