Сезона 1999/2000. памтиће се по првој „дуплој круни“ коју је наш клуб освојио након пет година чекања. Драган Џајић је за 1667. број часописа „Темпо“ објављен 14. јуна сумирао њен учинак и дао најаву сезоне 2000/2001, у којој је клуб први пут од настанка треће Југославије / Србије и Црне Горе добио прилику да се бори за улазак у Лигу шампиона.
Пред почетак сезоне 1999/2000. је Војин Лазаревић дао оставку са позиције тренера након освојеног трофеја националног купа за сезону 1998/1999. На његово место је најпре дошао Милољуб Остојић, који и није баш нешто сјајно почео сезону; током Остојићевог мандата, клуб је остварио мешовит учинак у домаћем првенству (два ремија против Борца из Чачка и Железника у прва два кола и победа против Земуна у трећем колу), а једино чиме може да се поноси јесте победа над азербејџанским Нефчијем у двомечу квалификација за тадашњи Куп УЕФА (данашња Лига Европе). После пораза од Монпељеа у првом мечу првог кола Купа УЕФА, Остојић је дао оставку са позиције тренера, а на мечу против подгоричке Будућности, одиграном 18. септембра 1999. године, екипу је са клупе предводио Звонко Радић као привремено решење.
„Било би глупо да сад претерано хвалим Муслина. Могу само да кажем да је с њим било лако сарађивати јер је играо у Звезди, знао је где долази, шта га очекује и које су његове обавезе.
Као трајна замена за Остојића је на позицију тренера доведен легендарни Славољуб Муслин, који је дошао 20. септембра 1999. године, и самим тим преокренуо ствар. Али, до преокрета се није могло доћи тако лако зато што је јесењи део сезоне Звезда завршила на трећем месту на табели домаћег првенства. Чудо се догодило тек 25. марта 2000, када је Звезда у Никшићу победила екипу Сутјеске, и до краја сезоне остала прва на табели са 105 освојених бодова. Титула је озваничена победом над смедеревским Сартидом у претпоследњем, 41. колу првенства, 17. маја 2000. године.
Заслуге за све то се не могу приписати само Муслину, који је извадио ствар из траљавог почетка сезоне, а не може се приписати ни играчима, већ је у свему томе битну улогу одиграо и ондашњи председник клуба Драган Џајић, који је од стране новинара „Темпа“ Ђорђа Пајића био позван да сумира протеклу и најави надолазећу сезону.
„Повратак Друлића, па Јелића и потпуно спреман Пјановић биће највећа појачања Звезде у наредној сезони.“
Текст објављен у „Темпу“ је започет следећим речима:
Звезда је поново владар домаћег фудбала и представљаће Југославију у друштву европских великана. „Дупла круна“ после пет година на „Маракани“, чак осам година прошло је од кад су се „црвено-бели“ последњи пут такмичили у најеминентнијем европском клупском такмичењу. Персонал шампиона броји последње дане заслуженог одмора, председник Џајић и у тим тренуцима размишља и прича о клубу. Истина је, инсистирали смо да се и током жељеног одмора осврне на протеклу сезону и открије нам, колико је то могуће, планове и амбиције за обавезе које следе. Увек на услузи, прихвата се разговора…
О „дуплој круни“ из сезоне 1999/2000. је хладне главе рекао:
Исто је било и у тренуцима по завршетку утакмице са Сартидом кад смо дефинитивно обезбедили титулу. Презадовољан сам резултатима јер смо до њих дошли без Друлића у 80 одсто шампионата, Пјановић није одиграо десетак можда и 12 утакмица, Јелића нема целе пролећне сезоне. Сматрам их кључним играчима овог тима. Сложићете се, њихов изостанак представљао би хендикеп за сваку екипу на свету. Успех је тим већи. А повратак Друлића па Јелића и потпуно спреман Пјановић биће највећа појачања Звезде у наредној сезони.
Џајић је у разговору поменуо утакмицу са Сартидом која је вратила сећања у ’91. годину и меч са Бајерном зато што су навијачи тада последњи пут „играли“ на терену Звездиног стадиона. Ђорђе Пајић је на то додао да је реприза историјских слика после окршаја са Баварцима виђена и у мечу са Смедеревцима.
