Sve ono na šta je portal „mojacrvenazvezda.net“ punih godinu dana ukazivao pretočeno je u delo u petak 11. septembra. Medija centar stadiona „Rajko Mitić“ mesto informisanja svakog Zvezdaša, jedanaestog dana meseca septembra možda po prvi put u istoriji svog postojanja uzurpirano je i doživelo je sramotu o kojoj će se dugo pripovedati. Grupa ljudi, grupa neodgovornih pojedinaca, osoba čije su emocije prema crveno-beloj boji u najmanju ruku diskutabilne, uzela je sebi za pravo da bira i bude izabrana od strane same sebe za rukovodstvo jednog kluba koje nosi najsvetije ime srpskog sporta.
Ali, krenimo redom…
Nedavno, zahvaljujući prijateljima u Sportskom društvu Crvena zvezda naš portal je dobio informaciju da je predsednik ŽFK Crvena zvezda prof dr Sveta Mirković podneo ostavku na mesto prvog čoveka kluba. Samo ovaj podatak dovoljno govori koliko se u našem klubu i dalje krše članovi 6, 90. i 91. Statuta ŽFK Crvena zvezda koji govore o javnosti rada kluba jer navedena informacija nigde javno nije obelodanjena, a u našem prethodnom tekstu koji je izazvao ogromnu pažnju zvezdaške javnosti predočili smo i sve druge članove Statuta ŽFK Crvena zvezda koji su uzurpirani od strane prvog čoveka našeg kluba. Usled svega, potpuno je bilo jasno da je do podnošenja ostavke moralo doći barem kao moralnog čina. Međutim, krajnje je zanimljivo da je predsednik ŽFK Crvena zvezda i u činu podnošenja ostavke prekršio sve klupske postulate. Naime, postavlja se pitanje kome je prof dr Sveta Mirković u svojstvu predsednika ŽFK Crvena zvezda podneo ostavku na navedenu funkciju, jer ostavku nije predočio ni Skupštini, ni Upravnom odboru kao organima klupskog rukovodstva pošto su oni već najmanje godinu dana uzurpirani i njihovi sastanci se ne održavaju niti se njihovi članovi obaveštavaju o klupskim aktivnostima. Tim povodom prilažemo javnosti i fotografiju, koja je dobijena lično od predsednika Mirkovića iako zasigurno nije želeo da ovako nešto javno ovekoveči, na kojoj se jasno vidi kako je lično on odlučivao o članovima UO ŽFK Crvena zvezda njihovom postavljenju i smenjivanju čime je najgrublje godinama kršen član 36. Statuta ŽFK Crvena zvezda koji u svojoj tački 7 jasno govori da Skupština kluba bira i smenjuje između otalih i članove UO kluba.
Da sudbina nekada kroji najčudnije puteve Gospodnje, nenamerno se na fotografiji pored samoinicijalnog menjanja članova Upravnog odbora kluba, jasno vidi i datum kada se sve navedeno i dešavalo. Interesantno je napomenuti da je baš u tom periodu istekao vremenski rok za obavezno zakazivanje Skupštine kluba, koja nikada nije ni zakazana, a samim tim ni održana, što samo dovodi do zaključka da su sve odluke ŽFK Crvena zvezda „donešene“ od leta 2019. godine, do danas statutarno nelegitimne.
Kada se malo dublje zagrebe ispod površine svega, a kada se i zna sistem rada rukovodećeg kadra ŽFK Crvena zvezda, dolazimo do činjenice zašto je i proces podnošenja ostavke urađen na način kako je urađen. Naime u članu 59. klupskog statuta stoji: „Potpredsednik Kluba koga odredi predsednik Kluba, zamenjuje predsednika Kluba u svim pravima i obavezama za vreme njegovog odsustva“.
