Uvodne reči
Vest koja je obeležila 28. septembar tekuće 2021. godine je u košarkaškom svetu odjeknula kao projektil: trofejni trener Svetislav Pešić se nakon 19 godina vratio na poziciju selektora košarkaške reprezentacije Srbije. Upravo popularni Kari nam je doneo poslednja dva vredna zlata na velikim reprezentativnim takmičenjima – na Evropskom prvenstvu u Istanbulu 2001. i na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu godinu dana kasnije.
Posle čudesnog Indijanapolisa 2002. je preuzeo poziciju trenera Barselone i upravo zbog navedenog slavnog španskog kluba je bio primoran da podnese ostavku sa pozicije selektora „plavih“ zato što propisi tamošnje ACB lige nisu dozvoljavali stratezima da u isto vreme vode i klub i reprezentaciju.
Devetnaest godina kasnije, situacija je sada drugačija – FIBA i Evroliga vode borbu za prevlast na kontinentalnoj košarkaškoj sceni, pokušavaju da reše diplomatski dogovor, ali bez nekog većeg pomaka. Pešić, za razliku od njegovih kolega koji u isto vreme vode i klubove i reprezentacije, ući će rasterećeno u ceo taj posao zbog toga što će biti samo reprezentativni selektor, a klupsku trenersku karijeru je odlučio da okonča još 2020, kada je nakon završetka svog drugog trenerskog mandata u Barseloni odlučio da klupu prepusti Litvancu Šarunasu Jasikevičijusu.
Međutim, imaće i jednu začkoljicu zbog koje je pomenut sukob FIBA-e i Evrolige – Karijev prvi prioritetan zadatak biće da odvede reprezentaciju na naredno Svetsko prvenstvo, koje će 2023. biti održano u Japanu, Indoneziji i Filipinima; tu neće moći da računa na igrače koji nastupaju u klubovima koji se takmiče u Evroligi, već na one koji nastupaju u Evrokupu, FIBA Ligi šampiona, kao i u nacionalnim i regionalnim košarkaškim ligama; međutim, pošto se zadnja tri navedena takmičenja smatraju razvojnim smernicama za Evroligu u kojima ponekad ulogu igraju igrači koji tek treba da stasaju, uz poneku iskusnu zvezdu, Pešić je pravi čovek za tu ulogu.
Uzmimo u obzir situaciju u Srbiji, gde ima puno talentovanih, ali u većem delu fizički nezgrapnih igrača, uz pokoji izuzetak koji se danas može naći samo u Megi kao jedinom merodavnom klubu koji zna da usavrši domaće talente do maksimuma. U reprezentaciji je sasvim drugi slučaj – skupe se na jednom mestu mlađi igrači koji nisu stasavali zajedno i onda funkcionišu kao nekoherentna celina. U prethodna dva kvalifikaciona ciklusa Saša Đorđević i Igor Kokoškov su se pokazali kao treneri koji su najmanje odgovorili izazovu usavršavanja mladih igrača tokom kvalifikacija za SP 2019. i EP 2022.
Upravo navedeni kvalifikacioni prozori imaju svrhu usavršavanja i afirmacije onih koji tek obećavaju, a Pešić će u odnosu na Đorđevića i Kokoškova najviše odgovoriti tom zadatku, jer opštepoznato je da je on svaku dobro započetu priču u trenerskoj karijeri doveo do maksimuma – afirmisao je košarku u Nemačkoj dok je bio selektor njihove reprezentacije između 1987. i 1993. godine, potom je radio sedam godina kao trener u berlinskoj Albi, kojoj je uspeo da podigne rejting i dodeli joj visine u kojem navedeni klub uživa već godinama unazad, posebno poslednjih godina, kada joj je minhenski Bajern postao ravnopravan rival, i – krajem 2000. odlučio je da preuzme i funkciju selektora naše košarkaške reprezentacije; tokom navedenog prvog selektorskog mandata je vodio i nemački Keln tokom sezone 2001/2002.
