Zbog odličnih odnosa koje imamo, ukazala nam se prilika da razgovaramo sa Nenadom Rakovićem, bivšim igračem Crvene zvezde, Partizana, kao i Sportskim direktorom Crvene zvezde u vreme kada je Zvezda osvojila IHL titulu.
Moramo istaći da je Rakac uvek bio otvoren za razgovor i saradnju, što je i ovaj put pokazao, iako smo mu prilikom dogovaranja ovog intervjua naglasili da ćemo se dotaći i škakljivih hokejaških tema.
Pa, dragi Rakac, pre svega ti hvala na vremenu koje odvajaš i koje si odvajao za naš portal, srećna ti Nova godina i Hristos se rodi!
– Pre svega, srećna Nova godina i Božićni praznici vama i svim ljubiteljima hokeja. Vaistinu se rodi!
Pre nego se dotaknemo direktno tema o hokeju, reci nam kako provodiš ove dane pandemije, da li si zdrav, pravi i kako se ti i tvoji odupirete ovoj koroni.
– Na svu sreću, korona je zaobišla moju porodicu i mene. Takođe sam imao sreću da moje klupske aktivnosti u Americi nisu prekidane zbog epidemije, mada se sve aktivnosti odvijaju uz dosta restrikcija.
Ti si trenutno u Čikagu. Iako smo jedne prilike razgovarali o tome (naravno, i pisali na našem portalu), reci nam kako si završio tamo i zašto si napustio Srbiju i hokej u Srbiji?
– U Americi sam završio posle sezone u Zvezdi. Dobio sam poziv da vodim hokejašku akademiju Kjub u Čikagu. Vodim timove do 10, 12 i 14 godina.
Ovde imam odličnu priliku da sarađujem sa trenerima koji imaju NHL iskustvo, pre svega sa Kevinom Dilejnijem koji je deo stručnog štaba Čikago Blekhoksa i Tedom Dentonom koji je zadnjih osam sezona bio glavni trener Rokford Ajs Hogsa, filijale Čikaga u AHL ligi. Koristim svaku priliku da učim od njih.
Pre nego si otišao u Sjedinjene Države, u Zvezdi si bio Sportski direktor. Ta sezona ostala je upamćena kao verovatno najuspešnija Zvezdina sezona jer su osvojeni i Državno prvenstvo, ali i IHL titula. Možeš li se malo prisetiti te sezone? Šta najviše pamtiš, možda čak i neka anegdota ako ima?
– Sve što se tiče sezone u Zvezdi je jedno vrlo lepo iskustvo, a tu je i saradnja sa Jocom (Jovica Rus) koga izuzetno cenim kao prijatelja, ali i kao hokejaškog radnika. Ta sezona i nije mogla drugačije da prođe kad su Mirijevci vodili priču (smeh).
Puno lepih uspomena nosim iz te sezone, ali bih istakao da su igrači, posebno domaći, najzaslužniji za taj uspeh.
Pored titule IHL lige, kao najveći uspeh te sezone bih istakao pobedu nad Jesenicama u Kontinental Kupu.
Generalno, najviše pamtim taj nastup na turniru u Italiji, kada su momci pokazali da mogu da igraju ravnopravno sa najboljim evropskim timovima.
Da malo uskočim između prethodnog i sledećeg pitanja. Te sezone, kada si bio Sportski direktor Crvene zvezde, imali smo odličnu saradnju i komunikaciju. Usput, zahvaljujući Jovici Rusu, kojeg ovim putem pozdravljam, sreli smo se i na auto putu negde u Hrvatskoj kada ste išli na utakmicu u Sloveniju, čini mi se protiv Slavije. Moram da kažem da je za mene to bio izuzetan gest da ste stali, a posebno da sam od Joce i tebe dobio one prelepe poklone, kao i dres potpisan od strane igrača koji su tada igrali za Zvezdu.
– Da, definitivno smo imali odličnu komunikaciju. Uvek ističem da radiš fenomenalne stvari za hokej, posebno u ovih zadnjih par sezona kada hokej skoro da nema nikakvu pažnju u medijima.
A pokloni? Drago mi je da su ti se svideli. Bili su od srca.
Da se vratimo tvom odlasku i stanju hokeja u Srbiji. Nisi jedini koji je otišao. Nešto pre tebe Zvezdu je napustio i Nenad Milinković. Pored toga, imao sam priliku (dok sam pravio neke intervjue) da razgovaram sa igračima koji su igrali za Zvezdu (neki i za Zvezdu i za Partizan) i koji su mi doslovno rekli da više ne žele da kroče u Pionir. Biću direktan, većina ih je apostrofirala Savez kao glavnog krivca za to, kao i neke ljude na funkcijama u klubovima, i Zvezde, a moram reći, posebno Partizana.
– Što se tiče mog odlaska, nisam ljut ni na koga. I dalje imam želju da uđem u halu Pionir. Ipak je to mesto na kom sam odrastao, doživeo najlepše trenutke i tu su moji najbolji prijatelji.
Opet, siguran sam da više ne bih radio u srpskom hokeju. Mislim da to nije za mene, a i pokazalo se da i nisam baš neko idealno rešenje ni za klubove, ni za Savez.
