Интервјуи Хокеј ЦЗБГ

ЦЗБГ интервју: Лазар Лештарић

Екипа ЦЗБГ портала увек има обичај да уради дужи или краћи интервју са играчима који су на почетку или у току сезоне дошли у наш клуб. Лазар Лештарић је један од њих. Када смо га контактирали, без поговора је пристао даговори за наш портал, па драги љубитељи хокеја на леду, надамо се да ћете уживати у још једном интервјуу нашег портала.

Лазаре, пре свега хвала што си одлучио да даш интервју за наш портал. Пре него се дотакнемо неких актуелних хокејашких тема, да те питам нешто што сам питао и многе друге. Откуд уопште у хокеју и како се родила код тебе љубав за овај спорт?

Хокеј сам почео да играм са шест година, где су ме дочекали јако добри тренери као што су били Рале, Бера, Бодан и Зуба, због којих и дан данас тренирам. Као мали сам тренирао фудбал, пливање и неке разне спортове, али ми се хокеј највише свидео јер је био најдинамичнији и много бржи од свих других спортова.

У тим млађим годинама, ко ти је био највећи узор/идол?

Идол ми је Рашид Шемсединовић, голман бивше Југославије, човек који је задужен за све моје хокејашке успехе.

Поникао си у Партизану, али искуство си стицао и у Сједињеним Државама? Можеш ли мало више да кажеш о том боравку преко “баре” и која је основна разлика поимања хокеја тамо и овде?

Заиграо сам за први тим Партизана са 16 година, али сам одиграо само једну сезону. Ту су ме старији играчи срдачно дочекали и сећам се прве утакмице где су се сви потрудили да ми помогну да постигнем првенац у сениорској лиги. Након тога одлучио сам да се опробам Америци, па сам у Лејк Плесиду завршио четврту годину средње школе и одиграо једну годину средњошколске хокејаске лиге. То ми је омогућило добијање студентске стипендије на МекКендри Универзитету, где сам играо АЦХА Д1. Највећа разлику је у томе да је хокеј у Америци јако распрострањен. Има мали милион играча, клубова, лига и хала и утакмице би могле да се играју скоро сваки дан.

Статистика на Нешнал Спорт Академији и Мек Кендри универзитету није била незавидна. Откуд жеља за повратком у српски хокеј?

Имали смо среће да у последњем тренутку освојимо бар Конференцију после које су забрањена даља такмичења због пандемије, па онда нисмо могли да одиграмо регионални шампионат.
Такође факултет на којем завршавам мастер студије је одлучио да пређе на онлине наставу, па је то разлог мог повратка у Србију и доласка у Звезду. 

Како си завршио у Звезди? Ко је утицао на твој долазак уредове нашег клуба?

Никола Бера, који ме је тренирао од самог почетка, упутио ми је позив, а ја понуду тако великог звездаша нисам могао да одбијем.

Како ти видиш ситуацију у српском хокеју и да ли постоји могућност за напретком?

Последње такмичарске сезоне Србија је освојила злато у све три категорије што самим тим показује да таленат постоји и да се добро ради.

Реци нам ко је у Звездиној свлачионици задужен за подизање атмосфере? У неким ранијим временима је то био Славко Бубнић који је Словенце који су играли у Звезди знао да позове да “пребију” Словенце на леду (Олимпију и Јесенице). Ви сада немате тих дуела, али сигурно неко предњачи у прављењу атмосфере 🙂

За подизање атмосфере задужен је Милан Луковић, тренер голмана. У свлачионици не може да буде досадно кад је он ту.

Играли сте две утакмице против Ред Тима (ово сам сатвио јер играте сутра са њима). Како ти се чине ти млади момци који једног дана треба да заиграју за први тим и репрезентацију?

Млади играчи треба да наставе да се труде, вредно раде, тренирају и да поштују тренере и старије играче. И ја сам кренуо из овог окружења па сам се изборио за позицију у екипи у којој си играли Канађани, Американци, Сведњани, Руси…

Сада једно шкакљиво питање 🙂 Пошто си одрастао у Партизану, када би они имали први тим и када би имао обе понуде, где би те срце одвукло?

Питате рођеног звездаша за кога би желео да игра, а ја бих стварно волео да има десет екипа у Србији.

Ако ова пандемија некако прође, да ли планираш опет преко “баре”?

Врата у Америци су ми увек отворена, а што мене тиче ја бих више волео да останем у Србији, али видећемо. 

За крај, имаш ли неку поруку за млађе генерације хокејаша?

Играјући хокеј упознао сам много добрих људи, пропутовао сам пола света, стекао непроцењива искуства, успомене и факултетску диплому и свим младим играчима од срца желим да искористе овај наш спорт бар онолико колико сам и ја.

Још једном хвала на издвојеном времену и пуно среће у наставку сезоне и твоје спортске каријере.

Хвала вама и поздрав свим навијачима Звезде и љубитељима хокеја на леду.

Све вести можете коментарисати и на нашем ФОРУМУ

Коментар

Кликните да бисте објавили коментар

Скочи на траку са алаткама