Paralelno sa kvalifikacijama za SP 2023, Karija će čekati i Eurobasket 2022, koji će biti održan u Gruziji, Češkoj, Italiji i – Nemačkoj; za njega će ovo biti izuzetno emotivno i značajno takmičenje zato što će Nemačka biti domaćin jedne grupe u Kelnu, a u Berlinu će se igrati završna nokaut faz. Nažalost, naša reprezentacija će u prvoj fazi takmičenja svoje mečeve igrati u češkoj prestonici Pragu, pa će put u Keln izostati, ali zato će ga Berlin sačekati raširenih ruku zbog toga što je bio izuzetno voljen kod navijača Albe. Tu će Kari imati težak zadatak u odnosu na kvalifikacije za SP 2023. jer će morati da sastavi tim u kom će debitanti biti ostavljeni po strani, a veću ulogu dobiti prekaljeni igrači, koji uglavnom nastupaju u Evroligi i NBA ligi, koja ionako nikad nije imala želju da svoj kalendar ionako prilagodi novonastalim reprezentativnim obavezama, dok je Evroliga to na pola učinila tako što je samo kalendar Evrokupa prilagodila reprezentativnim „prozorima“.
Naravno, sa Karijem će šanse za prvo evropsko zlato posle 21 godine čekanja biti veće, jer poznato je da je za imenovanje tražio da sam bira saradnike za novu reprezentativnu putešestviju. Ali, tu se nameće i jedno pitanje – da li će najbolji evroligaški igrači i igrači iz NBA lige moći da se odazovu avgustovsko-septembarskim reprezentativnim avanturama? Na to pitanje Pešić je dao odgovor još kada je ponovo imenovan za selektora u kom je spomenuo da je razumeo sve ono što je naš veliki talenat Nikola Jokić obrazložio kada je odgovarao na pitanje „Zbog čega je propustio kvalifikacije za OI u Tokiju i da li žali za tim?“. Tu će Pešić biti stavljen na slatke muke jer pojedinim mlađim igračima koji nastupaju u Americi je novac bitniji od volje naroda, ali, pošto je i među mladima opštepoznato da Kari važi za veliki trenerski autoritet, onda će ga možda i poslušati jer nijedan svetski igrač nije vredeo ako nije uskladio klupske i reprezentativne obaveze na najbolji način.
Ima još vremena da se govori na temu da li će u tom slučaju Pešić ubediti našu najveću srpsku košarkašku zvezdu Nikolu Jokića da zaigra na Eurobasketu 2022, ali sasvim sigurno bi mogao da se ponovi slučaj „Vlade Divac“ jer upravo Pešićev autoritet je Divca na godinu dana vratio u reprezentaciju pred čudesni Indijanapolis 2002. No, reč popularnog Jokare je zadnja…
Pred odlazak u Istanbul na Evropsko prvenstvo, Svetislav Pešić je za 1725. broj časopisa „Tempo“, objavljen 25. jula 2001. godine, dao intervju u kom se, odgovarajući na pitanja čitalaca, osvrnuo upravo na neke od tema koje se mogu primeniti i na današnje okruženje: o tome da li će košarka pasti na nivo fudbala, zašto su pojedini najbolji asovi odsustvovali iz reprezentacije, da li je budućnost srpske košarke u regionalnim ili nacionalnim ligama, zašto se više ulagalo u žensku nego u mušku košarku, da li je planirao da preuzme neki srpski klub pre dva trenerska mandata u Zvezdi (sezone 2008/2009. i 2011/2012), kao i šta misli o mlađim igračima i da li bi neki od tada aktuelnih igračkih talenata zadovoljili njegove kriterijume za ulazak u seniorsku reprezentaciju, jer opštepoznato je da je reprezentacija uvek bila za obdarene.
