Jedan od velikana Zvezdine, a i jugoslovenske košarkaške istorije, Saša Obradović predmet je prvog izdanja naše rubrike „Zvezdina štampana prošlost“ u okviru koje se osvrćemo na njegove izjave date u časopisima „Huper“, „FIBA basket“ i „Tempo“ iz 1993, 1997, 2000. i 2001. godine.
Saša Obradović u uporednom intervjuu sa Nikolom Lončarom: Velika pobeda košarke! („Huper“, br. 84, 1. jun 1993.)
Branislav Kovač, novinar lista „Huper“, a i drugih izdanja proisteklih iz novinske kuće „Politika“ u kojima se sport provlačio u celosti ili kroz delove, za 84. broj lista „Huper“ objavljen 1. juna 1993. godine uradio je intervju sa nosiocima „šestica“ kod večitih rivala – Zvezdinoj „šestici“ Saši Obradoviću društvo je pravio Partizanov nosilac dresa pod rednim brojem 6 Nikola Lončar. Ondašnji trener večitog rivala Željko Obradović je porazom u poslednjem meču u finalnoj seriji plej-ofa JUBA lige ispraćen na 28-godišnji kontinentalni trenerski put pre povratka u redove našeg večitog rivala, a Obradović je bio jedan od zaslužnih za to što su crveno-beli prvi put nakon 21 godine postali prvaci države. Prema rečima Kovača, finalna serija mečeva plej-ofa je te 1993. bila zanimljiva, dinamična i neizvesna da je tih dana Beograd bio u znaku košarke; zasluga svemu navedenom može se pripisati finalistima Zvezdi i Partizanu, koji su pomogli da se svi prisutni tih dana osećaju kao nekad: važni i ponosni što se i u tadašnjoj SR Jugoslaviji nešto radilo na svetskom nivou.
Nakon ovog izuzetno dobro datog citata, može se preći na isto tako objektivan i profesionalno odrađen uvod Branislava Kovača: „Ono što su košarkaši Crvene zvezde i Parizana uradili minule sezone, zaslužuje divljenje svih poklonika igre pod koševima: odigrali su pet utakmica tzv. plej-ofa i tek nakon tih dramatičnih 200 mnuta, slobodno možemo reći, košarke na najvišem svetskom nivou rešili pitanje novog državnog prvaka u košarci. Naravno, posle svega, sva radost, priznanja, čestitke i slavlja pripadaju pobedniku. Crvena Zvezda je posle 21 godine ponovo osvojila titulu najboljih.“
Namera je bila da se i navijači Partizana ne osete zapostavljenim u tom slučaju zbog ogromnog učinka u nezapamćenom košarkaškom spektaklu, zbog čega je Kovač odlučio da uradi intervju sa igračima večitih rivala Sašom Obradovićem i Nikolom Lončarem zbog toga što su na leđima nosili broj 6, a kako bi sve bilo „u tonu“, Branislav Kovač im je postavio po šest pitanja.
⦁ Šta je uticalo na to da titula pripadne Zvezdi, a ne Partizanu? U svakom slučaju, bile su u pitanju nijanse…
Saša je na to odgovorio da se slaže sa Kovačevom konstatacijom ako se gledaju samo utakmice u plej-ofu zato što su od pet odigranih utakmica izgubili dve, ali, ako se gleda celokupna JUBA liga, onda je kroz celo prvenstvo Zvezda bila bolja, zauzela je bolju poziciju u plej-ofu, i osvojila je titulu zbog toga što je Zvezda pod trenerskom palicom Vladimira „Laleta“ Lučića delovala kvalitetnije, uigranije, a isto tako i iskusnije.
Lončar je čestitao Zvezdi na osvojenoj tituli, složio se sa svojim ljutim rivalom na terenu da je ekipa bila iskusnija i ugranija, te napomenuo da je mana Partizana bila psihički pad, te da je Zvezdina pobeda bila pravna i da je to u isto vreme bila pobeda beogradske košarke. Na sve to je dodao da su crno-beli u prethodnoj sezoni osvojili sve što se moglo osvojiti u zemlji i Evropi, pa su i komšije zasluženo „omirisale“ slast titule državnog prvaka posle 21 godine posta.
⦁ Koga su od igrača koji su tokom sezone 1992/1993. u regularnom delu prvenstva i plej-ofu posebno istakli?
