Евролига наводно планира да прошири број сталних учесника на 18. Тренутно има 13 клубова са вишегодишњом „А“ лиценцом, а овим би се до 2023. испунила тежња да се српски „вечити дербији“ играју и у најјачем европском клупском кошаркашком такмичењу.
До оваквих информација је дошао специјализовани портал „Јурохупс“ (Eurohoops), који је на све то додао да је питање тренутка када ће Евролига објавити план за проширење због тога што на „старом континенту“ постоје атрактивни пројекти изван француског и немачког тржишта који заслужују место у елити попут болоњског Виртуса, Валенсије, Партизана, те паришког Метрополитена 92, који ће са клупе од ове сезоне предводити селектор француске репрезентације Венсан Коле.
Први човек Евролиге Ђорди Бертомеу већ дуже време преговара са носиоцима „А“ лиценци око проширења поставе тзв. привилегованих учесника, па је очекивано да се пред почетак наредне сезоне клуб привилегованих још више прошири (прва на реду је берлинска Алба, која тренутно носи титулу носиоца „вајлд кард“ позивнице за сезоне 2021/2022. и 2022/2023), док је добра вест у целој тој причи да ће АБА лига и у сезони 2022/2023. даривати опет једног учесника. Ако Звезда освоји АБА лигу, а Партизан нађе место међу финалистима Еврокупа ове сезоне, онда би Србија имала два представника, што се једино догодило у сезони 2013/2014. Поред Звезде и Партизана, из трке за Евролигу никако не треба отписивати ни подгоричку Будућност као трећи најпопуларнији јадрански клуб у овом тренутку.
Лоша вест у целој тој причи јесте да се драстичне промене у Евролиги не очекују до 2023, када би број клубова са сталном лиценцом могао да нарасте на 18, а преостала два места би попунила финалисти Еврокупа.
Број учесника у другом Евролигином најјачем такмичењу Еврокуп је ове сезоне скраћен на 20. Сви клубови су у првом делу сезоне подељени на две групе од по 10, одиграће 18 кола по двокружном бод-систему, а по осам најбоље пласираних из обе групе ће ићи у нокаут фазу надметања. Сви мечеви нокаут фазе до финала (осмина финала, четвртфинале и полуфинале) играће се на једну добијену утакмицу, а домаћин сваког меча ће бити екипа која је забележила најбољи пласман у групној фази надметања. Планирано је да финални меч Еврокупа буде део завршног „фајнал-фор“ турнира Евролиге, тј. да се одигра уместо утакмице за треће место, која би према том плану била укинута због недовољног резултатског значаја.
Извор: Eurohoops
Додајте коментар