Ona je u Beograd stigla iz Loznice, a on iz Loznici obližnjeg grada Čačka. Ona je bila muzikalni mesec (prevod za italijanski izraz „Luna“, kako je glasilo ime grupe u kojoj je tada nastupala), a on je iz čačanskog Borca prešao u Zvezdu 1999. i za nju nastupao do kraja prve polovine sezone 2002/2003. Kako je izgledao fizički susret meseca i zvezde te 2002. godine?
Naravno, radi o vrsnom golgeteru Branku Jeliću, koji je u centar pažnje dospeo golom protiv Monpeljea u prvom kolu ondašnjeg Kupa UEFA (današnje Lige Evrope) u meču 1. kola sezone 1999/2000, kao i o ondašnjoj pevačici grupe „Luna“ Maji Marković, koja od vernih navijača Zvezde iz svog rodnog mesta dobro poznaje kolegu iz folk žanra Dragana Kojića Kebu. Oboje su u to vreme uživali u velikoj popularnosti, pa ih je zato novinar „Hupera“ Saša Milovanović ukrstio u propitivanju jedni drugih.
Maja je zanimljiva pitanja za Branka pripremila na papiriću, dok je Branko improvizovao bez papirića, ali se dobro snašao u ulozi novinara. U narednim redovima donosimo vam kompletan razgovor ovog zanimljivog estradno-sportskog ukrštenog intervjua.
Maja Marković pita Branka Jelića
Pitanje br. 1 — da li je Branko sanjao da postane novi Dule Savić?
Na to je Branko odgovorio da nema nekog idola, jer kad ga neko ima, trudi se da ga kopira. Naveo je da želi da bude originalan, te da bi voleo da dostigne visine Duleta Savića, dodavši da je on veliki lik i da na prste može da nabroji domaće filmove u kojima se ne pominje, pa je zbog toga živa legenda. Napomenuo je da mu je bliži Van Basten zato što je „odradio“ povrede koje su i njega pratile, pa mu je ostala samo igra (barem se tome nadao).
Pitanje br. 2 — da li mu je bilo išta milije u životu od pobede nad Partizanom?
Branko je na to odgovorio:
Stvarno je veliko zadovoljstvo pobediti Partizan, pogotovu poslednjih godina kada derbiji odlučuju o tituli. Priznajem da je to jedna od najdražih stvari u mom životu.
Pitanje br. 3 — šta bi mu teže palo: promašena ljubav ili promašen odlučujući penal u finalu Lige šampiona?
Branko:
To je baš delikatno pitanje. Ne bih voleo ni jedno ni drugo, a ako bih ipak morao da biram, lakše bi mi bilo da promašim penal. Ulazak u finale Lige šampiona je izuzetan uspeh i znak da vrediš, tako de će sigurno biti novih prilika, a promašena ljubav može čitav život da ti učini promašenim.
Pitanje br. 4 — za koji evropski tim bi Branko voleo da igra?
Oduvek sam sanjao da igram u Zvezdi i to sam ostvario. Kao klinac sam voleo Ajaks, a to je tim koji je poznat kao „proizvođač“ igrača, gde igraju mladi, tako da mislim da neću imati prilike tamo da stignem. Zato ću se odlučiti za Boku Juniors, jer sam imao prilike da budem na stadionu gde ovaj argentinski klub igra, video navijače i to je moje najlepše iskustvo.
Pitanje br. 5 — da li bi Branko mogao da bude s devojkom koja je vatreni navijač Partizana, što podrazumeva da mrzi Zvezdu?
Ta verovatno ne bi mogla da bude sa mnom! Ako je prava, bio bih spreman i to da podnesem. Kada bih bio s takvom devojkom, verovatno bi mi pred polazak na derbi rekla: „Dabogda promašio penal!“ Nisam imao takva iskustva, jer moju devojku fudbal nije mnogo zanimao, mada sad navija za Zvezdu. Ako bi devojka bila toga vredna, našli bismo neki kompromis.
Šesto pitanje odnosilo se na to kakva je idealna devojka za Branka Jelića. Na to je odgovorio:
Moja devojka! Nemam neki tip, boju kose, visinu i slično. Jednostavno treba da mi se svidi kad je pogledam, i da posle nekog vremena slika ne počne da bledi. Čovek se zaljubi u ono što misli da ta osoba jeste. Ako vremenom ne otkrije neku drugu osobu, onda je to tô.