На то је Џаја дао следећи одговор:
То су тренуци за које се живи. Немају цену. Тако је мени већ 38 година у Звезди. Осетио сам да навијачи жарко желе титулу као што је то био случај са елиминацијом Бајерна.
Уз два трофеја, Црвена звезда је током сезоне 1999/2000. освојила и преко десет хиљада нових навијача у акцији „Ја сам звездаш“:
Драган Џајић: „Не треба ја да причам о томе, акција сама говори за себе. Нећемо стати, огромна је навала, има много жеља за укључење у пројекат. Можда ће нас неко копирати као што су и много пута претходних година, а нису хтели да признају. И ишли су много далеко, а могли су од нас да науче.“
Џаји је ово била прва председничка „дупла круна“, па је стога био упитан колико их је имао укупно, на функцијама играч, директор, тренер?
Драган Џајић је одговорио да их није бројао и да то никад не чини, те да никад нигде не кити те трофеје. Додао је и да се све то ради због клуба коме ти трофеји остају.
На питање да ли је веровао у овакав расплет лиге, искрено је одговорио да није, те да је желео да увек буду у игри, да се боре за резултате и победе. Чак ни последњих неколико година није очекивао титулу. Подвукао је да се показало да је Звезда и у равноправним условима успела да дође до трофеја.
Осврнуо се и на траљав почетак сезоне 1999/2000:
Ни тада нисам губио наду нити „летео“ у амбицијама. Није ишло екипи. Дошао је нови тренер који се очигледно није уклопио. Неко мора да буде жртва у таквим случајевима. Није први пут да Звезда промени тренера. Остојић чак није смењен. Стао сам уз њега, био спреман да му пружим подршку. Он је, једноставно, осетио да је звезда у том тренутку била превелико искушење, на које није навикао радећи у претходним клубовима (пре Звезде је Милољуб Остојић пет година тренирао „Обилић“, с којим је освојио титулу првака државе за сезону 1997/1998). Сам је желео да оде.
„Искрено, нисам веровао у овакав расплет лиге. Желео сам само да увек будемо у игри. Показало се, међутим, да у равноправним условима Звезда може до трофеја.“
Анализирајући учинак Остојићевог наследника Славољуба Муслина, Џајић је рекао:
Па знате, глупо би било да сад ја претерано хвалим Муслина. Могу само да кажем да је с њим било лако сарађивати јер је играо у Звезди, знао је где долази, шта га очекује и које су његове обавезе. Сада је искуснији за једну сезону, упознао се са приликама у нашем фудбалу и без сумње задовољни смо његовим резултатом.
Питање бр. 6 — Партизан је, имао, у једном тренутку, готово недостижну предност. Шта је превагнуло на страну Звезде у борби са вечитим ривалом?
Не знам нити ме интересује. То је питање за њих. Знам само да би могли, унутар клуба, да буду мало реалнији, умеренији, не би им сметало. Не могу сада ја да мислим да Звезда, пошто је првак државе, не може и не сме да изгуби ниједну утакмицу нити да ми падне на памет нада да ћемо бити прваци Европе.
На питање да ли се слаже са констатацијом датом током сезоне 1999/2000. да је Партизан под вођством тренера Миодрага Јешића имао квалитетнији тим, Драган Џајић је рекао:
Тако мисле људи у Партизану и њима наклоњени. То их је скупо коштало. И у време кад су они били шампиони и сада кад је Звезда, сматрао сам да имају добар тим. Али не тако јак да се од пораза прави трагедија. Дивили су се себи, обарали рекорде, то им се осветило. И свети им се годинама.
На питање шта је највећи Звездин квалитет, Џајић је истакао колектив.
Уз Ивана Дудића, из шампионског тима Звезде је на крају сезоне 1999/2000. отишао и Иван Вукомановић, о ком је Драган Џајић рекао: „Био је играч Бордоа, нисмо могли да га задржимо и то нам је наук за будућност да будемо опрезни код позајмљених играча. За његово место вероватно ће конкурисати омладинац Немања Видић, момак из наше школе, талентован, висок, чека се само мишљење Муслина.