Saša Obradović je istakao kapitena kluba, današnjeg tim menadžera Zvezde i reprezentacije Nebojšu Ilića dodavši da zbog nekih oscilacija nije promovisan u najboljeg igrača prvenstva, ali da je proglašen za MVP-ja celog prvenstva zato što im je mnogo značio na putu ka šampionskoj tituli.
Onako pristrasno, Lončar je za najboljeg igrača svog tima, a i lige, izdvojio kapitena Slavišu Koprivicu, čiji je stariji sin Jovan između 2001. i 2004. nosio dres Zvezde.
⦁ Kako je Saši bilo u ulozi pobednika?
Na sve to je Obradović izjavio: „Da sam na mestu poraženog, ne bih se nigde pojavljivao od stida“, pozvavši se na izjave igrača Partizana pred plej-of seriju finalnih mečeva, kao i da su mu igrači Partizana lično govorili da je promašen talenat, nedokazan igrač, da ni njegovo praunuče neće dočekati dan kada će Zvezda ponovo biti šampion države… Ali, dodao je na sve to da nije zlopamtilo, kao i da bi voleo da sretne neke od likova koji su Zvezdi garantovali poraz.
Nikola Lončar mu je na sve navedeno poručio da će i Saša naredne sezone osetiti poraz na svojoj koži.
Nažalost, to se nije dogodilo jer je Zvezda i ’94. godine osvojila titulu prvaka države, ali su zato Lončar i Obradović i u sezoni 1993/1994. vojevali bitke na derbijima. Doduše, Saša je na početku sezone 1993/1994. potpisao za francuski Limož, ali je na kraju tadašnji trener i veliki Zvezdaš Božidar Maljković odlučio da nakon prve polovine sezone Saleta pošalje nazad u Zvezdu, a da u Limož dođe Deni Jang, velika NBA zvezda.
⦁ Kakvi su bili dalji planovi Saše Obradovića?
Shodno tome što je tada još uvek bio pod utiskom, rekao je mu je tad bilo još rano da razmišlja o planovima, da je nastavio da trenita istim intenzitetom, te da o svemu tome nije mogao da zna do jula ili avgusta. Dodao je na sve to da mu ne bi bilo žao i da ostane u Zvezdi jer se i u njoj može napraviti velika karijera, te da bi i na evropskoj sceni, u slučaju evaentualnog skidanja sankcija, mogli da se nose sa bilo kojim timom iz vrha evropske košarke, uzimajući u obzir tadašnju startnu petorku kluba.
Nikola Lončar je poželeo da iz Zvezde odu: Nebojša Ilić, Zoran Jovanović, pa i njegov rival Sale kako bi Partizanu bio olakšan put do titule.
⦁ Šta je Nikola Lončar govorio o Sašinim kvalitetima?
Naveo je da su mu najveći kvaliteti savršena tehnika i koncentracija u igri, naročito u odbrambenim zadacima.
⦁ Šta je Nikola Lončar govorio o Sašinim manama?
Na to je Lončar rekao da nije njegovo da traži mane kod Saše kao najboljeg igrača sezone, ali je naveo da bi njega mogli lako da savladaju iskusniji igrači koji se služe raznim trikovima zato što je odbrana najveće oružje Saše Obradovića.
Saša Obradović kao igrač berlinske Albe: „Ne vredi da sedim kući i plačem“ (FIBA basket, br. 1, maj 1997.)
Pre nego što je 1997. napustio berlinsku Albu i prešao u italijanski Virtus iz Rima, Saša Obradović je za licencni časopis „FIBA basket“ dao intervju novinaru Tomasu Hamanu u kom se osvrnuo na eliminaciju Albe iz FIBA-ine Evropske lige od Barselone u osmini finala. Na pitanje da li je to zbog toga što nemački timovi nisu dovoljno dorasli da bi se nosili sa najboljim timovima Evrope, Sale je rekao da ne misli tako iako je očigledno da im nešto nedostaje poput jednog ili dva igrača; na sve to dodao je da je Alba zaslužila da u sezoni 1996/1997. stigne bar do četvrtfinala, ali da je u eliminaciji od Barselone u osmini finala presudnu ulogu odigrala dobra odbrana, ali loš napad.
