CZBG: Hvala vam što ste izdvojili vreme za intervju i nadamo se da ste dobro.
Ričardson: Hvala vama na javljanju. Ja sam dobro, a nadam se da ste i vi, kao i svi ostali navijači Zvezde.
CZBG: Šta mislite o navijačima Crvene zvezde i kako ste se osećali u Beogradu?
Ričardson: Navijači Zvezde su neverovatni. Tamošnji navijači su verovatno najvernija baza obožavalaca nekog kluba koju sam ja video u Evropi. Donosili su sjajnu energiju u svakoj utakmici i to nam je pomoglo da nas motiviše da nastupamo najbolje što možemo. Što se tiče Beograda, nisam bio siguran šta da očekujem pre dolaska tamo, ali moram reći da sam uživao u gradu. Tamo sam upoznao puno dobrih ljudi koji su mi pomogli da me upoznaju sa nekim lepim mestima kako bih uživao. Dakle, iako je moje vreme u Beogradu kratko trajalo, uživao sam i srećan sam što sam imao priliku da doživim taj sjajan grad.
CZBG: Po čemu pamtite Zmaga Sagadina?
Ričardson: Zmago bio upućen i vrlo pametan trener. Uvek nas je dovodio u najbolje situacije da uspemo kao tim. Bio je veoma fokusiran i intenzivan. Zahtevao je da budemo fokusirani i intenzivni baš kao što je stojalo u njegovom planu. Držao nas je odgovornim i zaista nas je izazivao da igramo na pravi način. Sa razlogom je jedan od najuspešnijih košarkaških trenera u Evropi.
CZBG: U kakvim ste odnosima bili sa Redžijem Frimenom?
Ričardson: Redži i ja smo dobri prijatelji. On je sjajna osoba i legenda u Njujorku, ali to nikada ne bi ste saznali tako lako. Veoma je skroman i lako se može složiti oko bilo čega. On je jedan od ljudi koji me je upoznao sa gomilom lepih mesta u Beogradu jer je ovde bio još pre mene pa je imao vremena da se upozna sa gradom. Čuvali smo jedan drugom leđa u Srbiji, brinuo se on za mene pa tako i ja za njega. On i ja samo postali veoma dobri prijatelji tokom našeg boravka u Beogradu i još uvek smo dobri prijatelji do dana današnjeg.
CZBG: Omiljena utakmica u Zvezdi i najdraži saigrač iz te sezone?
Ričardson: Moja omiljena utakmica u Crvenoj zvezdi je kada smo pobedili Partizan u četvrtfinalnoj utakmici Kupa Radivoja Koraća. Sećam se koliko su navijači bili intenzivni. Utakmica je bila električna, bilo je to kao u nijednoj drugoj utakmici u kojoj sam ja igrao. Možete osetiti atmosferu od početka do kraja. Imali su momka pod imenom Fredi Haus koji nam se obrušio na oko sa 40 poena i još uvek smo uspeli da savladamo njegov sjajan učinak i pobedimo. Na kraju smo te godine osvojili Kup. Uživao sam sa svim momcima podjenako te sezone. Imali smo zaista dobrih momaka na tom spisku. Mislim da su me svi lepo prigrlili i pomogli mi da se prilagodim. Igora Rakočevića sam znao malo duže zbog našeg perioda u NBA ligi, tako da bih najviše komunicirao s njim kada bih imao pitanja. Šteta što nisam proveo više vremena sa svima..
CZBG: Kako ti se svidela Srbija?
Ričardson: Već sam o tome pričao, ali zaboravio sam da navedem da sam učio istoriju zemlje i uživao sam proučavajući istorijska mesta. Voleo bih da sam mogao da budem tamo tokom leta da bih mogao raditi više spoljnih aktivnosti.
CZBG: Kakav je osećaj preći iz američke u evropsku košarku?
Ričardson: Najteže mi je bilo da se prilagodim. Morate da se naviknete na različita pravila, a stil košarke je bio drugačiji nego odakle sam ja. Dolazio sam iz NBA stila košarke gde su defanzivno imali pravilo 3 sekunde koje je omogućavalo veći razmak u traci. Moja prva utakmica u Evropi je bila smešna. Imao sam mislim 5,6 greški u vođenju. Zato sam morao da prilagodim svoj rad stopala u dvokorku. To je bilo samo nekoliko primera kako je igra drugačija i da može proći nekoliko utakmica pre nego što se inostrani igrač iz NBA lige navikne na pravila. Zakuvao sam se i zapamtio sve promene pre Zvezde, pa srećom Zmago to nije gledao. Bilo je veoma konkurentno, a talenat je bio velik. U Evropi igraju snažno svaku pojedinu utakmicu. Zaista mi se svideo takmičarski duh evropske košarke.
CZBG: Kako si se osećao u trenutku kada si odlučio da napustiš klub zbog faksa?