Drugi deo intervjua sačinjavaju pitanja koja se odnose na njegov rad i prijatne teme iz privatnog života, a svakako najupečatljivije je mišljenje o našem najvećem rivalu Partizanu, za koji je i nastupao između 1967. i 1971. godine; ono što je bilo nepoznato u celoj toj priči jeste da je 1999. bio nadomak povratku u Partizan na poziciju trenera kluba, ali da je ugovor sa Albom predstavljao kočnicu jer je morao da plaća obeštećenje u slučaju eventualnog raskida.
Upravo zato vam u narednim redovima donosimo celokupan intervju sa pitanjima koje su čitaoci postavljali Kariju, a koje je odabrao tadašnji urednik „Tempa“ Mirko Stojaković.
Čitaoci pitaju Karija (2001)
Sanja iz Banjaluke je pitala koga je Pešić izdvojio za najtežeg i najvećeg konkurenta za zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Turskoj. Na to je Pešić odgovorio da se EP u Istanbulu razlikovao od prethodnih jer nije bilo izrazitih favorita zato što je dosta ekipa pretendovalo na visok plasman. Na samom kraju je dodao da je njegova subjektivna procena bila da je čak osam reprezentacija došlo u Istanbul s ciljem da se okiti nekim od tri odličja.
Milena iz Novog Sada se osvrnula na Karijevog sina Marka, sadašnjeg sportskog direktora u minhenskom Bajernu, pitavši Pešića da li bi Marko imao mesto među 12 najboljih igrača naše reprezentacije da nije izabrao da nastupa za Nemačku. Na to je odgovorio da ništa ne može da kaže na tu temu jer bi se i „da“ i „ne“ protumačilo na pogrešan način, ali da mu je igranje za našu reprezentaciju bio neostaren san.
Pavle sa Zvezdare se osrvnuo na to da li je Pešića opterećavala činjenica da su njegovi prethodnici postavili visoke standarde u reprezentaciji. Na to je Kari odgovorio:
„Ne znam na koje prethodnike mislite jer ih je bilo bar deset. Jugoslovenska košarka nije uvek osvajala zlatne medalje, čak je ostajala i bez odličja. Neki treneri su imali priliku da osvajaju medalje, a neki uživaju plodove tuđeg rada. Počeli smo da stvaramo novu reprezentaciju u sasvim drugačijim uslovima i naravno da nam je želja da ostanemo tamo gde je jugoslovenskoj košarci mesto, a to znači u samom vrhu“.
Milan iz Novog Beograda je Pešića pitao da li ima utisak da je Nemačkoj više cenjen nego u Srbiji.
Odgovor: „Ne, nemam takav utisak. U Nemačkoj sam počasni građanin, ovde još nisam. Ali imam titulu sportske ličnosti veka Pirota, što mi izuzetno znači. Osećam da ovde ljudi koji poznaju košarku respektuju moj rad i rezultate.“
Peto pitanje je došlo od Nemanje iz Aleksinca: „Koliko je realno da u atmosferi kakva vlada u jugoslovenskoj košarci i nacionalnom savezu očekujete medalju u Turskoj?“
Odgovor: „Pitanje je odlično.“ Na to je dodao da rezultati reprezentacije ne zavise samo od igrača i trenera, već i od strukture i organizacije saveza i svih ljudi koji mogu da pomognu, kao i da je logično da žele da automatski ostvare sve što su isplanirali, ali, na to je dodao da je to sve proces sa prisutnim problemima o kojima nije mogao da govori na temu njegovog krajnjeg efekta.
Marko iz Železnika ga je pitao zašto je preuzeo poziciju trenera Kelna pored silnih ponuda koje je imao posle odlaska iz Albe 2000. Na to je odgovorio da je izabrao taj klub zbog toga što je postao selektor naše reprezentacije, i omogućio mu je dodatne uslove kako bi reprezentacija mogla manje da trpi.
