Nakon prvog dela intervjua sa bivšim Zvezdinim centrom, Zoranom Jovanovićem, donosimo vam drugi deo intervjua sa njim u kome smo se dotakli njegove post Zvezdine karijere, kao i trenutne situacije u našem klubu.
CZBG: Reprezentativna karijera vam je obeležena zlatnim medaljama u Argentini i Italiji.
Jovanović: ’88. g. sam bio pozvan na pripreme za Evropsko prvenstvo u Zagrebu i u tadašnjoj konkurenciji nisam izborio mesto u timu. ’90. g. sam bio u Argentini na Svetskom prvenstvu gde smo osvojili zlatnu medalju. Tu sam ušao na „mala vrata“ jer se Rađa povredio, ali zato ’91.g. na Akropolis kupu svojom igrom, baš protiv reprezentacije Italije i centra Ruskonija, sam zaslužio da se nađem u toj, zasigurno najboljoj reprezentaciji na ovim prostorima svih vremena, i okitim se još jednim, ovog puta evropskim zlatom.
CZBG: Posle Crvene zvezde igrali ste u Saragosi, Levskom, Rabotničkom, Beogradu, Budućnosti, Vojvodini, Radničkom i Pogonu. Koju od tih sezona najviše pamtite?
Jovanović: Najlepša i najdraža sezona mi je bila u Rabotničkom, ali sjajne atmosfere sam imao u OKK Beogradu i podgoričkoj Budućnosti.
CZBG: Da li ste nekada imali želju da se bavite trenerskim poslom?
Jovanović: Što se tiče trenerskog posla, za njega sam imao puno afiniteta, ali i jedan veliki problem. Ja ne bih bio u stanju da napravim emotivnu distancu između sebe i igrača, koja je neophodna za vrhunski rezultat, što bi u praksi značilo da bi kod mene uvek igrali dobri moci i dobri ljudi, stavljajući karakterne osobine ispred igračkih. Iz te preterane empatije prema igračima, nisam hteo da se u praktičnim uslovima bavim trenerskim poslom.
CZBG: Bili ste generalni sekretar Sportskog saveza Beograda i gradski sekretar za sport i omladinu Beograda i sa po priličnim uspehom ste obavljali te funkcije.
Jovanović: Moj lični utisak je da sam jedan od retkih funkcionera u sportu koji se trudi da bude pre svega naslednik nečijeg rada i dela pa tek onda nosilac promena i uvođenja neke svoje sportske filozofije u sisteme na čijim sam čelima bio. Kao kad pominjem empatiju u kontekstu trenerskog posla, jako mi je bilo stalo do svojih kolega i mislim da je to formula uspeha (bez lažne skromnosti), jer se moj rad i uspeh nije mogao odvojiti od rada i uspeha mojih kolega, mog tima. Vrlo često ljudi koji dolaze na neke funkcije smatraju da vreme počinje i završava se sa njima, što je iluzija koja puno košta i vodi ka sigurnom neuspehu. Kulturu trajanja sam naučio u roditeljskom domu i ostao sam joj veran do dan danas.
CZBG: Crvena zvezda je u jednom svom periodu zaista stajala loše i vi te predlagali da se tada rasformira prvi tim. Međutim, nedugo posle toga dolazi na čelo kluba g. Nebojša Čović. Da li mislite da je to za Zvezdu bila dobitna kombinacija?
Jovanović: Posle petooktobarskih promena ja sam se našao na mestu sportskog direktora Crvene zvezde. Klub je bio u velikoj besparici sa tada velikim igračkim potencijalom (Radmanovič, Vujanić i dr.), ali apsolutno nemoćan da ispoštuje finansijske obaveze prema njima i tako ih sačuva. Predlagao sam da se krene od nule, na osnovu svog elaborata koj je podrazumevao da se Zvezda vrati onome što najbolje zna i ume, a to je da okuplja veliki broj klinaca, obučava ih kao sportiste i ljude i pravi od njih velike šampione (skoro cela petorka koja je osvojila titulu 93. godine je ponikla u KK Crvena zvezda). Ti planovi su uključivali rad na razvoju i edukaciji mladih trenera i ogromnom broju dece u mlađim pogonima Crvene zvezde. Smatrao sam da bi navijači Zvezde shvatili ideju koja bi u roku od nekoliko godina dala vrhunski rezultat, stabilne finansije i iznedirila neke od velikih asova. Dodelivanje velikih budžeta klubu koji ja vodim, za mene nije predstavljao izazov, već sam smatrao da Zvezda svojom istorijom, radom, znanjem i armijom navijača mora da bude dominantna bez obzira na društvene okolnosti, kako političke tako i ekonomske. Ne dugo posle toga, na čelo Kluba dolazi g-din Nebojša Čović, koji je potvrdio sve ono što se za njega pretpostavljalo, a to je da je veliki radnik, sjajan organizator i veliki zaljubljenik u košarku i naravno da je imao moju podršku i simpatije od prvog momenta kad je preuzeo Crvenu zvezdu.
CZBG: Koliko ste u poslednje vreme pratili Crvenu zvezdu i kako komentarište sve ove uspehe, posebno na domaćoj i regionalnoj sceni?