Ričardson: Bila je to teška odluka za mene. Imao sam neke stvari u privatnom životu koje nisam mogao ignorisati, pa sam se vratio u Ameriku. Nisam hteo da odem, ali na nesreću jesam. Nastavio sam da pratim Zvezdu te sezone i idalje navijam za crveno bele.
CZBG: Da li si u kontaktu sa nekim iz te sezone i danas?
Ričardson: Nažalost, ne, nisam u kontaktu ni sa kim iz tog tima. Tada očigledno nismo imali tehnologiju za komunikaciju sa ljudima iz različitih država kao sada. Tako sam izgubio vezu sa mnogim prijateljima koje sam upoznao ili sa kojima sam igrao u Evropi. Neki od nas su se ponovo povezali putem društvenih mreža, ali kao što sam rekao nažalost ni sa kim iz Zvezde. Uz vašu pomoć se nadam da ću uspeti da stupim u kontakt sa ljudima iz te ekipe.
CZBG: Kakav utisak je na tebe ostavilo 3 produžetka u Kupu Radivoja Koraća?
Ričardson: Sećam ih se dobro. Igrali smo protiv Partizana, Vojvodine i Refleksa. Sve tri utakmice su bile veoma teške. Morali smo zaraditi svaku pobedu. Sećam se koliko smo bili umorni nakon tih utakmica. Svaka je otišla u žicu i tako smo uspevali da dobijemo jer je ekipa bila mlađa sa više energije od protivnika. Bilo je zabavno biti deo svake utakmice tog čuvenog Kupa.
CZBG: Da li se sećate svojih sjajnih partija protiv Refleksa u finalu Kupa Radivoja Koraća i u ULEB Kupu protiv Gravlina?
Ričardson: Ne mogu da se setim konkretno kako sam lično igrao, ali znam da smo obe utakmice pobedili. U slučaju da imate te utakmice voleo bih da bacim pogled.
CZBG: Kojim poslom se trenutno bavite?
Ričardson: Trener sam u razvojnoj ligi NBA već 5 godina. Trenutno sam pomoćni trener kluba G lige Šarlot Hornetsa ili ti Grinsbro Svorma. Zaista uživam u svom poslu i volim ljude sa kojima radim. Imamo sjajnu sinergiju kao osoblje i imamo sreću sa visokim karakterima za treniranje. Nadam se da ću nastaviti da radim u ovoj industriji još dugi niz godina.
CZBG:Da li se sećate derbija protiv Partizana i kako ste vi iz vašeg ugla to posmatrali?
Ričardson: Previše smo bili uzbuđeni pred derbi. U areni se osećala ta prelepa atmosfera. Omogućilo mi je da vidim koliko su navijači odani iz oba tima. Veoma mi je drago što sam imao priliku da iskusim to rivalstvo. Još uvek pričam prijateljima iz Amerike i sa porodicom o tome koliko su intenzivne bile te utakmice.
CZBG: Zašto ste se odlučili za broj 10 i koji žanr/žanrove muzike slušate?
Ričardson: Zaista me nije bilo briga koji broj sam nosio. Dali su mi taj broj i jednostavno sam ga prihvatio. Što se tiče žanrova koje slušam su uglavnom hip hop, r&b i soul. Moji roditelji su to takođe slušali. Džej Zi mi je bio omiljeni izvođač.
CZBG: Šta mislite o Rakočeviću i Jeretinu i u kakvim ste odnosima bili?
Ričardson: Ukratko i jasno je da su dobri ljudi. Obožavao sam da igram sa njima. Jeretin je po meni razlog zašto smo pobedili u finalu Kupa. Nadam se da su dobro!
CZBG: Kakvi su vam bili treninzi kod Zmaga Sagadina i koji igrač vam je bio najteži za čuvanje u periodu u kome ste ovde igrali?
Ričardson: Svako ko je igrao u Zmagovoj ekipi zna koliko su treninzi bili teški, dugi i naporni. Dugo je verovao u trening i zahtevao je da uvek budemo vredni. To sam kod njega poštovao. Bio je vrlo ozbiljan i uvek spreman. Igrao sam protiv puno zaista dobrih igrača, ali zaista najteže mi je bilo da čuvam Alfonso Forda (večna mu slavu i neka počiva u miru). Igrao sam protiv njega u Italiji. Bio je fizički jak i veliki borac za svaku loptu. Bio mi je zaista teški paravan.
CZBG: Hvala vam još jednom, a oko kontakta sa ostalim saigračima i oko utakmica ćemo vam se javiti na mejlu.
Ričardson: Bilo mi je zadovoljstvo. Hvala vam puno na izdvojenim pitanjima i nadam se da ćemo ostati u kontaktu. Pozdrav!
Sve vesti možete komentarisati i na našem FORUMU
Dodajte komentar