Jedan od izdanaka Zvezdine košarkaške škole Vladimir Tica, sadašnji koordinator aktivnosti koje se realizuju pri Beogradskoj asocijaciji za školski sport, shodno tadašnjom popularnošću, bio je pozvan od strane novinara lista „Huper“ Saše Milovanovića da uradi ukršten intervju sa tada popularnom rukometašicom Radničkog sa Crvenog krsta Jelenom Radović, u to vreme nezvaničnom jugoslovenskom mis sporta. Oboje su došli spremni sa pitanjima, napisanim na parčetu papira, tako da je prštalo i za stolom i na parketu!
Vladimir Tica pita Jelenu Radović
Prvo je Tica pitao Jelenu šta ju je privuklo da se bavi rukometom kao klasičnim muškim sportom, na šta je Jelena najpre reagovala: „Zašto klasičan muški?“; Tica se na to nadovezao: „Zato što je grub!“, a na to Jelena dodaje: „Dobro, jeste grup, ali nije klasičan muški sport. Mislim da nijedan sport ne treba da se deli na muški i ženski. Moja priča nije klasična: kao pratila sam rukomet, pa me je to privuklo. Sa devet godina na času fizičkog jedan čovek je video da imam jak šut i odveo me na teren. Tada sam krenula i zavolela rukomet.“
Drugo od deset pitanja odnosilo se na to kako protiče Jelenin radni dan. Najpre je uz smešak odgovorila da joj je svaki dan radan, a potom dodala: „Ustajem ujutru oko 8, popijem kafu i odlazim na jutarnji trening koji počinje u 9 i 30. Posle treninga vraćam se kući, ručam i odmaram se. Popodne sledi drugi trening, a veče provodim uz televizor, neku knjigu, ponekad i izađem. Takvi su mi svi dani sem nedelje.“
Treće pitanje Vladimira Tice za Jelenu Radović glasilo je: „Da li je izbor za mis na kome si pobedila bio namešten?“, ona najpre uz smešak odgovori: „Ne mogu da verujem!“, a potom doda: „Nije bilo izbora…“; Tica se na sve to nadoveže: „Znači, nameštaljka?“, da bi Jelena na to odgovorila: „Nije, nije bio klasičan izbor. Novinari su me proglasili za mis JU sporta. Nikakva nameštaljka.“
Pitanje br. 4 – Kad bi bio izbor mistera JU sporta, da li bi po tvom mišljenju trebalo da se pojavim i kakve bi mi bile šanse?
Uz smešak je Jelena odgovorila: „Vidi ga kako je direktan!“ i dodala: „Što da ne, što da se ne prijaviš. Mislim da bi imao dobre šanse.“. Na sve navedeno je Tica dodao pitanje: „Koji naš sportista je tvoj favorit“, na šta je odgovorila da je to Zoran Mirković, koga je opisala kao šampiona.
Na pitanje kakav od dva ponuđena tipa muškarca voli: italijanske „šmekerčiće“ ili tipičnog našeg momka, rekla je da voli italijanske šmekerčiće, te da joj se ne dopada pristup balkanskog mladića bez obzira na njihovu lepotu. Dodala je: „Naš momak prilazi devojci suviše sigurno i samouvereno, ubeđen da je već uspeo. Nema predigre, romantične i potrebne da te neko zavede i osvoji. Balkanac prikazi u stilu: ‘Hoćeš, hoćeš, nećeš-nećeš, ‘ajde ćao!’“’
Šesto pitanje odnosilo se na to da li je Jelena Radović imala dečka i kakvi su joj se muškarci dopadali. U to vreme nije imala dečka, niti striktan tip muškarca, te je dodala: „Svi mi imamo u glavi sliku idealne osobe, ali u praksi je to drugačije. Sviđaju mi se zreliji muškarci, ne po godinama, nego mentalno zreliji. Važno je da poseduje šarm, dobrotu… Izgled nije uvek presudan, ali je bitan jer nešto mora da te privuče na prvi pogled.“
Sedmo pitanje: da li je pojava lepe devojke u sportu prednost ili otežavajuća okolnost?