Samim tim, i dalje aktuelni potpredsenik ŽFK Crvena zvezda morao bi preuzeti sva prava i obaveze koji proističu iz člana 58. Statuta. Međutim, kada se zna da je aktuelni potpredsednik kluba Miroslav Mlinar jasno je zašto su uzurpatori sve učinili „pod okriljem noći“. Samo ukratko ćemo naglasiti da je Miroslav Mlinar već sedam godina u klubu. Nalazi se na poziciji potpredsednika kluba i člana Upravnog odbora. Tokom tog perioda u klub je uneo više od 100.000 evra (čitaj: sto hiljada evra) i to svog sopstvenog novca što predstavlja više nego što su svi ostali članovi kluba i klupskih organa uneli u klub zajedno. Ovde moramo napomenuti da smo imali uvid u kompletnu finansijsku dokumentaciju Miroslava Mlinara, pa ukoliko bude bilo potrebe i to ćemo javno objaviti sa sve datumima i iznosima kada i koliko novca je dotični uneo u voljeni klub, uključujući i 1.000 evra koje je kao prvi pojedinac dao na ruke novoizabranom direktoru Omladinske škole, nekadašnjem Zvezdinom kapitenu Draganu Mladenoviću, za potrebe rekonstrukcije u to vreme zapuštene i dotrajale infrastrukture, danas jednog od najsavremenijih sportskih centara na prostoru jugoistočne Evrope. Još jednom ćemo napomenuti da navedena cifra ne predstavlja pozajmicu klubu, već je to novac koji je bespovratno unet u klub. Istovremeno, u momentima kada je usled teške finansijske situacije klub bio na ivici ponora Miroslav Mlinar je izvršio kratkotrajnu pozajmicu klubu u iznosu od 5.012 evra kako bi se omogućilo normalno funkcionisanje kluba u datom momentu, koja ni do danas nije vraćena. Tim povodom Miroslav Mlinar nam je dostavio i prepisku sa predsednikom kluba prof dr Svetom Mirkovićem koju ovom prilikom javno objavljujemo radi upoznavanja javnosti i shvatanja celokupne situacije.
Isti taj Miroslav Mlinar, ratni i mirnodopski heroj srpskog naroda, čovek koji je svoj život izlagao opasnosti ne bi li spasio ranjene i povređene prilikom bombardovanja zgrade RTS-a tokom zločinačkog bombardovanja 1999. godine, čovek koji je među prvima stigao u Obrenovac 2014. kako bi spasavao živote ugroženih u poplavama, čovek koji je uvek i svugde svakome izlazio u susret i pomagao, čovek koji bi za tu istu Crvenu zvezdu i život položio, jednom delu rukovodstva ŽFK Crvena zvezda je mnogo smetao jer je bio jedina i poslednja brana u sprečavanju svih njihovih malverzacija i težnji da se klub dovede na nivo na kojem se na žalost danas nalazi. Iz tih razloga organizovana je hajka na njega prilikom prošlosezonskog oduzimanja bodova usled nepravilne registracije naše fudbalerke Neli Mbape (o čemu smo opširno informisali javnost) tokom koje je sve učinjeno ne bi li njegovo ime u zvezdaškoj javnosti bilo ocrnjeno i ukaljano. Na sreću, pokazalo se da pojedinci, na žalost van rukovodstva kluba, imaju savesti, pa su poimence razotkrili sve one koji su učestvovali u ovakvom poduhvatu za koji je teško naći pridev koji bi bio društveno prihvatljiv za javno objavljivanje. Uz navedeno i zdravstevni problemi koje je u dva navrata imao u poslednjih šest meseci dali su im „vetar u leđa“ da sa klubom učine ono što upravo čine.