Na pitanje u čemu je razlika između nemačkih timova sa onim iz Španije, Grčke ili Italije, odgovorio je da veća razlika ne postoji, dodavši da ne misli da je Stefanel (Olimpija) iz Milana bolji tim od Albe zato što se u četvrtfinalu može pobediti bilo koji tim. Još uz sve to je izjavio da nemački timovi igraju sve bolje i bolje i da će njihovo vreme tek doći.
Tomas Haman je zaključio da je Obradović ambiciozna osoba, a o tome da li je razočaran, rekao je: „Pa, moram priznati da jesam. Ali šta ja tu mogu? Neću valjda da sedim kod kuće i plačem“.
O tome zašto je u reprezentaciji u to vreme bio zamena za Sašu Đorđevića i Peđu Danilovića, a u klubovima starter, rekao je: „Da, nije lako biti na klupi kada na to niste navikli. Ali ja sam spreman da uskočim i pomognem timu koliko je to u mojoj moći“.
O eventualnom odlasku u NBA ligu, rekao je: „Dosta sam naučio na primeru Saše Đorđevića. NBA klubovi će vas otpustiti posle jedne sezone, a ponudiće vam minimalnu platu i najmanju minutažu. Na taj način, bez razloga izgubićete još jednu sezonu. Imam 28 godina i još uvek sanjam o NBA ligi. Ali, teško je poverovati da će mi na leto neki NBA klub ponuditi dobar ugovor i garantovati da ću u igri provesti makar 20 minuta po jednoj utakmici. Zbog toga, svoju budućnost i dalje vidim u Evropi.“
Govorio je i o svom učešću na beogradskim zimskim protestima 1996/1997, kao i o favorizovanosti reprezentacije na Eurobasketu 1997, ali, te delove razgovora ćemo izostaviti.
Azbučna spajalica (Od A do Š) Saše Obradovića (Tempo, br. 1666, 7. jun 2000.)
Berlinsku Albu Saša je napustio 1997. godine nakon tri godine provedene u njoj i Berlin je zamenio Rimom, gde je dve sezone nastupao u redovima tamošnjeg Virtusa. U Zvezdu se vratio 1999. godine, bio predviđen za kapitena kluba u sezoni 1999/2000, ali je zbog povrede odigrao samo jednu zvaničnu utakmicu i posle jedne sezone u kojoj je lečio povredu raskinuo ugovor sa klubom. Pre nego što je prešao u podgoričku Budućnost, dao je intervju novinaru lista „Tempo“ Mirku Stojakoviću za potrebe rubrike „Od A do Š“ u kojoj je izdvojio svoje bitne pojmove po azbučnim slovima.
A – kao ćerka Anja: Izdvojio ju je kao najomiljenijeg člana porodice, rođenog 31. oktobra 1999. koji je potpuno promenio život njemu i njegovoj supruzi, te je više vremena provodio s njom dok je lečio povredu tokom sezone 1999/2000, dala mu je dodatnu snagu kroz rehabilitaciju i motivisala ga je da istraje na putu povratka pod koševe.
B – kao Beograd i Berlin: za Beograd ga vezuje spotska afirmacija i rođenje, a za Berlin atmosfera prilikom slavlja svih titula koje je osvajao sa Albom. Istakao je da mu u oba grada žoive najbolji prijatellji, kao i da je Berlin grad sa dušom.
V – kao volja: istakao je da je jača strana njegove ličnosti upravo volja bez koje nema uspeha ni u životu ni u poslu zahvaljujući kojoj je preskočio velike preprepe i stigao do vrhunskih košarkaških visina.
G – kao Grčka: istakao je da je na sportskom planu u Grčkoj ostvatio najveće domete osvojivši titule prvaka Evrope i sveta, da je tamo išao na letovanje sa roditeljima i društvo, te da su Grci pravi prijatelji koje izuzetno ceni, da je Atina kultno mesto za provod i da se raduje svakom dolasku u našu susednu državu.
D – kao društvo: značajno mesto zauzima u njegovom životu, zbog njega ima svađu u kući. Kao svoje najbolje drugove izdvojio je kumove Rastka Cvetkovića i Dejana Tomaševića, za koje je rekao da su to ljudi sa kojima će se družiti tokom celog života.
Đ – kao đak: u ovom slučaju je govorio o svom budućem životnom pozivu – trenerskom jer je tada upisao studije Košarkaške akademije pri KSJ u vanrednom statusu. Istakao je da bez obzira na ogromno isksutvo u košarci i rad sa najboljim trenerima treba da uvidi sam koliko još mora da nauči kako bi znanje mogao da prenese na igrače.
