Она је у Београд стигла из Лознице, а он из Лозници оближњег града Чачка. Она је била музикални месец (превод за италијански израз „Луна“, како је гласило име групе у којој је тада наступала), а он је из чачанског Борца прешао у Звезду 1999. и за њу наступао до краја прве половине сезоне 2002/2003. Како је изгледао физички сусрет месеца и звезде те 2002. године?
Наравно, ради о врсном голгетеру Бранку Јелићу, који је у центар пажње доспео голом против Монпељеа у првом колу ондашњег Купа УЕФА (данашње Лиге Европе) у мечу 1. кола сезоне 1999/2000, као и о ондашњој певачици групе „Луна“ Маји Марковић, која од верних навијача Звезде из свог родног места добро познаје колегу из фолк жанра Драгана Којића Кебу. Обоје су у то време уживали у великој популарности, па их је зато новинар „Хупера“ Саша Миловановић укрстио у пропитивању једни других.
Маја је занимљива питања за Бранка припремила на папирићу, док је Бранко импровизовао без папирића, али се добро снашао у улози новинара. У наредним редовима доносимо вам комплетан разговор овог занимљивог естрадно-спортског укрштеног интервјуа.
Маја Марковић пита Бранка Јелића
Питање бр. 1 — да ли је Бранко сањао да постане нови Дуле Савић?
На то је Бранко одговорио да нема неког идола, јер кад га неко има, труди се да га копира. Навео је да жели да буде оригиналан, те да би волео да достигне висине Дулета Савића, додавши да је он велики лик и да на прсте може да наброји домаће филмове у којима се не помиње, па је због тога жива легенда. Напоменуо је да му је ближи Ван Бастен зато што је „одрадио“ повреде које су и њега пратиле, па му је остала само игра (барем се томе надао).
Питање бр. 2 — да ли му је било ишта милије у животу од победе над Партизаном?
Бранко је на то одговорио:
Стварно је велико задовољство победити Партизан, поготову последњих година када дербији одлучују о титули. Признајем да је то једна од најдражих ствари у мом животу.
Питање бр. 3 — шта би му теже пало: промашена љубав или промашен одлучујући пенал у финалу Лиге шампиона?
Бранко:
То је баш деликатно питање. Не бих волео ни једно ни друго, а ако бих ипак морао да бирам, лакше би ми било да промашим пенал. Улазак у финале Лиге шампиона је изузетан успех и знак да вредиш, тако де ће сигурно бити нових прилика, а промашена љубав може читав живот да ти учини промашеним.
Питање бр. 4 — за који европски тим би Бранко волео да игра?
Одувек сам сањао да играм у Звезди и то сам остварио. Као клинац сам волео Ајакс, а то је тим који је познат као „произвођач“ играча, где играју млади, тако да мислим да нећу имати прилике тамо да стигнем. Зато ћу се одлучити за Боку Јуниорс, јер сам имао прилике да будем на стадиону где овај аргентински клуб игра, видео навијаче и то је моје најлепше искуство.
Питање бр. 5 — да ли би Бранко могао да буде с девојком која је ватрени навијач Партизана, што подразумева да мрзи Звезду?
Та вероватно не би могла да буде са мном! Ако је права, био бих спреман и то да поднесем. Када бих био с таквом девојком, вероватно би ми пред полазак на дерби рекла: „Дабогда промашио пенал!“ Нисам имао таква искуства, јер моју девојку фудбал није много занимао, мада сад навија за Звезду. Ако би девојка била тога вредна, нашли бисмо неки компромис.
Шесто питање односило се на то каква је идеална девојка за Бранка Јелића. На то је одговорио:
Моја девојка! Немам неки тип, боју косе, висину и слично. Једноставно треба да ми се свиди кад је погледам, и да после неког времена слика не почне да бледи. Човек се заљуби у оно што мисли да та особа јесте. Ако временом не открије неку другу особу, онда је то тô.