Sedmo pitanje je došlo od njegovog poznanika Milivoja Vukovića iz Bogatića, koji ga je pitao da li se seća 5. aprila 1979. godine, kada su zajedno boravili u Grenoblu, gde su košarkaši sarajevske Bosne, čiji je deo bio i Pešić, osvojili tamošnji Kup evropskih šampiona. Rekao je da se dobro seća tog perioda, dao je činjenicu da je u finalu pobeđen italijanski Emerson sa 96:93, kao i da se svake godine 6. aprila slavi Dan oslobođenja Sarajeva, te je na taj dan krenuo i rat na prostoru BiH 1992. godine.
Nikola Rončević iz Herceg Novog ga je pitao zašto su sa priprema za EP u Turskoj odsustvovali Saša Đorđević, Željko Rebrača i Miroslav Berić.
Na to je Kari odgovorio da je Rebrača otkazao zbog priprema za odlazak u NBA ligu, Đorđević mu se zahvalio na pozivu jer psihološki i fizički nije mogao da isprati klupski i reprezentativni program, a za Berića je rekao da su prednost na njegovoj poziciji dobili Dejan Bodiroga, Peđa Stojaković, Marko Jarić i Igor Rakočević zato što su u tom trenutku bili fizički spremniji igrači od Miće, ali da ne isključuje njegov povratak u reprezentaciju tokom narednih godina zbog neospornog kvaliteta.
Naredno odabrano pitanje stiglo je od Zorana Lazića iz Lazarevca u kojem ćemo se samo ponovo osvrnuti na temu zašto 1999. godine nije došao na poziciju trenera Partizana – razlog je ležao u činjenici da je u to vreme imao ugovor sa berlinskom Albom koji nije mogao da raskine i u čijem slučaju raskida bi morao da plaća obeštećenje.
Saša Babić iz Banjaluke je Karija pitao šta misli o Mirsadu Jahoviću Turkdžanu i da li je pogrešio što nije izabrao našu, već tursku reprezentaciju. Pešić je odgovorio da ne može da sudi o njegovim greškama jer to nije njegov sastavni deo posla, ali je istakao da je jedan od najboljih evropskih igrača na toj poziciji i da je šteta što nije bio srpski reprezentativac zato što bi možda još bolje igrao.
Od nepoznatog čitalaca je stiglo pitanje o budućnosti regionalnih košarkaških liga i mišljenju o tada mladim igračima poput Mladena Šekularca, Žarka Čabarkape, Blagote Sekulića i Borisa Bakića.
Pešićev odgovor je bio taj da ne veruje u regionalne, već u nacionalne lige, zato što su one bile logičan put ka visoko profesionalnoj evropskoj ligi kako bi svi plaćali ulaznice i klubovi zarađivali od TV prava. U to vreme u Srbiji nije postojala takva spremnost, pa je Kari istakao da naša košarka u to vreme nije bila sposobna za bilo kakav tip regionalizacije. O mladim igračima je mislio sve najbolje, ali im je poručio da više ulažu u košarku i misle svojom glavom zato što su vrhunski igrači samo oni koji mogu sami da kontrolišu svoju odluku. Dodao je da postoji dovoljno mladih igrača koji veruju samo da je dovoljan talenat.
Dragana Vasiljević iz Niša ga je pitala o Karijevoj ćerki: koliko godina ima, čime se bavi i kako se zove. U to vreme je njegova ćerka Ivana imala 17 godina i bavila se košarkom. Nastupala je 2000. u Tampi na „Haj slulu“, a košarkaški je bila levakinja, isto kao i njen brat Marko. Zgodna je na mamu Veru, koja je takođe bila košarkašica, a imala je gen na tatu kada je igra u pitanju. Za nju je istakao da je bila prvotimac tada drugoligaškog kluba Lihtefelea iz Berlina i bila je kandidat za juniorsku nemačku reprezentaciju zbog toga što je bila rođena kao njen državljanin.