E – kao energija: Izjavio je da za usšeh u životu i sportu treba da se nauči da se crpi energija, koja se ne upija samo treningom i odmorom, već i porodicom, društvom i zabavom, te da je na prvo mesto stavio ćerku Anju.
Ž – kao život: Život treba proživeti u zdravlju i blagostanju, voli da uživa, opusti se u krugu dragih ljudi, te svaki slobodan trenutak koristi da od života uzme najslađe plodove.
Z – kao zdravlje: Ako ga čovek nema, novac i sve ostalo gube apsolutan značaj, izjavio je Sale, i dodao da je povreda više od noćne more, što je i on proživeo zbog pucanja tetive i sagledavanja značaja zdravlja.
I – kao Italija: Sale je Italiju istakao najlepšu zemlju zbog koje Rim nosi epitet „večnog grada“ s razlogom. U Rimu je jedan deo patina, meka za turiste koji žele da bar okom ukradu od nekada moćnog carstva, ali i one koji vole noćni život. Turisti su ga u Rimu ponekad nervirali, ali njemu je polazilo za rukom da se osami i doživi na pravi način, bilo romantično ili u trendu.
J – kao Jugoslavija: za našu državu je rekao da je to jedina u kojoj bi živeo, te da nijedna zemlja ne može da se poredi sa našom i klvaitetom života, bez obzira u kakvim nevoljama da se nalazi.
K – kao karijera: istakao je da je ponosan na dotadašnji tok karijere, postigao je dosta na klupskom i reprezentativnom planu, te da je u većini slučajeva bio protagonista.
L – kao leto: Za leto je istakao da je period u kom najbolje funkcioniše u svakom pogledu, najbolje igra, te da je svako leto za njega bilo pravo osveženje.
LJ – kao ljubav: pod pojmom „ljubav“ je opisao odnos prema porodici, sportu i prijateljima jer bez nje je sve pusto.
M – kao muzika: „Dobar pokretač i davač energije. Slušam je u svakom slobodnom trenutku, najviše u toku vožnje. Volim svaku vrstu muzike, a od raspoloženja zavisi na kojoj talasnoj dužini će da se zadrži skala. Uživam u muzici, to je definitivno.“
N – kao novac: „Tvrdnja da je novac nevažan nije realna, kao i ona da predstavlja nešto dominantno u životu. Zbog njega nisam počeo da se bavim sportom, nije mi bio cilj. Stizao je u količinama srazmernim kvalitetu moje igre. Sigurno ne pada s neba, svaki cent mora da se odradi maksimalno. Bez bojazni i brige za egzistenciju čovek je bezbrižniji i opušteniji. Trenutno sam u toj fazi“.
NJ – kao Njeno veličanstvo: „Košarka je bez konkurencije kraljica igara. Sve sam joj dao i vratila mi je na najbolji način. Kada bih se ponovo rodio uzeo bih košarkašku loptu u ruke i išao istim stazama. Nadam se da ću u njoj ostati do penzije.“
O – kao Olimpijada: Za Olimpijadu Saša je rekao da je vrhunac karijere svakog sportiste. Imao je priliku da učestvuje u osvajanju srebrnog odličja u Atlanti 1996, da sa drugovima stoji na pobedničkom postolju ispod „drim tima“. Istakao je i da mu je najveća želja da bude akter i Olimpijade 2000. u Sidneju, kao i da osvoji zlatno odličje.
Naravno, Obradović je dočekao Sidnej 2000, ali tamo je naša reprezentacija zauzela 6. mesto u konkurenciji od 12 učesnika.
P – kao porodica: „To je moja oaza i trudim se da se maksimalno posvetim vremena i pažnje kćerki i supruzi, pre svih, ali i roditeljima i sestri. Porodica me je usmerila ka sportu, tačnije majka koja je nekad igrala košarku. Pratila me je tokom čitave karijere, sada su supruga i Anja u centru pažnje.“
R – kao Rusija: „Sreća i tuga u dva meča. U Atini na Svetskom prvenstvu u finalu smo pobedili Ruse i osvojili zlato, a godinu dana kasnije na Evropskom prvenstvu pukla mi je tetiva. Godinu dana je skoro, a ta povreda vratila me je nekoliko koraka, zbog nje sam prošao kroz pakao.“
Obradović je u svojoj trenerskoj karijeri imao prilike da radi i u Rusiji, kada je dve godine trenirao Lokomotivu iz Kubanja (2016 – 2018). Odatle je 2018. otišao u francuski Monako, a prvu polovinu sezone 2020/2021. je proveo kao trener Zvezde, posle čijeg otkaza je ostao bez angažmana.