Naš portal je imao tu čast da sa potpredsednikom crveno-belog ženskog fudbalskog kolektiva Mirolavom Mlinarom porazgovara o novonastaloj situaciji u klubu i on nam je tom prilikom izjavio:
– „Godine 2018, neposredno pred osvajanje najvećeg i jedinog trofeja u istoriji ŽFK Crvena zvezda, Kupa Srbije, podneo sam pismenu ostavku rukovodstvu kluba. Smatrajući da sam na taj način ispunio i završio neku vrstu svoje sportske misije, nakon što sam na svojim plećima lično izneo jedan ogroman, ogroman teret i da makar kao Zvezdaš i čovek čista obraza mogu da stavim tačku na taj period života. Kada izuzmem Zvezdaštvo, bio je to period na koji iz moralnih i ljudskih principa, ni kao muškarac, ni kao roditelj, a ni kao pravoslavani vernik nisam bio baš ponosan. Obzirom da je te godine isticao i moj četverogodišnji mandat, kao potpredsednika kluba i člana Upravnog odbora, činom ostavke želeo sam da na godišnjoj Skupštini podnesem svoj izveštaj i da direktno i otvoreno svim ostalim članovima rukovodstva kluba iznesem u lice razloge zbog kojih sam to uradio, znajući unapred da će se oni časni i četiti Zvezdaši apsolutno složiti sa svakom tačkom. Na moje veliko iznenađenje niti Upravni odbor, niti Skupština kluba, a niti predsednik kluba, nikada nisu prihvatili moju ostavku, već sam na izbornoj Skupštini ponovo jednoglasno reizabran u novo rukovodstvo klub,a za naredni četverogodišnji mandat. Predsednik Mirković je smatrao da je po klub i njega lično neuporedivo bezbolnije, da me i mimo moje volje formalno zadrže u klubu, nego da mi dozvole javno iznošenje na videlo svog izveštaja i svega onoga na što sam svim članovima rukovodstva kluba svakodnevno ukazivao od 2013. godine. Kao neko za koga je ime Crvene zvezde bila i ostala svetinja, ukazivao sam im na sistematsko narušavanje i kršenje Statuta kluba, na zakonske nepravilnosti oko registracije samog kluba, na konstantne finansijske malverzacije i nepodnošenje godišnjih finansijskih izveštaja, na apsurdnost činjenice po kojoj je samo i jedino predsednik kluba raspolagao sa žiro računom i bankovnom karticom kluba, na netransparentnost uvida u sponzorske prihode i novac koji smo u vidu pomoći dobijali od muškog kluba, na zloupotrebe Omladinske škole u vezi sa članarinama, koje su mimo računa kluba odlazile u privatne džepove, na totalni amaterizam gotovo u svim segmentima funkcionisanja, ili nefunkcionisanja kluba, kao i na neophodnost makar šestomesečnog sastajanja rukovodstva kluba, ako ne već nedeljnog. Uz sve to, otvoreno sam ukazivao na potpuno nepoštovanje klupske hijerarhije, na nestručnost i neznanje dela sportskog kadra, na nedisciplinu dela igračkog kadra, na probleme u vezi sa nesankcionisanim konzumiranjem alkohola, cigareta i narkotika, na učestale krađe u svlačionicama i otuđivanje klupske imovine, na loše međuljudske odnose do kojih je došlo kroz otvoreno nametanje homoseksualizma i diskriminaciju onih devojaka koje nisu bile tog opredeljenja, kako u klubu, tako i u reprezentativnim selekcijama. Kao roditelja i muškaraca, kao vernika i Srbina, bila me je naprosto sramota, jer jednostavno nisam imao iole zdravo i normalno obrazloženje, za činjenicu da se od preko 150 devojaka-žena, koje su kao prvotimke prošle kroz klub od njegovog osnivanja, u ulozi majke ostvarila samo jedna jedina. U vezi sa tim sam ukazivao na potrebu za uključivanjem stalnog klupskog psihologa i otvorene razgovore sa igračicama i roditeljima, kao i na potpunu transparentnost u vezi sa tim problemom, smatrajući da to kao roditelji i odgovorni članovi društva dugujemo kako narednim generacijama, tako i roditeljima koji će i na osnovu tih saznanja podržati, ili ne podržati svoju decu u bavljenju ženskim fudbalom, samim tim i u donešenju odluke da svoju maloletnu decu pošanju iz sigurnosti roditeljskog doma u prestolnicu Srbije i povere jednom takvom sportskom kolektivu. Ne samo da sam im sve to ukazivao, već sam se direktno borio protiv svega toga, štiteći na taj način ne svoj obraz, već na prvom mestu ime jedne institucije kakva je Crvena zvezda, istovremeno preuzimajući na sebe najveći deo finansijskih obaveza kluba. Paralelno sa tim danonoćno sam svih tih godina radio na popravljanju imidža i standarda, kako igračkog, tako i stručnog