Taman kada se pomisli da smo sve, ili barem većinu potrebnog čuli i videli, ustanovi se da je granica apsurda u današnjem klubu koji ničim izazvan i dalje nosi ime ŽFK Crvena zvezda, pomerena ka novoj rekordnoj graničnoj vrednosti. Narodski rečeno „da se dusi ne dosete“, ali u ovom našem slučaju „da se pučističke sile ipak prisete“ prethodni period doveo je do nove, nesagledive blamaže grupe ljudi, da ne kažemo (ne)odgovornih pojedinaca koji sami sebe i dalje zovu rukovodstvom gore navedenog kluba. Da bi smo širokoj javnosti i to ne samo zvezdaškoj, već u globalu sportskoj objasnili o čemu je reč, moramo se vratiti u ne tako davnu prošlost i načiniti neophodan uvod.
Leto 2019. godine bilo je prilično toplo, a portal „mojacrvenazvezda.net“ iskoristio je taj period da učini jedan pionirski posao i klubu podari ono čega bilo nije, objedini kompletnu statistiku kluba od dana osnivanja i time sačuva istoriju koja je tako olako zanemarivana. U ime svih onih devojaka koje su bile deo kluba slavnog imena, svih trenera i sportskih radnika, svih onih koji si barem u jednom delu svog života bili deo crveno-bele porodice, osećali smo potrebu da uradimo ono što je u našoj moći, a što će i nekim budućim generacijama biti značajno kako bi se poredile i kako bi pokušale da nadvise sve one koje su gradile i izgradile klub imena Crvene zvezde. Dani i nedelje i meseci su prošli u prikupljanju kompletne dokumentacije i sublimacije svih podataka u jednu jedinstvenu celinu, ali je konačno svetlost dana ugledala, nakon pune decenije postojanja kluba, jedinstvena baza podataka svih igračica i trenera. Od zaborava su sačuvana imena svih fudbalerki, broj njihovih odigranih mečeva, broj postignutih golova, sastavi ekipa po sezonama,…, i sve ono što čini istoriju jednog kluba. Naravno, nesebično, kompletnu bazu podataka poslali smo svim relevantnim činiocima u klubu u nadi da sve urađeno neće proteći kao izgubljeno vreme grupe entuzijasta, već da će klupski vlastodršci nastaviti sa radom na osnovama koje su im date i da će nadalje, nakon svakog susreta kluba ta baza podataka biti dopunjavana i dalje nadograđivana i da će se prenositi budućim generacijama.
Da li se na svemu navedenom i dalje radi, ne znamo. Međutim, na osnovu onoga što vidimo prilično je jasno da je kompletna statistika skrajnuta u stranu i da ona više nikoga ne zanima, a sa priličnom sigurnošću možemo reći i da mnogima smeta, svim onim tako velikim Zvezdašima, svima onima koji se tako lako zaklinju u te crveno-bele boje koje vole do poslednjeg dinara ili do prelaska na neku drugu, višu funkciju negde drugde.
Sada dolazimo i na suštinu svega, odnosno na ono usled čega je ovaj uvod morao biti predočen…
Naime, jedna igračica ŽFK Crvena zvezda, slobodno se može reći jedna od tri, četiri legende ovog kluba nedavno je zabeležila jubilej koji ne sme ostati nezabeležen. Baš interesantno zvuči ova igra reči zabeležila nezabeleženo, ali je zahvaljujući neodgovornosti neodgovornih taj podatak ipak ostao čak i nepomenut. Dotična fudbalerka je ne tako davno zabeležila svoj 100. nastup u crveno-belim dresu i time postala tek četvrta igračica sa trocifrenim brojem nastupa za naš oteti klub. Da li je to bio podatak vredan barem stiska ruke, ili je dotična možda zavredila barem jednu čokoladu, cvet ili šta god drugo? Očigledno po vama nije, jer vas to ne interesuje, jer vas Zvezda ne interesuje. Razmislite samo da li ste tim gestom, ne samo obezvredili tu devojku koja je krv i znoj prolila za taj dres, već još jednom unizili klub kojeg navodno predstavljate? Jasno je u celoj ovoj priči da ste svi vi dovoljni jedino i samo sebi i da vam je sve ostalo krajnje nebitno.
