Матија Динић је изабран за најбољег младог спортисту Србије за 2020. годину. Екипа MaxBet спорта је направила интервју са њим који вам у целости преносимо.
Прошла година је била баш необична, па ни избор за најбољег спортисту није могао да буде обичан. Недавно је Олимпијски комитет Србије (ОКС) прогласио најбоље у 2020, а за разлику од ранијих година, није било свечане церемоније. Све је протекло у складу са ситуацијом изазваном пандемијом коронавируса.
Оно што упада у очи је да је најбољи млади спортиста хокејаш на леду Матија Динић. Иако Србија није позната по зимским спортовима, овај 16-годишњи спортиста је сасвим заслужено добио признање. Прошле године се окитио сребрном медаљом на Олимпијским играма младих у Лозани, у дисциплини хокеј три на три.
Какав је осећај бити најбољи млади спортиста у конкуренцији кошаркаша, ватерполиста, одбојкаша…?
– Врло леп, за мене је то велика част и задовољство. Када сам освојио медаљу у Швајцарској нисам размишљао о томе. Видео сам да сам ушао у ужи избор кандидата, али се нисам надао да ћу да будем проглашен занајбољег спортисту. Прво су ми честитали родбина и најближи пријатељи – рекао је Динић за МаxBеt спорт.
Очекујете ли да ће то да скрене пажњу на хокеј на леду у Србији?
– Пре појаве короне све наше старосне генерације су освојиле златне медаљу у својој дивизији. То је скренуло пажњу медија. Надам се да су моја медаља и признање учинили исто. Верујем да ће многоо деце кренути да се бави хокејом и да ће много више да се улаже у тај спорт.
Освојили сте медаљу у дисциплини три на три. Опишите је мало?
– Игра се на једној трећини терена на два гола. Утакмица траје три трећине по 18 минута. Свака екипа има десет играча и два голмана. У питању је формат за играче из недовољно развијених држава. То је тест, који је захтевао брзину, контролу пака и шут. Било 80 хокејаша из целог света и они су били распоређени у неколико екипа. Ја сам био у црвеној, која је стигла до финала. Мени је лакше и лепше да играм велики хокеј, јер имам више простора за игру и времена за размишљање. Лепше је када имаш више саиграча.
Може ли то да постане олимпијски спорт?
– У финалу нас је гледао председник МОК Томас Бах и рекао је да је спорт занимљив и динамичан. Има мање прекида него у правом хокеју. Волео бих да буде уврштен у програм олимпијских игара, али мислим да су мале шансе да се то догоди.
Како сте почели да тренирате хокеј?
– Када сам био мали, најбољи другар је тренирао хокеј и довео ме је на тренинг Црвене звезде. Допало ми се од почетка и онда сам наставио. Члан Калмара сам од почетка ове сезоне. Дошао сам са малим закашњењем на тренинге због короне, али се све средило. Од октобра сам у Шведској. У децембру сам се вратио у Србију, јер су се у Шведској затвориле дворане, а нема ни тренинга за јуниоре и млађе сениоре. Због тога опет тренирам са Звездом. Тамо сам тренирао са јуниорском екипом.
Како сте дошли у Шведску?
– Швеђанима је чудно када им кажем да сам из Србије. Тамо постоје пробе на које долазе играчи и ако се покажу онда их екипе доведу. Имали смо контакте од раније јер сам на неким турнирима играо против неких играча из Калмара. Мало је утицало и то што сам освојио медаљу.
Где бисте волели да наставите каријеру? Можемо ли да вас очекујемо у некој од најјачих лига на свету?
– Циљ ми је да играм у шведској лиги. Нисам једини Србин, јер је ту и Матеја Поповић који је рођен 2002. године. Он је отишао у Шведску кад и ја. Ипак, далеко смо, па се не виђамо. Покушаћу да одем у КХЛ или НХЛ. Не бих још да причам о томе. На мени је да радим и тренирам.
Ко вам је идол?
– Сада ми је омиљени играч Конор Мекдејвид из Едмонтона. Тренутно је најбољи хокејаш на свету – закључио је Матија Динић.
Додајте коментар