Jovanović: Da se našalim, kao „najveći“ Zvezdin navijač (212 cm i 140 kg), izuzetno emotivno reagujem na sve pobede i poraze voljenog mi kluba. Uspeha je bilo mnogo više i zbog toga sam izuzetno radostan. Da li je moglo bolje, verovatno da, ali čini mi se da je iz datih okolnosti izvučen realan maksimum.
CZBG: Šta je po vama falilo crveno-belim da naprave nešto više u evropskim okvirima?
Jovanović: Po mom mišljenju, ovo što je falilo da se napravi više u evropskim okvirima je kontinuitet u radu koji se na mahove gubio promenama trenera i dodvođenjem prevelikog broja stranaca tako da su tu, čini mi se, bili glavni nedostaci. I naravno nedovoljna afirmacija mladih igrača u Crvenoj zvezdi.
CZBG: Sada vas moramo pitati nešto malo delikatno u nadi da ćete nam odgovoriti. Naime, kao grom iz vedra neba ove sezone počelo je ulaganje u klub (Partizan) koji je u poslednjih 7 godina jedino osvojio Kup Koraća, dok Crvena zvezda, koja igra Evroligu, ponovo kuburi sa finansijama potrebnim za dovođenje kvalitetnijih igrača. Šta se po vama dešava i zašto?
Jovanović: Zvezdini uspesi u poslednjih nekoliko sezona nisu dobrodošli u taborima drugih klubova, pa ni u KSS. Mnogi su se trudili da pojednostave Zvezdine uspehe kao isključivu posledicu „nekih velikih budžeta“. Novac je svakako važan faktor u ostvarivanju sportskog rezultata, ali daleko od toga da je presudan i smatram da će baš ovo što se dešava kao neko iznuđeno rešenje, dovođenje najčuvenijeg trenera sa najčuvenijim igračima, upravo potvrditi onu čuvenu da „Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije…“. Nadam se da će moj klub pronaći i dvoljno finansijskih sredstava i neophodnu motivaciju sa kvalitetnim stručnim radom i da će demantovati neke licemere koji ne znaju da se prilagode datim okolnostima, već isključivo krivca traže u nekom drugom. To nije bilo, niti će biti prava sportska priča. Zato ja i dalje verujem u kontinuitet uspeha KK Crvena zvezda.
CZBG: Ni reprezentacija Srbije nije ostala imuna na ova dešavanja, pa se pominje da su tokom poslednjih kvalifikacija za Olimpijske igra u Tokiju, mnogi igrači uznemirivani ne bi li kako potpisali za Partizan, što ej u jednoj emisiji na B92 i indirektno potvrđeno. Kako komentarište ta događanja?
Jovanović: Nikad se nisam bavio onim što se zove „rekla-kazala“ tako da bez konkretizacje čitave te priče, ne bi je komentarisao. U svakom slučaju ako je tako nešzo postojalo, to je ispod svakog nivoa ozbiljne kritike.
CZBG: Da li je ikako moguće, po vama, da politika malo manje utiče na sport i na odnose između Crvene zvezde i Partizana tj. da se ne stavlja u službu jednog ili drugog kluba?
Jovanović: Mislim da politika nije u službi ni jednog niti drugog kluba, ako pod politikom smatramo mešanje u sam rad i organizaciju klubova, a ukoliko smatramo da se uticaj politike svodi na finansijski uticaj, onda mogu reći da je, po mom mišljenju, neophodan, dok se ne stvore tržišni uslovi da klubovi u većoj meri mogu da funkcionišu samostalno.
CZBG: Da li vas u nekoj skorijoj budućnosti možemo opet videti u Crvenoj zvezdi, na nekoj funkciji ,i da li uopšte imate želju za tim?
Jovanović: Želja da pomognem Crvenoj zvezdi je uvek prisutna, ali samo biti na nekoj funkciji u KK CZ za mene nije izazov ukoliko sa te funkcije ne mogu da pomognem klubu. Nisam nikada pripadao ekipi koja zna da kritikuje, a ne nudi konkretna rešenja. Najvažnije od svega je da ljudi u KK Crvena zvezda znaju da u meni imaju veliku podršku i da kad god jesam ili budem u situaciji da na bilo koji način pomognem, ta pomoć neće izostati.
CZBG: Za sam kraj, vaša poruka Zvezdi i njenim navijačima u sezoni koja je pred njima?
Jovanović: I u sezoni ’92/’93 Partizan je mislio da je isuviše jak za domaće takmičenje pa eto prilike da ih podsetimo kako se to u sportu i životu završava.
CZBG: Još jednom vam veliko hvala na odvojenom vremenu i želimo vam puno uspeha i zdravlja u životu.
Jovanović: Hvala vam što ste mi dali mogunost da se prisetim nekih divnih stvari i da neke od njih, zajednički, sačuvamo od zaborava. Najveći sportski pozdrav najboljim navijačima, SVIM ZVEZDAŠIMA od Zorana Jovanovića.
Sve vesti možete komentarisati i na našem FORUMU
Dodajte komentar