Тако су то радиле комшије...

Dok čitamo svakakve gadosti navijača @PartizanBC upućene Voldenu, da se prisetimo za one koji su to možda zaboravili ili ove mlađe, koji ni ne znaju slučaj prelaska Luke Bogdanovića iz Crvene zvezde u Partizan, te 2004. godine, po meni najbrutalniji primer sile na našim prostorima. Luka je kao Zvezdino dete sa 19 godina bio na pragu reprezentacije tadašnje SCG. Zvezda je te sezone sa Sagadinom na klupi, Bogdanovićem, Rakočevićem, Jeretinom, uzela Kup. Luka je u toj sezoni igrao gotovo 30 minuta po meču (oko 27) i bio jedan od najboljih igrača i na meti mnogih evropskih ekipa. Spominjalo se obeštećenje od čak 500.000 dolara, što je za tadašnje uslove bilo kao danas 3-4 miliona. Tada na scenu stupaju, naravno, poštenjačine iz komšiluka. Divac i Vujošević održavaju sastanak sa Lukom i njegovim ocem, drugi dan po završetku sezone, i nude mu prelazak u partizan (namerno malim početnim slovom). Nakon što Luka to odbija, Divac (tadašnji predsednik partizana) mu preti da razmisli još jednom, jer ukoliko ne pristane nikada više neće zaigrati za reprezentaciju SCG. Nakon dva dana razmišljanja, Bogdanovićev otac daje potvrdan odgovor, ali problem (ili za tadašnje kauboje u partizanu, problemčić) je taj što Bogdanović ima važeći ugovor sa Crvenom zvezdom i ne može nikako da pređe u partizan, ali Koperfildi iz komšiluka nalaze način. Bogdanoviću se tada dugovalo, kao i svima, jedna-dve plate i trebalo se uplatiti čim sponzor uplati tada deo sponzorstva. Međutim, saznavši za planove partizana, Zvezda moli tadašnjeg sponzora da uplati Bogdanoviću sva dugovanja što ovi i čine. Nakon sedam dana Bogdanović vraća te pare na račun sponzora, po direktivi partizana i uz obrazlozenje da ne zna ko su oni, ni što su mu uplatili pare, iako ga je Zvezda obavestila odmah po uplati ko mu je i zašto uplatio i da mu se ništa ne duguje i da mu se ne odobrava prelazak u drugi klub. Svejedno, Bogdanović na nagovor Divca podnosi Savezu zahtev za raskid ugovora, uz obrazloženje da mu se duguje i da, pazite sad, NIJE IGRAO NA TROJCI NEGO NA ČETVORCI, a on je eto mislio da je bolji na trojci. Zvuči besmisleno, naravno, ali to je i napisao po nagovoru poštenjačina iz komšiluka koji su kontrolisali košarkaški Savez i znali zašto to da napiše.

Odmah nakon toga, i pre bilo kakve odluke košarkaškog Saveza, Divac se raspituje na koji račun da uplati 135 hiljada eura, koliko je po njohovom mišljenju obestećenje za Bogdanovića (bilo 141 dok nije napunio 18, posle toga prestaje da važi ovaj aneks iz ugovora, a Bogdanović ima 19 god).

Kako je iz Zvezde dobio negativan odgovor (na to, rekao bi, “zastrašivanje” da Zvezda nema više nikakva prava na igrača i slično) da Bogdanović nije na prodaju, Divac i Vujošević čine nešto nezabileženo u svetu košarke. Traže od košarkaškog Saveza da presudi u njihovu korist

pod izgovorom razvoja igrača i toga što ga u Zvezdi “muče” da igra četvorku, a on jadan hoće na trojku. Kao da Zvezda nije STVORILA tog Bogdanovića i da mu ne želi najbolje. Divac čak odlazi na taj sastanak Saveza (iako nije smeo), urla i preti da će se vratiti u SAD, da je došao zbog interesa srpske košarke i igrača i da će, ako oni o tome ne razmišljaju kao i on, biti smenjeni i slično. Savez popušta i na toj sednici donosi najbizarniju i nasramniju odluku ikada, da se, pazi sad, zbog boljeg razvoja igrača odobrava Bogdanoviću da pređe iz Zvezde u partizan uz obeštećenje od 135 hiljada. Zamislite sada bilo gde u svetu da neki košarkaški Savez kaže da igrač, iako ima ugovor sa klubom, može da pređe u drugi jer eto misle da će se tamo bolje razvijati. Neverovatno!!! Ali, ono što se nakon toga desilo je još smešnije. Bogdanović, naravno, odmah posle toga dobija poziv za reprezentaciju, ali u partizanu, verovali ili ne, ostaje da igra na pozociji broj 4 i to mu više ne smeta. U zadnjoj sezoni u Zvezdi Bodanović je igrao 27 minuta, a u partizanu sledeće sezone 13 minua. Vidi se briga za srpskog igrača i očigledan napredak u svim segmentima. Naravno, Bogdanović nikada nije dostigao svoj limit koji mu je, dok je bio u Zvezdi, predviđan, a to je NBA. No to je sada manje bitno. Ovo je samo jedna priča u moru sličnih sa iste adrese, ali život to uredi, neko u Kluž, neko kantrimen, a neko “feel devotion”.