Времеплов Историја Кошарка Сећања

Времеплов: Вук Радивојевић — Чувар рекета (2003)

CZBG — Vuk Radivojević 2003
Вук Радивојевић у Звездином дресу 2003

Вук Радивојевић је један од оних кошаркаша који су оставили дубок траг у Звезди, за коју је навијао од малих ногу. За наш вољени клуб је наступао у три наврата (2003 — 2007, током сезоне 2009/2010, и током прве три године „Човићеве ере“: 2011 — 2013). Био је примећен и у дресу ФМП-а, за који је наступао током сезоне 2010/2011, а последње четири године своје играчке каријере (2015 — 2019) провео је у Игокеи.

У редовима Игокее, другог најпознатијег кошаркашког клуба из Републике Српске после Борца из Бањалуке, остао је и после 2019. као спортски директор, а начин на који је селектовао играче током сезоне 2020/2021 је умногоме допринео томе да тренер популарних „Игоса“ Драган Бајић има на располагању најбољи тим који је дошао до полуфинала АБА лиге и ТОП 16 фазе надметања у ФИБА-иној Лиги шампиона.

Вук Радивојевић у акцији
Вук Радивојевић у акцији

Новинарка некадашњег недељног спортског листа „Темпо“ Гордана Чановић, причу о овом „чувару рекета“ међу плејмекерима и бековима, започела је 10. децембра 2003. следећим речима: „Против Матис Варесеа, Вук Радивојевић из Црвене звезде постигао је, на радост и изненађење навијача — 21 поен. Реално, мало ко је пре почетка сезоне очекивао да ће млађани Вук имати запажену минутажу на утакмицама, камо ли да ће бити носилац игре „црвено белих“. Лепо каже пословица: „Док једном не смркне, другом не сване“. Поред тога што су из клуба отишли играчи са његове позиције Мајкл Кембел и Реџи Фримен, повредили Копривица, Јеретин, Дозет баш против Варесеа добио незгодан ударац у главу, па је морао из игре.“

Чановићева је уводну причу из тог броја „Темпа“ (1849) завршила фактом да су углед на паркету наставили да бране Звездини клинци, а за Радивојевића је навела да је меч одиграо у складу са својим именом — храбро.

Никад нисам био кош играч. Главни квалитет ми је увек била игра у одбрани. Реално, не сећам се ниједне утакмице да сам постигао више од 25 поена. Увек сам био концентрисан на противничког играча кога чувам, у нападу шта урадим — урадим. Против Варесеа сам био добар и у нападу.

Наредно питање се односило на то да ли је прво играо фудбал, попут многих кошаркаша?

Јесам, више сам га волео од игре под обручима. Међутим, временске неприлике, снег и киша, су ме одвојиле од тог спорта. Волим и данас да играм фудбал, онако за душу, морам рећи да ми иде добро — од ноге. Као и сви клинци са Новог Београда, прошао сам школу кошарке код Јанића у ОШ „20. Октобар“. Како је то Партизанова школа, у том клубу сам и остао све до 2001.

Након што је напустио омладинску школу Партизана, 2002. се обрео у Краљево, где је једну сезону наступао за тамошњи култни клуб „Слога“, а потом се вратио у Београд.

Право и то у Црвену звезду за коју навијам од малих ногу. Оствариле су ми се многе жеље, само још да освојимо неку титулу.

Када је Вук Радивојевић озбиљно схватио кошарку као професију? Схватио ју је 2000. године, када је имао 17 година. У то време је био јуниор Партизана позајмљен Гошу. Почео је тада озбиљније да тренира, више да се труди, индивидуално тренира, само га је кошарка у то време интересовала.

Школске обавезе ипак нису могле да испаштају.

Био сам свестан да морам да завршим 11. београдску гимназију. Уписао сам Вишу тренерску при Кошаркашком савезу. Нисам још полагао испите, али ћу полако и почети да их спремам.

Вук Радивојевић у клинчу са Дејаном Милојевићем
Вук Радивојевић у клинчу са Дејаном Милојевићем на мечу против Будућности 2003.

Да ли је Вук Радивојевић замишљао живот професионалца онако како је тада живео?

Изјавио је да није такав живот замишљао, и додао:

Желео јесам, имао сам тај циљ, причали су ми о сталним путовањима, многи ме убеђивали како је то супер: видиш цео свет, али приче су једно, реалност друго. Умор је константан, времена за одмор нигде, стално си на путу до тренинга или утакмице. Размишљаш само о томе. Кад дођеш у неки град сем пута од станице или аеродрома до хотела не видиш више — ништа! Летос сам имао паузу од 20 дана, у Херцег Новом провео 10 дана и било ми је супер. Излазио сам где сам хтео и до кад сам хтео. Онда сам се тако уморан од лепог живота појавио на тренингу…

Када су му судије досудиле фаул, често је бурно гестикулирао?

Чини ми се да за исти прекршај старијим играчима, арбитри не суде ништа. Старијим играчима дозвољавају јаче контакте. Како онда да играм чврсту одбрану каква се од мене очекује, кад ми све окарактеришу као фаул?

На питање да ли је икада имао сукоб са тренером, арбитром или саиграчем, рекао је:

У Партизану су нас одмах научили да смо сви у клубу једна породица и како не сме никад бити неких нерашчишених односа, свађа, злих намера. Као и да нам се не исплати сукоб са судијом — пиштаљка је у његовим устима.

Да ли се био уобразио од када је ушао у жижу интересовања?

Нисам стигао тога ни да се сетим. Кад да се уобразим? Нема времена.

Да ли је овај кошаркаш, рођен 1983. године, волео ноћни живот, у складу са његовим тадашњим годинама?

Ко га не воли у 20 година? Али, кошаркашки живот то не дозвољава. Деси се једном или два пута месечно, кад суботом играмо у Београду, да могу после утакмице у живот. Немам неко посебно место на које одлазим. Договорим се са друштвом из краја или школе, па изађемо.

Некима је сметало то што није помињао приватан живот, а на то је одговорио: 

Имам девојку, још је рано да се пише о томе.

Уводне речи у прва два пасуса написао: Ђорђе В.
Остатак текста је испуњен препричаним интервјуом који је Гордана Чановић приредила за 1849. број часописа „Темпо“, објављен 10. децемрба 2003.
Фотографије приложене у склопу текста забележио: Срђан Стевановић

Вук Радивојевић на мечу против Олимпије 2003.
Вук Радивојевић на мечу против Олимпије 2003.

Додајте коментар

Кликните да бисте објавили коментар

Скочи на траку са алаткама