kadra, nikada se ne mešajući u njihov deo posla. Dao sam sve od sebe da podignemo standard profesionalnoj prezentaciji na svim društvenim mrežama i u medijima, kao i boljoj saradnji sa muškim FK Crvena zvezda i SD Crvena zvezda, jer upravo zbog svih tih problema ni devet godina od osnivanja kluba ni dalje nismo bili član SD Crvena zvezda. Na žalost suočen sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, izazvanim prvo operacijom tumora, a nakon toga i sa višemesečnom borbom sa virusom korone, a suočen sa činjenicom da je u međuvremenu, za proteklih šest meseci, svojim malverzacijama, spletkama, lažima i ucenama, klub prvo rezultatski dovela do istorijske sramote, a nakon toga bukvalno i otela preostala šačica „štakora i parazita“, koji su svih tih godina zloupotrebljavajući ime Crvene zvezde i lečeći svoje komplekse, gradili lične karijerice i punili već prepunjene stomačine, svoju nikada prihvaćenu ostavku smatram još moralnijim činom. Samim tim u potpunosti razumem i podržavavam sve časne Zvezdaše, dugogodišnje članove Upravnog odbora i uvažene pojedince, koji su i pre mene klub napustili iz gotovo identičnih razloga, a među kojima su Ivan Bekjarev, Mića Jakšić, Miroslav Jeremić, Đorđe Radinović, Aleksandar Čotrić, Ivana Jordan, Jug Radivojević, Miljko Ristić, Jova Radovanović, Milan Kalinić, Ljubivoje Ršumović, Zoran Simnjanović, Radenko Stevović i apsolutno svi ostali članovi rukovodstva kluba iz perioda od 2014. do 2018. godine. Ubeđen sam da bi svakoga od njih bila sramota da se nađu za istim stolom za kojim danas sede samozvani članovi rukovodstva kluba, koji su jednu takvu plejadu Zvezdaških i ljudskih gromada, za kafanskim stolom izbacili iz Skupštine i izbrisali iz istorije kluba.“
Nakon ovakvih reči svaki komentar bi bio izlišan.
Pored gospodina Mlinara, portal „mojacrvenazvezda.net“ imao je priliku da o aktuelnoj situaciji u ŽFK Crvena zvezda razgovara i sa dvojicom istaknutih članova srpskog društva i predstavnika rukovodstva ŽFK Crvena zvezda, članovima Upravnog odbora kluba. U pitanju su Miodrag Jakšić jedan od osnivača ŽFK Crvena zvezda, nekadašnji predsednika Atletskog kluba Crvena zvezda, nekadašnji pomoćnik Ministra za dijasporu u Vladi Republike Srbije, državni sekretar u Ministarstvu vera i dijaspore i aktuelni predsednik Matice iseljenika i Srba u regionu, kao i Miroslav Jeremić uvaženi advokat čija advokatska kancelarija „Jeremić-Janković“ po osnovu zapisnika sa poslednje izborne Skupštine ŽFK Crvena zvezda održane 11. juna 2018. godine zastupa interese ŽFK Crvena zvezda. Obojica su nam u razgovoru istakli da već duži vremenski period nemaju informacije šta se u klubu događa. Da ih niko kao članove rukovodstva ni o čemu nije obaveštavao i da ne znaju da li su uopšte održavane sednice Upravnog odbora i Skupštine kluba koje su se po klupskom Statutu morale održavati. Istovremeno, gospodin Jeremić, za koga se u zvezdaškim krugovima sa pravom smatra da bi bio idealno rešenje za poziciju predsednika kluba što svojim ugledom, znanjem i zvanjem svakako i zaslužuje, informisao nas je sa pravne strane o proceduri opoziva i izbora novog predsednika kluba. Na osnovu svega jedino se može doneti zaključak da je sve učinjeno u prethodnim danima čista lakrdija i uzurpacija rukovodećih funkcija i samog imena ŽFK Crvena zvezda, ili da ga u potpunosti citiram: „Puč!“
Moramo i naglasiti da je naš portal kontaktirao i gospodina Radenka Stevovića koji je profesionalac u ŽFK Crvena zvezda i nalazi se na poziciji Generalnog sekretara. Gospodin Stevović nas je informisao da je pre dvadesetak dana predsedniku kluba prof dr Sveti Mirkoviću podneo ostavku na navedenu funkciju, ali i tim povodom moramo se pozvati na član 48. tačku 9 Statuta ŽFK Crvena zvezda u kojoj stoji da Upravni odbor kao organ upravljanja Kluba i izvršni organ Skupštine imenuje i razrešava generalnog sekretara i zamenika generalnog sekretara. Iz svega priloženog i ovog puta postavljamo pitanje da li je predsednik kluba prekršio klupski Statut što dovodi samo do zaključka da je gospodin Radenko Stevović i dalje na funkciji Generalnog sekretara, pa samim tim apelujemo i na njega da postupi po članu 61. klupskog Statuta, a posebno po tačkama 9 i 14 ovog statutarnog člana.