Џајић је био шкрт на речима по питању појединаца:
Зна се да то не волим, посебно кад заиста мислим да је колектив био наш најјачи адут. Али кад је филм награђен „Оскаром“, а глумац добије награду за епизодну улогу, е таквих има већ неколико. Први пример Мићић. Било је тешко у мечу полуфинала Купа са Радничким из Крагујевца. Он је дао гол за пласман у финале. Па Стевановић који је зимус дошао, постигао је неколико злата вредних голова. Ако већ инсистирате, могу да издвојим и капитена Буњевчевића, не толико због форме, али момак је одиграо све утакмице, био стожер овог тима. Да закључим, заслужни су сви на челу са тренером Муслином.
Управо покојни капитен Горан Буњевчевић је у то време био на мети иностраних клубова, те је зато био под знаком питања у вези са наредном сезоном.
Буњевчевић нам је потребан за учешће у Лиги шампиона (Купу шампиона). Нелогично је очекивати тако значајно такмичење без капитена и једног од најискуснијих играча. Тешко је наћи адекватну замену и он ће остати играч Звезде. Уз то и понуде које стижу за Буњевчевића нису најконкретније и такве не узимамо у обзир.
О одласку тада новопеченог репрезентативца Ивана Дудића је рекао:
Та понуда била је више него коректна, стајала је на столу за којим смо разговарали. Материјално, за позиицју на којој игра Дудић, Бенфика је била изузетно коректна. Проценили смо да ће нам тај новац помоћи за решење одређених проблема, а у договору са Муслином проценили смо да изостанак Дудића може да се надокнади. Нагласио сам да је Дудић имао велики учинак у освајању овогодишњих трофеја, али процена у његовом случају била је оваква и ту је одласцима крај.
„И у време кад је Партизан био шампион и сад кад је Звезда, сматрао сам да они имају добар тим. Али не тако јак да се од пораза прави трагедија. Дивили су се себи, обарали рекорде, то им се осветило. И свети им се годинама!“
Говорећи о доласцима, Џајић је истакао да је прича завршена, а на питање кога је клуб ангажовао, рекао је да се договорио са двојицом играча, док су код трећег шансе биле 50/50. Имена није желео да открива до почетка прелазног рока, само је истакао да је све завршено, а о местима у тиму очекиваних појачања рекао је:
Униврерзалац и један маневарски играч, који може да замени Дудића. Перспективни су.
У то време је Драган Џајић остао загонетан у вези појачања, али је Ђорђе Пајић могао да наслути трагове дате у првотимцима Рада Мартиновићу, Томићу и Буњевчевићу, рођеним братом покојног Звездиног капитена. У конкуренцију је ушао и Владимир Матијашевић, тадашњи млади репрезентативац, некадашњи играч Младости из Лучана и Војводине, који је сезону 1999/2000. провео код Љубише Тумбаковића у грчком АЕК-у, а помињао се и словеначки репрезентативац Алеш Чех, на шта је Драган Џајић одговорио:
Ту је мало новинарска знатижеља направила збрку, у питању је био млађи Чех, не искусни Алеш. Али верујте, све је то далеко од Звезде.
Пред почетак сезоне 2000/2001. се након једне сезоне паузе на клупу Партизана вратио Љубиша Тумбаковић. Џајић његов долазак није желео да коментарише.
„Годинама то нисам радио, не бих ни сада. Не занима ме тренер другог клуба. О Звезди можемо до сутра да причамо.“
На самом крају се Драган Џајић осврнуо на Звездине могућности и жеље поводом учешћа у квалификацијама за Лигу шампиона у сезони 2000/2001:
Жеља нам је да играмо у том такмичењу, да идемо препреку по препреку, зна се да их има три и покушаћемо да се домогнемо групе. Не можемо много да очекујемо, пре свега зато што искуство није наш адут. После дужег времена играћемо у Београду међународне утакмице и то је оно што ме највише радује, а што се резултата тиче, немам покриће да обећавам чуда у Европи, закључио је Џајић.
„Договорио сам се са двојицом играча, код трећег су шансе да дође 50/50. И то је крај. О њиховим именима ћу говорити кад почне прелазни рок, али све је завршено.“
Интервју радио: Ђорђе Пајић за часопис „Темпо“, бр. 1667 од 14. јуна 2000.
За уводне речи из прва четири пасуса задужен: ЦЗБГ портал
Остатак извора за прва четири пасуса: ФКЦЗ, званичан сајт
Фотографију приложену као насловну забележио: Драган Бајић
Додајте коментар