Pitanje br. 7 — da li je Branko Jelić pristalica toga da je samo žena zadužena za kuhinju, ili je spreman da pomogne?
Voleo bih da pomognem, ali stvarno pojma nemam da nešto spremim. Već godinama živim sam i navikao sam na restoranske obroke. Domaću hranu jedem samo kod kuće, a najviše volim mamine punjene paprike. Ne glasam za to da žena treba da bude uvek s keceljom uz šporet i ako nešto naučim, pomoći ću.
Pitanje br. 8 — šta je u domaćoj muzici Branko Jelić voleo, a šta nije slušao? Ako nije voleo grupu „Luna“, mogao je slobodno da kaže!
Na to je Branko odgovorio da se među Zvezdinim igračima govorilo kako ne vole narodnjake, na šta je dodao da može da ih posluša, ali da ne može sebe da „ulovi“ kako sedi kod kuće i sluša tu muziku. Najviše je voleo stari rok, izdvojio je velikog zvezdaša Boru Đorđevića i njegovu „Riblju čorbu“ zato što je Bora iz njegovog kraja, zatim pokojnog Đoleta Balaševića… Najviše je mrzeo turbo-folk, nije znao ni imena pripadnika te vrste muzike.
Pitanje br. 9 — koji automobil je Branko Jelić te 2002. vozio, šta je želeo da vozi i kakav je bio vozač?
Vozim landrover, džip. Zaljubljenik sam u automobile i ima mnogo njih koje bi voleo da vozi. Izdvojio je BMW džip X5. Za njega su govorili da je dobar vozač i da ima nekoliko kategorija B, C, E… Dodao je da može da vozi sve izuzev autobusa, te da je u vojsci vozio kamion.
Poslednje pitanje odnosilo se na to prati li film, koji su mu omiljeni glumci, i ko bi ga igrao da se sutra snima film o Zvezdi.
Na to je Branko Jelić odgovorio da najviše voli domaće filmove, kao omiljenog glumca je izdvojio nedavno preminulog Milana Laneta Gutovića, koji je takođe bio veliki zvezdaš, a na pitanje kog glumca bi voleo da vidi u njegovoj ulozi, istakao je Nikolu Đuričkog zato što je super lik!
Branko Jelić pita Maju Marković
Prvo pitanje odnosilo se kako se upoznala sa liderom „Lune“ Čedomirom Rajičićem, poznatim kao Čeda Čvorak, pošto je on iz Čačka, a ona iz Loznice. Na to je Maja odgovorila:
Čeda je rođen u Čačku, živeo je u Šapcu, dok sam ja živela u Loznici. Nisam se ozbiljno bavila pevanjem i učestvovala sam na nekim festivalčićima u Loznici. Čeda je imao grupu „Čvorak i pilići“ i snimao je album te grupe u Loznici kod jednog svog prijatelja u studiju. Pošto su mu falili prateći vokali, njegov prijatelj me je preporučio da pevam prateće vokale. Tada sam imala nepunih 16 godina i došla sam u studio pravo iz škole, sve sa rancem. Kad me je ugledao, Čeda je bukvalno video dete i mislio je da se taj prijatelj šalio s njim. Međutim, ja sam bila spremna da pokažem šta znam i kada sam stala za mikrofon i počela, njemu je sve bilo jasno. Od tog trenutka je krenula čitava priča.
Pitanje br. 2 — Branko je znao da je Maja bila festivalska pevačica i da je imala jedan hit u tom razdoblju. Da li je Čeda bio presudan da Maja uđe u pop-dens žanr?
Ta pesma s festivala je bila „Naša ljubav“. U neku ruku jeste bio presudan, zato što je on dao tu inicijalnu kapislu da uopšte počnem da se bavim ovim poslom i da budem deo „Lune“. Naravno, bez moje odluke ništa ne bi moglo da se radi.
Na to je Maja dodala da je volela muziku kakvu je u to vreme radila, pored one kakvu je izvodila na festivalima pre njenog uspona, koji je započeo 1998. godine („Beogradsko proleće“, MESAM, budvanska „Pjesma Mediterana“). Ali, festivalska muzika joj se nije isplatila.
Na to se Branko Jelić nadovezao trećim pitanjem na temu: „Kako je došlo do dueta sa velikom zvezdašicom Cecom Ražnatović i da li joj se bar numera Drugarice isplatila?“
Pravili smo pesme za drugi album i imali smo gotovu pesmu „Drugarice“, koja je bila duetska, ženska pesma i nismo mogli da je pevamo Čeda i ja. Pošto nam je Ceca od samog početka bila drugarica, jer joj se jako svidelo to što radimo, predložili smo joj duet i ona je pristala. Ceca je prema nama oduvek bila maksimalno prijateljski nastrojena i mislim da smo od tog dueta svi imali koristi.