Takođe, možda znate, iako vas to sigurno ne zanima, portal kojeg toliko mrzite i koji vam toliko smeta jer vam istinu u lice iznosi, prethodne sezone uradio je kompletnu statistiku svih mečeva ŽFK Crvena zvezda. U nadi da ćemo i kod devojaka potstaći takmičarski duh prebrojali smo ne samo svaki pogodak, već i šut, dodavanje, prekršaj, ofsajd, javnu opomenu i sve one segmente koji čine fudbalsku igru. Prebrojali smo svaki minut proveden u igre svake fudbalerke ponaosob, svaku smo ocenili, birali najbolju igračicu svake itakmice,… Na žalost dešavanja sa svetskom pandemijom koronavirusa i prekid prvenstva nisu nam dozvolili da taj posao završimo do kraja i omogućimo da relevantna grupa fudbalskih znalaca na osnovu ličnog utiska, ali i na osnovu svih statističkih podataka proglasi najbolju igračicu ŽFK Crvena zvezda za sezonu 2019/20 što je bio plan i predviđeno iznenađenje za sve fudbalerke. Ipak, mi držimo reč i uskoro i to ćemo učiniti. Po prvi put u istoriji ovog kluba biće proglašena najbolja igračica za prethodnu sezonu i nekoj novoj garnituri klupskih rukovodioca, koji će biti izabrani samo i jedino po osnovu Statuta ŽFK Crvena zvezda i shodno svim drugim sportskim aktima, ostavićemo u amanet da u budućnosti nastave sa ovom i te kako potrebnom tradicijom.
Međutim, da malo privatizujem ove redove na šta kao pisac valjda i imam pravo i porazmislim da ipak u svemu navedenom možda ja grešim. Evo ovom prilikom priznajem da je tako. Statistika kao nauka, ili igra brojki koja mi je toliko bliska, vama ne znači ništa, ali ne u bilo kojem statističkom parametru koji određenu pojavu može da predstavi u brojnoj vrednosti, već kao relevantnu sublimaciju istorijskih činjenica od kojih bežite i koje vam iznad svega smetaju. Jasno je svima da bi tako svi vi voleli kada bi mogli zavrteti točak istorije u nazad i predstaviti baš ono septembarsku veče leta Gospodnjeg 2020. kao nultu tačku svakog početka. U neku ruku to i jeste neka polazna tačka, polazna tačka krajnjeg Zvezdinog uništenja tako revnosno i studiozno pripremanog čitavih 27 meseci. I kada se sve navedeno zna, kada se sve priloženo utvrdi onda i one dečije igre koje ste nedavno izvršili samo su jasan odraz nemoći, neznanja, nekompetentnosti, odraz bezobrazluka, straha i zavisti. Da li vas je otimanje i jedne tako beznačajne stvari kao što je to zvanična Instagram stranica ŽFK Crvena zvezda učinilo većim i boljim ljudima ili ste time samo pokazali da su sve sumnje u vezi gašenja zvanične Fejsbuk stranice kluba godinu dana ranije bile usmerene na pravu adresu. Sada ste čak selektivno određene objave uklonili iz te slobodno se može reći foto istorijske baze kluba. Mnoge stvari ste i zadržali u nadi da će vam to biti osnovni i dovoljni uslov za uspostavljanje nekog kontinuiteta postojanja. A znate li ko je sve te objave uradio, napravio postavio? Ko je time sačuvao od zaborava svaki trenutak istorijskog postojanja tog kluba? Javnost zna, dobro zna, a vas će upamtiti samo kao otimače, prolazne sene jednog vremena i kluba „kojeg su pojeli skakavci“.
I zato Teatar apsurda i dalje nastupa. Ovime je prvi čin okončan. Uskoro slede i ostali, a završetkom svakog čina spuštanje zavese je sve bliže. Kada se zavesa jednog dana bude spustila aplauza biti neće, jer ova tragedija, tragedija jednog kluba navodi na razmišljanje, možda suzu u uglu oka i zato hvala svima, svima onima koji su do sada samo nemo gledali tragediju kluba velikog imena, a malih ljudi. Hvala im što su započeli sa podizanjem glave, hvala im što su počeli da govore kroz zube, hvala im jer znam da će uskoro svi gromko povikati za spas i slavu Crvene zvezde.
Hvala im. Hvala vam, jer svi mi ne živimo istoriju već ona protiče kroz nas, a u momentu kada se svi vi tako revnosno bazirate na opštem standardu raznovrsnosti, raznovrsnosti spletki, neistina, podmetanja, naša borba može biti bazirana jedino na jednoobraznosti, jednoobraznosti istine, ali i želje za pravednom borbom – NO PASARAN
* kraj prvog čina *
Izvor: mojacrvenazvezda.net
Dodajte komentar