S – kao Slađana (tako mu se zvala i majka, a tako mu se zove i njegova supruga): za obe Slađane je rekao da su zaslužne za ono što je postigao; majka mu je bila pokretačka snaga da Saši sport postane životna filozofija, a supruga mu je pomogla da se usredsredi na košarku i da lakše prođe kroz teške faze njegovog posla.
T – kao titule: sve su mu bile drage na svoj način, ali one koje je postigao u plavom reprezentativnom dresu imaju posebnu težinu. Počeo je u Zvezdi, nastavio u berlinskoj Albi, i u oba kluba je bio jedan od najzaslužnijih igrača. Za titule je rekao da su krajnji proizvod mukotrpnog rada, satisfakcija za svaku kap prolivenog znoja.
U Albu se kasnije vratio i kao trener, radeći u tom klubu četiri godine pre nego što je Berlin zamenio Kubanjem (2012 – 2016).
Ć – kao ćevapi: izdvojio ih je kao omiljenu hranu, a u Nemačkoj i Italiji je obijao pragove restorana gde prave ćevape približno dobro kao u Srbiji.
U – kao upornost: Sale je upornost izdvojio kao još jednu jaču stranu njegove ličnosti, i dodao: „Volja označava sport, a upornost održava kontinuitet. Košarka je sport neprestanog ponavljanja elemenata i potrebna je upornost da se nešto uradi hiljadu puta u određenom vremenskom periodu. Zahvaljujući volji uspeo je da pobedi sebe u nekoliko navrata.“
F – kao film: istakao je da mu je film sredstvo za opuštanje posle napornog treninga, na pripremama, u karantinu, i dodao: „Volim da pogledam dobar film. Nemam glumce favorite, triler i dobra drama su dominantni žanrovi“.
H – kao Havaji: istakao je želju da porodični odmor provede na Havajima te da se oduševio prizorima ove države kada ih je gledao posredstvom TV šopa.
C – kao cilj: „Teško je definisati globalni. Kod mene je uglavnom cilj promenljiva kategorija u skladu sa stepenom košarkaškog razvoja. Prvo sam želeo da zaigram za prvi tim, pa da budem među najboljima u Zvezdi, kasnije da postanem reprezentativac. Sada mi je cilj da igram vrhunsku košarku još četiri godine i da na Olimpijadi osvojimo medalju. Želja je da do bude zlatna. Privatno, da se uveća porodica Obradović, da Anja dobije brata ili sestru.“
Č – kao čitanje: „Knjige, košarkaška literatura, dnevna i revijalna sportska štampa u svakodnevnom su meniju. Informisanost smatram izuzetno važnim segmentom života kako bi nekog mogao da slušaš, razgovaraš sa njim.“
DŽ – kao džip: „Uvek je bio moj san, sada je java. Uživam u vožnji. Čiroki je pravi izbor, pruža velike mogućnosti. Preporučujem ga svima onima koji imaju nameru da kupe džip.“
Š – kao Šumanović: „Dela naših najboljih slikara su predmet mog interesovanja u poslednje vreme. Trudim se da u skladu sa mogućnostima napravim vrednu zbirku. Šumanović je po meni najveći slikar, a njegova dela imaju astronomsku, možda i preteranu cenu. Ipak, potrudiću se da se i on nađe, pre ili kasnije, u mojoj kolekciji.“
Kucanje Saše Obradovića protiv OKK Beograda u poslednjem kolu Plave lige 1993.
Priprema Saše Obradovića za trenersku karijeru: Pešićev naslednik (Tempo, br. 1743, 28. novembar 2001.)
Posle osvojenog zlata na evropskom prvenstvu 2001. u Turskoj, Saša je završio reprezentativnu karijeru i posvetio se poslednjim godinama klupske karijere, koje je između 2001. i 2005. proveo u Kelnu, koji je i trenirao na početku trenerske karijere između 2005. i 2008. godine.