„Otežavajuća okolnost, svakako! Sve što uradim u sportu dovodi se u pitanje i u sumnju. Da li sam nešto postigla zato što vredim, ili zato što sam, ne znam, lepa, ili zato što se sviđam treneru i slične gluposti i uvek se postavlja pitanje – ko to mene gura?“
Osmo pitanje se odnosilo na to kako bi volela da se odvija Jelenina karijera. Ona je odgovorila: „Volela bih da zaigram u A reprezentaciji i da jednog dana nastavim karijeru i u inostranstvu. Zemlja po mom ukusu je Španija, a što se tiče same rukometne igre i jačine lige, najradije bih igrala u Nemačkoj. Svesna sam da do ostvarenja ovih želja treba mnogo rada, ali to želim i na to sam spremna.“
Deveto pitanje je bilo u vezi sa večitom estradnom dilemom — Ceca ili Jelena Karleuša? Na to je Jelena odgovorila: „Ne znam kako si pogodio, ali Ceca je moja omiljena pevačica. Kao klinka sam je volela i to mi je ostalo do dan-danas. Karleuša je jako izveštačena osoba i uopšte mi se ne dopada.“
Poslednje pitanje se odnosilo na mogućnost da li bi ova atraktivna crnka jednom prešla u plavuše. Jelena je na to odgovorila uz smeh: „Zašto, da li voliš plavuše?“ i dodala „Bila sam plavuša pet godina, pa sam prešla na sigurno…“. Na sve to se Tica nadovezao: „Kako si izdržala pet godina?“, a Jelena odgovorila: „Misliš zbog viceva? Nisam bila klasična plavuša, već šatirana. Bila sam s ekipom na Zlatiboru, na vrlo teškim pripremama i gotovo pola ekipe se dogovorilo da se ofarba. Prvo je bilo farbanje u crveno, a ja sam završila u crnom.“
Jelena Radović pita Vladimira Ticu
Jelena Radović je najpre Tici poručila da su njena pitanja blaža i nisu provokativna kao njegova, i na to se nadovezala prvim pitanjem upućenom Tici: „Koje sportove voli još osim košarke?“; odgovorio je da je kao mali trenirao tenis, da bi potom prešao na košarku, koja mu je vrlo brzo postala glavna. Dodao je da je pratio i fudbal i druge sportove, ali mu je košarka bila jedini sport koji je istinski voleo.
Na sve to se Jelena Radović nadovezala pitanjem: „Zašto je prestao sa tenisom i da li je to zbog visine od 208 cm?“. Tica je odgovorio da je tenis trenirao sa 7, 8 godina i prestao bez nekog razloga zato što ga je košarka brzo potpuno okupirala.
Drugo pitanje odnosilo se na to da se podseti neprijatnih situacija u životu, u vezi sa sportom. Na to je Tica odgovorio: „Neprijatne situacije su vezane za moju visinu. Visok sam 208 centimetara i oduvek mi je visina bila otežavajuća okolnost. U prvom razredu osnovne, već sam bio viši od vršnjaka. Sećam se da smo se ređali u redovima od prvog do četvrtog razreda. Ja sam stao u red gde je prvi razred, jer sam tu i pripadao, a onda je naišao dežurni učitelj i rekao: ‘Marš u četvrti, šta se muvaš ovde u prvom!’ Onda ja odem kući i plačem, nisam hteo da idem u školu.“
Pitanje br. 3 — Kakve devojke je Tica voleo: one koje su se bavile sportom ili „obične“? Na to je odgovorio da više voli „obične!“, dodavši da su devojke sportistkinje potpuno različite od običnih, uz davanje počasti izuzecima zbog toga što ima lepih devojaka koje se bave sportom, ali 90% njih su muškobanjaste jer su izgubile ženstvenost, što mu se apsolutno nije dopadalo, jer je više voleo nežne devojke.
Pitanje br. 4 — Da li je Tica imao devojku i da li je mislio da je ona ta?