Питање бр. 7 — да ли је Бранко Јелић присталица тога да је само жена задужена за кухињу, или је спреман да помогне?
Волео бих да помогнем, али стварно појма немам да нешто спремим. Већ годинама живим сам и навикао сам на ресторанске оброке. Домаћу храну једем само код куће, а највише волим мамине пуњене паприке. Не гласам за то да жена треба да буде увек с кецељом уз шпорет и ако нешто научим, помоћи ћу.
Питање бр. 8 — шта је у домаћој музици Бранко Јелић волео, а шта није слушао? Ако није волео групу „Луна“, могао је слободно да каже!
На то је Бранко одговорио да се међу Звездиним играчима говорило како не воле народњаке, на шта је додао да може да их послуша, али да не може себе да „улови“ како седи код куће и слуша ту музику. Највише је волео стари рок, издвојио је великог звездаша Бору Ђорђевића и његову „Рибљу чорбу“ зато што је Бора из његовог краја, затим покојног Ђолета Балашевића… Највише је мрзео турбо-фолк, није знао ни имена припадника те врсте музике.
Питање бр. 9 — који аутомобил је Бранко Јелић те 2002. возио, шта је желео да вози и какав је био возач?
Возим ландровер, џип. Заљубљеник сам у аутомобиле и има много њих које би волео да вози. Издвојио је BMW џип X5. За њега су говорили да је добар возач и да има неколико категорија B, C, E… Додао је да може да вози све изузев аутобуса, те да је у војсци возио камион.
Последње питање односило се на то прати ли филм, који су му омиљени глумци, и ко би га играо да се сутра снима филм о Звезди.
На то је Бранко Јелић одговорио да највише воли домаће филмове, као омиљеног глумца је издвојио недавно преминулог Милана Ланета Гутовића, који је такође био велики звездаш, а на питање ког глумца би волео да види у његовој улози, истакао је Николу Ђуричког зато што је супер лик!
Бранко Јелић пита Мају Марковић
Прво питање односило се како се упознала са лидером „Луне“ Чедомиром Рајичићем, познатим као Чеда Чворак, пошто је он из Чачка, а она из Лознице. На то је Маја одговорила:
Чеда је рођен у Чачку, живео је у Шапцу, док сам ја живела у Лозници. Нисам се озбиљно бавила певањем и учествовала сам на неким фестивалчићима у Лозници. Чеда је имао групу „Чворак и пилићи“ и снимао је албум те групе у Лозници код једног свог пријатеља у студију. Пошто су му фалили пратећи вокали, његов пријатељ ме је препоручио да певам пратеће вокале. Тада сам имала непуних 16 година и дошла сам у студио право из школе, све са ранцем. Кад ме је угледао, Чеда је буквално видео дете и мислио је да се тај пријатељ шалио с њим. Међутим, ја сам била спремна да покажем шта знам и када сам стала за микрофон и почела, њему је све било јасно. Од тог тренутка је кренула читава прича.
Питање бр. 2 — Бранко је знао да је Маја била фестивалска певачица и да је имала један хит у том раздобљу. Да ли је Чеда био пресудан да Маја уђе у поп-денс жанр?
Та песма с фестивала је била „Наша љубав“. У неку руку јесте био пресудан, зато што је он дао ту иницијалну капислу да уопште почнем да се бавим овим послом и да будем део „Луне“. Наравно, без моје одлуке ништа не би могло да се ради.
На то је Маја додала да је волела музику какву је у то време радила, поред оне какву је изводила на фестивалима пре њеног успона, који је започео 1998. године („Београдско пролеће“, МЕСАМ, будванска „Пјесма Медитерана“). Али, фестивалска музика јој се није исплатила.