Hteli, ne hteli moramo se vratiti na već pominjani 11. jun 2018. godine i Izbornu Skupštinu ŽFK Crvena zvezda. Po ko zna koji put javnosti prilažemo zapisnik sa navedene Skupštine jer ona je „nulta tačka“ svih daljih dešavanja.
Upravo ovaj dokument, zapisnik sa izborne Skupštine kluba mora biti „Sveto pismo“ posebno za sve one koji su izabrani u rukovodstvo kluba. On utvrđuje sve klupske organe koji su u narednom periodu, u naredne četiri godine nepromenljivi ukoliko sama Skupština ne odluči drugačije. Pa i pored činjenice da se Skupština više od dve godine nije sastajala, odluke izborne Skupštine iz 2018. godine jedino mogu biti polazna osnova za sve dalje klupske radnje koje se u ovom momentu moraju primeniti.
Međutim, problematika Skupštine ŽFK Crvena zvezda više puta je detaljno analizirana na našem portalu, a ovoga puta moramo se pozabaviti dešavanjima na fantomskom skupu koji je odigran u petak 11. septembra.
Kao što smo na početku ovog teksta istakli, grupa neodgovornih pojedinaca okupila se u Medija centru našeg najvećeg stadiona i dala sebi za pravo da sama sebe izabere u rukovodeće organe ŽFK Crvena zvezda. Slobodno možemo istaći da je ta grupa neodgovornih pojedinaca u središtu informisanja zvezdaške javnosti izvršila puč u jednom od klubova članica Sportskog društva Crvena zvezda. Na nekoj od društvenih mreža koja nikakvih dodirnih tačaka nema sa bilo kojom zvaničnom klupskom stranicom, dotični su naglasili da je tzv. Skupština održana na zahtev „članova kluba“. Postavićemo pitanje ko su članovi kluba od svih onih koji su se okupili na tom privatnom skupu. Prema članu 12. Statuta ŽFK Crvena zvezda odluku o prijemu u članstvo kluba i prestanku svojstva člana kluba donosi Upravni odbor kluba. Bilo bi više nego zanimljivo prikazati dokument ko je od svih prisutnih na fantomskoj „Skupštini“ uopšte član kluba. Ko je i kada od njih platio članarinu, a iako jeste kojem klubu je plaćena članarina. I naravno, ko su članovi Upravnog odbora koji su glasali za prijem dotičnih u članstvoi na kojoj ednici UO ŽFK Crvena zvezda.
Ipak, mnogo značajnije je drugo pitanje koje se odnosi na zahtev za sazivanje vanredne Skupštine kluba od strane „članova kluba“. Na osnovu člana 38. klupskog Statuta, vanredna Skupština se može zakazati na osnovu zahteva 1/3 članova Skupštine kluba, Upravnog odbora Kluba ili Nadzornog odbora Kluba. Zahtevamo da se javno predoči ko je i kada od svih prisutnih u Medija centru postao član bilo kog od tri navedena klupska organa kako bi uopšte mogao zahtevati održavanje vanredne Skupštine, kada je podnet zahtev za sazivanje klupske Skupštine i da li je o svemu informisan predsednik Skupštine ŽFK Crvena zvezda bard srpskog glumišta i nadasve veliki Zvezdaš gospodin Ivan Bekjarev?