Četvrto pitanje bilo je izuzetno zanimljivo: da li je to značilo da je Maja navijala za „Obilić“, i ako nije, za koga je?
Na to je Maja odgovorila da nije navijala za „Obilić“, već za Partizan, ali ne vatreno. Na to je sve dodala:
Kada sam bila klinka, svi su navijali za Zvezdu, a ja, poznata po svojoj tvrdoglavosti, rešila sam da navijam za Partizan, svima u inat. Fudbal me ne interesuje, osim kad igra reprezentacija. Išla sam na dve utakmice. Prva je bila Jugoslavija — Hrvatska, kad je nestalo struje, a druga je bila Zvezda — Partizan, kada je mladić stradao od rakete. Ispada da sam maler na utakmici.
Peto pitanje Branka Jelića za Maju je bilo izuzetno zanimljivo: da li je pomagala Čedi Čvorku oko kreacije crno-bele odeće?
Maja:
Hteli smo na dodeli „Oskara popularnosti“ 2001. da budemo i modno interesantni. Bili smo slično obučeni, s tim što je kod mene bio „zebra“ fazon a kod Čede „krava“ fazon. Čeda je bio daleko primećeniji nego ja, jer su njega novinari jedva čekali onako na zicer, da ospu paljbu, a usput su i mene malo zakačili, što je meni bilo jako neobično, jer sam ja retko na udaru štampe.
Pitanje br. 6 — šta je Maja Marković volela da sluša kad nije slušala „Lunine“ pesme?
Na to je Maja odgovorila da je retko kad slušala pesme svoje grupe zato što ih se zasitila konstantnim izvođenjem na koncertima. Osvrnula se na anegdotu iz prve godine rada, kada su se ona i Čeda Čvorak noću vraćali s koncerta za Beograd, seli usput da popiju kafu, i čim su ih konobari videli, odvrnuli su njihovu kasetu iako im se „Luna“ popela na vrh glave. Privatno je volela da sluša soul muziku, a najviše grupu „Destiny’s Child“.
Grupa „Luna“ je u to vreme bila strahotno popularna i u Sloveniji, kao i u Beču, gde su ona i Čeda pokušali da izgrade inostranu karijeru svojevremeno, pa je Branko pitao gde su nju i Čedu više prepoznavali na ulici, u Srbiji ili u Sloveniji?
Maja:
Ha, mislila sam da ćeš me pitati za Beč! Kad bolje razmislim, gotovo da je isto ovde i u Sloveniji. Mislila sam da su Slovenci jako hladni, poput Nemaca… Međutim, oni su od svakoga uzeli najbolje. Ostala je neka naša duša, a ekonomski su mnogo bliže Zapadu.
Pitanje br. 8 — pošto je u tabloide svako stigao pre il’ kasnije, o Maji Branko nije pročitao neku aferu. Kako je to izbegavala?
Na to je Maja odgovorila da nikada nije davala povod, nije bila intrigantna ni dovoljno interesantna za tabloide i novinare, osim za one koji cene neke druge stvari, bitnije od afera. Dodala je i da joj nije žao što je zbog toga manje u novinama, već joj je važno da joj se pri pojavi u nekom srpskom mediju spomen dâ u nekom pozitivnom smislu.
Pitanje br. 9 — da li se pridržavala novog zakona o saobraćaju i da li je vezivala sigurnosni pojas?
Maja je dodala da se tog zakona i pre pridržavala zbog sopstvene bezbednosti. Ona i Čeda su mnogo putovali tako da je maksimalno poštovala to što ih je Bog čuvao, a i sami su se uvek čuvali.
Poslednje, 10. pitanje: Kada bi Maja morala da provede godinu dana na pustom ostrvu i da pritom povede jednu osobu, ko bi to bio?
Maja:
Auuu… Teško bih se odlučila, ne znam… Petka bih povela, a ko je Petko, ostaće tajna.
Branka Jelića i Maju Marković spojio: Saša Milovanović
Fotografije: Slobodan Pikula
(„Huper“, br. 306, 19. mart 2002.)
Sve vesti možete komentarisati i na našem FORUMU
Dodajte komentar