На то се Бранко Јелић надовезао трећим питањем на тему: „Како је дошло до дуета са великом звездашицом Цецом Ражнатовић и да ли јој се бар нумера Другарице исплатила?“
Правили смо песме за други албум и имали смо готову песму „Другарице“, која је била дуетска, женска песма и нисмо могли да је певамо Чеда и ја. Пошто нам је Цеца од самог почетка била другарица, јер јој се јако свидело то што радимо, предложили смо јој дует и она је пристала. Цеца је према нама одувек била максимално пријатељски настројена и мислим да смо од тог дуета сви имали користи.
Четврто питање било је изузетно занимљиво: да ли је то значило да је Маја навијала за „Обилић“, и ако није, за кога је?
На то је Маја одговорила да није навијала за „Обилић“, већ за Партизан, али не ватрено. На то је све додала:
Када сам била клинка, сви су навијали за Звезду, а ја, позната по својој тврдоглавости, решила сам да навијам за Партизан, свима у инат. Фудбал ме не интересује, осим кад игра репрезентација. Ишла сам на две утакмице. Прва је била Југославија — Хрватска, кад је нестало струје, а друга је била Звезда — Партизан, када је младић страдао од ракете. Испада да сам малер на утакмици.
Пето питање Бранка Јелића за Мају је било изузетно занимљиво: да ли је помагала Чеди Чворку око креације црно-беле одеће?
Маја:
Хтели смо на додели „Оскара популарности“ 2001. да будемо и модно интересантни. Били смо слично обучени, с тим што је код мене био „зебра“ фазон а код Чеде „крава“ фазон. Чеда је био далеко примећенији него ја, јер су њега новинари једва чекали онако на зицер, да оспу паљбу, а успут су и мене мало закачили, што је мени било јако необично, јер сам ја ретко на удару штампе.
Питање бр. 6 — шта је Маја Марковић волела да слуша кад није слушала „Лунине“ песме?
На то је Маја одговорила да је ретко кад слушала песме своје групе зато што их се заситила константним извођењем на концертима. Осврнула се на анегдоту из прве године рада, када су се она и Чеда Чворак ноћу враћали с концерта за Београд, сели успут да попију кафу, и чим су их конобари видели, одврнули су њихову касету иако им се „Луна“ попела на врх главе. Приватно је волела да слуша соул музику, а највише групу „Destiny’s Child“.
Група „Луна“ је у то време била страхотно популарна и у Словенији, као и у Бечу, где су она и Чеда покушали да изграде инострану каријеру својевремено, па је Бранко питао где су њу и Чеду више препознавали на улици, у Србији или у Словенији?
Маја:
Ха, мислила сам да ћеш ме питати за Беч! Кад боље размислим, готово да је исто овде и у Словенији. Мислила сам да су Словенци јако хладни, попут Немаца… Међутим, они су од свакога узели најбоље. Остала је нека наша душа, а економски су много ближе Западу.
Питање бр. 8 — пошто је у таблоиде свако стигао пре ил’ касније, о Маји Бранко није прочитао неку аферу. Како је то избегавала?
На то је Маја одговорила да никада није давала повод, није била интригантна ни довољно интересантна за таблоиде и новинаре, осим за оне који цене неке друге ствари, битније од афера. Додала је и да јој није жао што је због тога мање у новинама, већ јој је важно да јој се при појави у неком српском медију спомен дâ у неком позитивном смислу.
Питање бр. 9 — да ли се придржавала новог закона о саобраћају и да ли је везивала сигурносни појас?
Маја је додала да се тог закона и пре придржавала због сопствене безбедности. Она и Чеда су много путовали тако да је максимално поштовала то што их је Бог чувао, а и сами су се увек чували.
Последње, 10. питање: Када би Маја морала да проведе годину дана на пустом острву и да притом поведе једну особу, ко би то био?
Маја:
Аууу… Тешко бих се одлучила, не знам… Петка бих повела, а ко је Петко, остаће тајна.
Бранка Јелића и Мају Марковић спојио: Саша Миловановић
Фотографије: Слободан Пикула
(„Хупер“, бр. 306, 19. март 2002.)
Све вести можете коментарисати и на нашем ФОРУМУ
Додајте коментар