Iako je potpuno irelevantno trošiti vreme na tzv. novoizabrano klupsko rukovodstvo koje je na osnovu svega gore iznetog apsolutno nelegitimno i jedino može imati pučistički prefiks, moramo se pozabaviti i tzv. novoizabranom predsednicom kluba. Nećemo u ovom momentu ocenjivati da li dotična osoba odgovara zahtevima koje propisuje član 57. klupskog Statuta u kojem se kaže da se predsednik kluba bira iz redova istaknutih sportskih radnika ili sportista, ali se zato moramo obratiti ne samo Sportskom društvu Crvena zvezda, već i odgovarajućim organima Fudbalskog saveza Srbije. Dotična, „novoizabrana predsednica“ je vlasnica jednog drugog ženskog fudbalskog udruženja. I četiri dana nakon tzv. izbora i tzv. ustoličenja ona je u „Agenciji za privredne registre Republike Srbije“ registrovana i kao zastupnica tog privatnog udruženja (ujedno i vlasnica tog drugog kluba/udruženja), pa samim tim postavlja se pitanje da li sve navedeno predstavlja i dovodi do sukoba interesa koji samo nanosi ljagu na ime Crvene zvezde. Još ranije smo svim našim pratiocima detaljno opisali kako je taj drugi privatni klub/udruženje počevši od leta 2018. uzurpirao Omladinsku školu ŽFK Crvena zvezda, kako je nikome znano po čijem odobrenju nastupao i nastupa u opremi sa grbom ŽFK Crvena zvezda i koristi infratrukturu stadiona „Rajko Mitić“, a do današnjeg dana predsednik ŽFK Crvena zvezda prof dr Sveta Mirković nije znao da nam objasni i dokumentuje kada je ŽFK Crvena zvezda, tj. njeni organi (Skupština ili Upravni odbor) odobrili sve navedeno. Ono što se posebno mora naglasiti kao vrhunac bezobrazluka je ono što se odigralo prethodne zime u Herceg Novom. To privatno udruženje je učestvovalo na Međunarodnom turniru u fudbalu za žene „Mimoza 2020“ i to kao seniorski sastav ŽFK Crvena zvezda dok je naš klub obavljao pripreme za prolećni deo sezone u Beogradu. I o ovome smo naravno informisali javnost, pa i preneli izjavu predsednika ŽFK Obilić iz Herceg Novog kao organizatora turnira gospodina Mira Lučića.
Ono što je možda i najskandaloznije u celoj ovoj tužnoj priči jeste činjenica da je navedenom privatnom skupu u petak uveče prisustvovala i nekolicina aktuelnih igračica ŽFK Crvena zvezda. Mora se jednostavno postaviti pitanje u kom svojstvu su one bile na tom mestu na privatnom skupu, a svakako je jasno da je uzurpatorima vlasti u crveno-belom ženskom fudbalskom kolektivu bilo potrebno upravo to da prisustvom igračice daju legitimite novoj pučističkoj vlasti, tj. nečemu što legitimiteta nema. Svakako sve one su time nanele nemerljivu ljagu klubu i pod uslovom da nisu bile primorane da se nađu na fantomskom okupljanju, ili su bile u zabludi šta se te večeri događa, u buduće se ni u kom slučaju ne mogu smatrati delom ŽFK Crvena zvezda, a posebno nakon svih onih dešavanja koja se odigravaju već dve nedelje uzastopno , a kojima se najgrublje krše članovi 34. i 35. Disciplinskog pravilnika ŽFK Crvena zvezda o čemu tzv. „sportski direktor“ i ne sme da pomisli da reaguje. Ali, biće prilike da se i time javno pozabavimo…
Na kraju, ali suštinski na početku, moramo se obratiti odgovornima u Sportkom društvu Crvena zvezda, kao i odgovarajućim organima Fudbalskog saveza Srbije. Sva ova dešavanja moraju se pod hitno osuditi i prema osobama koje su učestvovale u svemu što je učinjeno, da se primene odgovarajuće mere. Prevashodno Sportsko društvo Crvena zvezda mora da ospori uzurpaciju vlasti u klubu koji je i član crveno-belog sportskog društva i mora da omogući legitimnim organima ŽFK Crvena zvezda da održe Skupštinu kojom bi se klub vratio u legalne tokove, a gledajući Statut ŽFK Crvena zvezda i dalje aktuelni predsednik kluba prof dr Sveta Mirković ostavku može podneti samo pred legalnim klupskim organima, ali mora i da objasni kome je i zašto i po čijoj odluci prepustio klupski pečat i omogućio da on bude dostupan ljudima koji za to nemaju pravo.
A naš portal još jednom poziva legitimno izabrane članove Upravnog odbora, a članovi UO ŽFK Crvena zvezda su ljudi od ugleda kako u društvenom, tako i u sportskom životu Republike Srbije, da pokrenu inicijativu za sazivanje legitimne Skupštine crveno-belog ženskog fudbalskog kolektiva kojom bi se kriza rukovođenja prevazišla , jer u ovom momentu to svi moraju da znaju…,
ŽFK Crvena zvezda trenutno ne postoji!!!
I za kraj, dovoljno je pogledati kakve ugledne ličnosti su nekada činile rukovodstvo ŽFK Crvena zvezda. Ljudi od ugleda u ovom društvu omogućili su da klub 2018. godine stigne do istorijskog, prvog trofeja, a danas…
Izvor: mojacrvenazvezda.net
Dodajte komentar