Međutim, period pre dolaska u Keln je za njega bio izuzetno problematičan – nakon što je tokom sezone 1999/2000. pri povratku u Zvezdu lečio povredu, rovit je otišao na Olimpijadu u Sidnej, a za osvojeno 6. mesto su kao krivci okarakterisani svi igrači iz bekovske linije, među kojima je bio i Obradović. Posle toga je 2000. godine otišao u podgoričku Budućnost zajedno sa svojim mlađim kolegom Igorom Rakočevićem, ali, njegov boravak u ovom podgoričkom klubu više će se pamtiti po tuči sa svojim saigračem iz još iz zvezdaških dana Milenkom Topićem, koja je izbila na treningu, kada je Obradović Topiću razbio nos, i potom ga ondašnji trener podgoričkih plavih Bogdan Tanjević suspendovao iz tima do kraja sezone. Još veći udarac koji je prethodio nastalom incidentu jeste očeva smrt, koja ga je izbacila iz koloseka.
O tom incidentu sa Milenkom Topićem je novinaru lista „Tempo“ Ištvanu Dekanju rekao: „Uvek sam govorio da smo ljudi od krvi i mesa a ne mašine. Od nas se na terenu očekuje maksimum: da pogodiš odlučujući koš i budeš smiren, a kada treba eksplozivan. Trener, publika, urpava i mediji retko kad razumeju da smo podložni stresu, prepuni emocija i da sve preživljavamo u „stomaku“, da ne „eksplodira“. Tada se i događaju onakve stvari kao sa Milenkom Topićem.“ Na sve to je dodao da je Topić u međuvremenu shvatio, ali da ne zna da li mu je oprostio Saletov udarac u nos.
Iako je između 1999. i 2001. godine odigrao dve slabašne sezone van njegovog uobičajenog nivoa, ipak je igrama na EŠ u Turskoj 2001. pokazao da nije još uvek za staro gvožđe, iako mečeve nije počinjao u startnoj petorci.
No, predmet ovog teksta jeste njegova klupska karijera jer je posle odlaska iz Budućnosti 2001. godine otišao u nemački Keln, gde je imao priliku da nakon Albe ponovo sarađuje sa Svetislavom Pešićem. Nemački mediji su Karija i Saleta u to vreme upoređivali sa onim što su u Formuli 1 za tim Ferarija bili Mihael Šumaher i Luka Demoncetolo. Zajedno su za tri godine saradnje u Albi osvojili tri titule prvaka države, dva nacionalna kupa, kao i jedan Kup Koraća. O dolasku u Keln je Saša rekao: „Keln nikada nije bio značajan košarkaški centar. Svetislav Pešić je doveden da napravi ‘novu Albu’, što će da bude teško. Ima puno pretendenata na titulu, a raspolaže sa mnogo manje sredstava nego klub iz Bona. Pešić lagano sve stavlja na svoje mesto. Ima podršku uprave, velko isustvo i znanje. Srpski i engleski su jedini jezici na kojima se govori na treninzima i utakmicama. To što Svetislav Pešić priča pravo je ‘blago’. Mislim da ću kupiti i diktafon!“
Na pitanje da li to ima veze sa Višom trenerskom školom, koju je u to vreme upisao, rekao je: „Ostaću u košarci. Imam sreću da sam dosta vremena proveo uz Svetislava Pešića, jednog od najboljih trenera u Evropi. Iskoristiću svaki minut. Već drugim očima gledam na utakmici, taktiku. Zapisujem treninge, vodim statistiku i čini mi se da sam ušao u neki novi svet. Mislio sam da je sve mnogo jednostavnije sa klupe ali nije lako.“
Na samom kraju dodao je da će igrati još tri ili četiri godine, da nikada nije bio spreminiji, i da treba na vreme da razmišlja šta posle aktivnog igranja.
Ostali izvori: Vikipedija, članci objavljeni u „Glasu javnosti“ i „Blicu“ 2001.
Naslovna fotka je preuzeta sa Instagram stranice „kkczv_retro“.
Slika u boji iz 1993. je preuzeta sa stranice „kkczv_retro“.
Fotografije iz vremena kada je Sale nastupio u Albi (1997): Klaus Bergman
Fotografija iz 2000: Dragan Bajić
Sve vesti možete komentarisati i na našem FORUMU
Dodajte komentar