Slobodan Nedić iz Grocke ga je pitao na temu kako je ženska košarka uspela da po uspesima dostigne mušku. Na to je odgovorio da i ženska košarka ima vrhunske rezultate, ali da se postavlja pitanje njenog popularizovanja i osnaživanja zato što bi ono dovelo do kvaliteta i rezultata.
Mijo iz Podgorice je Karija pitao da li je bilo mesta i za mladog crnogorskog stručnjaka Miodraga Kadiju u stručnom štabu. O njemu je rekao da je bio sposoban da vodi neku od reprezentativnih selekcija, ali da Kari nije određivao članove stručnog štaba, već Stručni savet nacionalnog saveza. Za Kadiju je istakao da je već razgovarao i da se nalazio u užem izboru za rad u Savezu.
Kadija je tokom druge polovine sezone 2020/2021. radio u Sarajevu kao trener OKK Spars, a uprava Sparsa mu se zahvalila na saradnji nakon što su igrači doživeli poraz od Splita u seriji baražnih mečeva za popunu liste učesnika Prve ABA lige za sezonu 2021/2022.
Šesnaesto pitanje je došlo od danas poznatog novinara koji u intervjuima za njegov kanal „Balkan info“ otkrivaju sve ono o čemu su godinama ćutali – dakle, radilo se o tada 13-godišnjem Teši Tešanoviću, koji ga je pitao kako komentariše izjavu Dejana Tomaševića da će košarka pasti na fudbalske grane.
Na to je Kari odgovorio da su košarka i fudbal dva različita sporta i da ne misli da je srpski fudbal u to vreme bio na niskim granama. Dodao je i da se nikada košarkaši nisu upoređivali sa drugim sportistima, ali su respektovali rezultate odbojkaša, vaterpolista i rukometaša.
Zoran iz Kraljeva je Pešića pitao da li očekuje da će na EP u Turskoj napraviti isti rezultat kakav je postigao sa Nemačkom 1993. i zašto je izabrao Frankfurt za početak reprezentativnih priprema.
Kari je istakao da osvajnje medalja bio jedan od ciljeva, a glavni je bila zlatna, ali ona olimpijska iz Atine 2004! Najveći deo priprema je naša reprezentacija obavila širom SR Jugoslavije, a Nemačku su odabrali za start priprema jer je naš savez dobio poziv njihove federacije zato što u Jugoslaviji u tom trenutku ne bi mogli da organizuju nijednu utakmicu naspram Nemaca, koji su im ponudili četiri pripremne. Drugi razlog zbog čega se opredelio za Nemačku jeste to što u Srbiji i Crnoj Gori u to vreme nije postojao sportski centar koji bi zadovoljio uslove vrhunskih ekipa.
Poslednje odabrano pitanje je stiglo od Aleksandra iz Podgorice – da li je imao ponude nekih jugoslovenskih klubova pre nego što je prihvatio ponudu Kelna. Na to je odgovorio da su ga zvala tri kluba, ali da nije želeo da otkriva njihova imena.
Završne reči:
Pešić, nažalost, nije dočekao da se u svojoj trenerskoj karijeri okiti olimpijskim zlatom, a bilo je te 2004. pomalo nerealno da se tako brzo vrati na poziciju selektora posle debakla koji je Duško Vujošević zabeležio na EP u Švedskoj 2003. (6. mesto). Zbog toga je prednost te 2004. dobio Željko Obradović. Da li će Kari dočekati Pariz 2024, pa da na veličanstven način stavi tačku na svoju bogatu trenersku karijeru, s obzirom da je više puta izjavljivao da mu je olimpijsko zlato neostvarena želja? To neće zavisiti samo od volje i zdravlja, s obzirom na to da je i u 72. godini života pun elana i volje, već i od toga da li će moći da računa na sve naše najbolje igrače na čelu sa Nikolom Jokićem i Bogdanom Bogdanovićem.
Slike postavljene u tekstu zabeležio: Dragan Bajić
Sve vesti možete komentarisati i na našem FORUMU
Dodajte komentar