Na to je Tica odgovorio da je imao devojku s kojom je dve godine bio u vezi, i studirala je prava. Dodao je: „Verovatno sam zaljubljen u nju, pošto sam toliko dugo s njom i sigurno je da je ona trenutno ta, jer mi je s njom lepo.“
Pitanje br. 5 — Da li je njegova devojka morala da bude visoka preko 180 cm?
Na to je Tica odgovorio: „Zašto mora?“, a Jelena se nadovezala: „Zato što bi ti u drugoj varijanti bila do struka!“; Tica je dodao uz smeh: „Nema pravila. Tu srce bira“, nadovezavši se: „Više mi se sviđaju devojke crnke, i normalno je da obraćam pažnju na visinu devojke, ali visina ne mora da bude presudna.“
Pitanje br. 6 — Gde je izlazio i sa kim se najviše družio od klupskih saigrača iz Zvezde?
Ticin odgovor: „Izlazim po raznim kafićima, a poslednjih godinu — dve ponekad i u diskoteku. Od saigrača iz kluba, najviše se družim sa Milutinom Aleksićem…“
Pri spomenu Milutina Aleksića, Jelena Radović se nadovezala da je to bio njen školski drug iz XI beogradske gimnazije, a Tica dodao: „Stvarno, to nisam znao! Mi smo bili zajedno još kao kadeti, jedno šest, sedam godina, tako da je normalno da se s njim najviše družim.“
Sedmo pitanje se odnosilo na mogućnost Ticinog prelaska u Partizan i za koje pare bi to učinio.
Prvo je Tica uz smeh rekao: „Nemoj me sad!“, i na to dodao: „Ne znam, verovatno ne bih!“, nadovezavši se na činjenicu da jeste profesionalac, ali da ne bi voleo da dođe u iskušenje u kakvo je svojevremeno došao njegov nekadašnji saigrač Miloš Vujanić, koji je kao izdanak Zvezdine škole 2001. godine prešao u Partizan. Na sve to je dodao i činjenice koje su se ticale tada aktuelne situacije u Zvezdi: „Tim u raspadu, nema gde da se ide i ako hoćeš u najbolji klub u tom trenutku, to je Partizan. Mogao sam i sâm da odem iz Zvezde, imao sam ponuda, ali sam verovao da Zvezda neće propasti kao tim i to mi niko nije verovao. Želeo sam da ostanem u Zvezdi sa nadom da ću igrati i imati dobru minutažu i nadam se da nisam pogrešio“.
Pitanje br. 8 — Može li od košarke da se živi?
Tica: „Može, ako si dobar igrač i igraš u dobrom klubu. U takvim uslovima i te kako dobro može da se živi. U odnosu na ostale sportove, mislim da je košarka najbolje plaćena. Još ako posle nađeš dobar angažman u inostranstvu…“
Pitanje br. 9 odnosilo se na to ko mu je bio košarkaški uzor i da li je sanjao NBA ligu.
Tica je na to odgovorio da nema uzora, ali da su u mlađim danima njegovi uzori bili Vlade Divac i ostali iz reprezentacije. Što se NBA lige tiče, za nju je Tica istakao da je vrhunac svakog košarkaša i da mašta o tome da se jednom u njoj nađe. „No, pre toga bilo bi prirodno da igram u nekoj jačoj evropskoj ligi, poput španske, italijanske ili grčke.“, podvukao je Tica.
Poslednje pitanje odnosilo se na to čime bi voleo da se bavi posle završene košarkaške karijere: „Nemam želju da budem trener i verovatno neću ostati u košarci. Nadam se da ću se, ako uspem da se materijalno obezbedim, baviti nekim malim biznisom i biti poslovan čovek.“
Ukršten intervju Vladimira Tice i Jelene Radović priredio: Saša Milovanović
Fotografije priložene u tekstu zabeležio: Slobodan Pikula
(„Huper“, br. 308, 16. april 2002.)
Sve vesti možete komentarisati i na našem FORUMU
Dodajte komentar