Činjenica je da problemi u srpskom hokeju nisu od juče, ali meni npr. pada u oči jedna stvar, da Zvezda nikada nije imala svog predstavnika na mestu predsednika Saveza. To je, po meni, toliko narušilo odnose Zvezde sa Savezom i Partizanom, da iz ove perspektive to izgleda kao nemoguća misija da se odnosi poprave. I tebi su zabranili da se kandiduješ za generalnog seketara. Da li misliš da ljudi koji su zaduženi za hokej u Srbiji nemaju baš dovoljno sluha i da na neki način sputavaju promene?
– Nažalost, narušeni odnosi Zvezde i Partizana su veliki problem, a ne vidim da će se to stanje uskoro promeniti. Stvorila se neka nepotrebna tenzija između Partizana i Saveza sa jedne strane i Crvene zvezde sa druge.
Nažalost, ne vidimo ni jednu ozbiljnu inicijativu da se napravi još jedna hala, osim u maju kada je prelazni rok i kada svi imaju gotove projekte.
Što se tiče odbijanja moje kandidature, bio sam naravno razočaran jer sam u to ušao čistog srca, sa velikom željom da nešto uradim za naš hokej, ali, sa ove vremenske distance, odlično je što se to desilo jer mi se otvorio drugi put, realno mnogo bolji za mene i moju porodicu.
Jedino mi je krivo što u Savezu nema mesta za više hokejaša, posebno u operativnom delu.
Verujem da bi neko, ko je igrao hokej, tj. proveo život u hali Pionir, bolje razumeo probleme klubova i imao bolju viziju razvoja hokeja.
Vidiš li ti izlaz iz problema za srpski hokej i da li bi se jednog dana opet vratio vamo ako bi se stanje popravilo?
– Ja ne vidim izlaz iz problema, jer toga nema bez države i pomoći oko izgrasnje infrastrukture. Nažalost, država se neće sama ponuditi da nam izgradi hale, a ne vidim apsolutno nikakvu aktivnost na tom polju.
Druga stvar je izuzetno loš tretman domaćeg trenerskog kadra koji se potcenjuje od rukovodioca klubova. Nažalost, odgovorni ljudi ne shvataju da je mnogo bolje ulagati i edukovati domaći kadar koji će uvek biti tu. Smešna mi je priča o stranim trenerima. Ja stvarno ne vidim zašto bi iole ozbiljniji trener iz inostranstva došao da radi kod nas. Sportski motiv ne postoji, a i ako je ozbiljan trener, mnogo više novca može da zaradi u svojoj zemlji.
Mnogo dobrih momaka je oterano iz našeg hokeja, kao da smo Kanada sa dva miliona hokejaša, plus osim Zvezde i Vojvodine niko nema seniore, pa se pitam odakle će se regrutovati budući trenerski kadar u narednih 5 do 10 godina.
Ako mene pitate, klub bez seniora je obična školica sporta.
Što se vrađanja tiče, kao što sam rekao, ne vidim sebe u srpskom hokeju ni u jednoj opciji.
Amerika je skroz druga priča. Raeci nam kako si se brzo uspeo prilagoditi tom sistemu?
– Vrlo lako sam se uklopio ovde. Imam sjajan odnos sa vlasnicima, kolegama. Velika je konkurencija, ima dosta hokejaških programa što na neki način olakšava posao trenerima i zaposlenima u hokeju.
Tamo radiš sa mlađim selekcijama?
– Radim sa mlađim selekcijama, vodim timove do 10, 12 i 14 godina i ima dosta talentovane dece. Međutim, i ovde je hokej veoma skup sport, dosta se putuje, zahteva dosta odricanja dece i roditelja, a konkurencija je ogromna.
Možda sam subjektivan, ali mislim da je hokej sport u kom je najteže probiti se do profesionalnih ili univerzitetskih liga.
Deca ovde imaju mnogo bolje uslove, led im je dostupan 12 meseci godišnje, imaju mnogo više kvalitetnih utakmica i to je osnovni razlog zašto u jednom trenutku prestignu naše klince.
Kada prođe ova pošast od korone, reci nam, postoje li mogućnosti da se napravi saradnja između kluba u kojem radiš u Čikagu i Crvene zvezde, i šta je to što bi recimo naš klub trebao da uradi da bi se saradnja ostvarila?
– Naravno da bih voleo da napravim saradnju, čak sam to i radio u prošloj sezoni. I ove godine sam slao poruke preko trenera u Zvezdi, ali nije bilo nikakvog odgovora od strane Uprave ili ko je već odgovoran u klubu.
Odgovor na vaše pitanje je – samo trebaju da me kontaktiraju.
Rakac, želimo ti puno sreće i uspeha u radu, pre svega zdravlja, u nadi da ćemo se opet sresti i da ćeš se u nekom vremenu, koje je pred nama, ipak ponovo naći u svojoj Crvenoj zvezdi.
– Hvala puno, Dario, na lepim željama, samo bih preskočio ovaj deo oko povratka.
Sve vesti možete komentarisati i na našem FORUMU
Dodajte komentar