Čelni ljudi Fudbalskog saveza Srbije zaduženi za ženski fudbal organizovali su letnji kamp za tri reprezentativne selekcije u periodu od 22. do 27. juna, odnosno u periodu od 22. do 29. ovog meseca. U Sportskom centru FSS-a u Staroj Pazovi okupiće se „A“ selekcija naše zemlje, kao i omladinska U-19 selekcija, dok će se U-17 selekcija u istom terminu okupiti u Kovilovu. Na spiskovima tri reprezentativne selekcije Srbije nalazi se i šest igračica ŽFK Crvena zvezda.
Selektor najbolje srpske ženske reprezentacije Predrag Grozdanović pozvao je golmanku naše ekipe Saru Cetinju, levog beka Anđelu Krstić, centralnog beka Jovanu Miladinović i igračicu sredine terena Andrijanu Trišić. Na spisku juniorske U-19 selekcije koju sa klupe predvodi Lidija Stojkanović našlo se ime Teodore Stojaković, dok je selektor U-17 selekcije Dragiša Zečević pod nacionalnu zastavu pozvao Anđelu Popović.
Poziv pod nacionalnu zastavu san je svakog sportiste i apsolutno u sportu nema ničeg vrednijeg od nastupa u dresu sa nacionalnim obeležjima, ali ovakav letnji kamp u ovom trenutku samo dovodi do niza pitanja za koje znamo da odgovore nikada nećemo dobiti.
U danu kada se Srbija suočava sa trocifrenim brojem novozaraženih, kada je sve više sportista i sportskih radnika pozitivno na virus COVID-19, kada danima u nazad imamo informacije da se određeni broj sportista u različitim sportovima zarazio upravo tokom reprezentativnih okupljanja, kada je najbolja košarkaška selekcija naše zemlje otkazala okupljanje koje je bilo planirano, kada država Srbija, odnosno krizni štab donosi nove mere u cilju sprečavanja širenja zaraze, čelnici FSS-a zaduženi za ženski fudbal organizuju petodnevne/sedmodnevne „pripreme“ tokom kojih će fudbalskim terenima prodefilovati 75 devojaka u tri uzrasne kategorije. S`obzirom na činjenicu da ženske nacionalne selekcije do kraja kalendarske godine neće imati nikakvih međunarodnih obaveza samo se po sebi nameće pitanje koja je svrha ovog okupljanja. Šta će se dogoditi ukoliko neko donese zarazu koja nakon ovog okupljanja može početi progresivno da se širi i unutar klubova jer većima naših ekipa sa ozbiljnim pripremama za novu sezonu kreće upravo krajem juna, odnosno početkom jula meseca.
Možda bi neko mogao da nacionalna okupljanja u momentu kada nema ni klupskih ni reprezentativnih obaveza da okarakteriše kao pozitivnu smernicu u cilju utvrđivanja kvaliteta potencijanih reprezentativnih kandidata, ili u cilju uigravanja standardnih reprezentativki, ali i tu dolazimo do nekih nelogičnosti koje su očigledno svrsishodne samo onima kojima je ovako nešto palo na pamet. Da podsetimo, poslednje jesenje prvenstveno kolo u elitnom rangu srpskog ženskog fudbala odigrano je od 22. do 24. novembra prethodne godine. Zatim je usledila tromesečna pauza i prvenstvo je nastavljeno 22. i 23. feruara. Odigrane su svega tri runde nacionalnog šampionata i došlo se do suspenzije takmičenja prouzrokovane svetskom pandemojom koja je kasnije prerasla i u definitivni prekid takmičenja. Matematika je više nego jednostavna – za punih sedam meseci srpske fudbalerke su odigrale u najboljem slučaju tri zvanična meča, a ako obratimo pažnju na činjenicu da su već više od tri meseca van ozbiljnog trenažnog procesa, jasno je da ovakvo okupljanje u zdravorazumskom smislu nema nikakvo uporište. Kada je reč o U-17 i U-19 selekcijama situacija je još katastrofalnija. Članice ovih selekcija uglavnom čine devojke koje nastupaju u prvoligaškim klubovima, a one su za nepunih osam meseci, od 2. novembra do današnjeg dana odigrale listom JEDAN susret. Zbog svega navedenog jasno je da nikakvog ozbiljnog rada, uigravanja, ili testiranja standardnih i potencijalnih reprezentativki ne može biti. Ukoliko se „letnji kamp“ pretvori u suvo sticanje fizičke snage jasno je da on postaje definitivno necelishodan. Ipak, u celokupnoj ovoj priči postoji jedna činjenica koja može odagnati sve sumnje zbog kojih se sve navedeno i organizuje. Ukoliko znamo da su selektori plaćeni po principu dnevnica na osnovu broja dana provedenih u nacionalnim selekcijama jasno je da pet do sedam dnevnica u ovom momentu pojedincima dobro dođu.
Crveno-bele „Vučice“ na ovom okupljanju kao što smo već naveli predstavljaće šest fudbalerki od kojih su četiri pozvane u najbolju srpsku selekciju. Međutim, letimičnim pregledom spiska reprezentativki u oči upada činjenica da ovoga puta pod nacionalnu zastavu nije pozvana do sada standardno pozivana Jovana Stojanović. Igračica koja ima najviše nastupa u istoriji ŽFK Crvena zvezda redovno je bila na spisku među 18 reprezentativki. Neretko se pozivu selektora odazivala i u momentima kada je imala problema sa povredama, a upravo je takav slučaj zabeležen tokom poslednjeg nastupa naše nacionalne selekcije. Jovana je na prijateljskoj utakmici u Antaliji protiv Belorusije nastupila lakše povređena, ali je to nije sprečilo da bude jedna od najzapaženijih na terenu. Izgovor selektora, koji ima diskreciono pravo da pozove koga poželi, može biti već navedena želja da se isprobaju neke nove kandidatkinje za reprezentativni dres, ali ova tvrdnja odmah pada u vodu kada na spisku pročitamo imena Milice Kostić, Violete Slović, Marija Ilić, Tijane Filipović, Milice Mijatović, Alegre Poljak i ostalih devojaka koje su standardne reprezentativke, a slobodno se može reći da će letnji kamp pohađati čak 12 fudbalerki koje imaju zagarantovano mesto među 18 igračica koje čine reprezentativnu selekciju. Zbog svega navedenog selektor bi morao da odgovori na pitanje zašto mesta nije bilo za igračicu za koju se zna da je uvek maksimalno fizički pripremljena i koja je i tokom vanrednog stanja do fanatizma dva puta dnevno trenirala. Da li je ovakav gest omalovažavanje same Jovane Stojanović, omalovažavanje kluba u kojem nastupa, ili je u pitanju nešto treće za sada javnosti nepoznato?
Na kraju, ali ne i najmanje važno, mora se postaviti i pitanje kako je i da li je uopšte rukovodstvo ŽFK Crvena zvezda reagovalo na sve navedeno. Da li je na bilo koji način pokušalo da zaštiti svoje igračice od eventualnog izlaganja virusu koji nas okružuje? Da li je na bilo koji način reagovalo na ne pozivanje rekorderke ŽFK Crvena zvezda u reprezentativnu selekciju čime se degradira i sama igračica i celokupan klub? Međutim, ako uzmemo u obzir da prema dostupnim informacijama koje imamo, a koje potiču iz dobro obaveštenih krugova, rukovodstvo našeg kluba se već nedeljama ne oglašava, ne odgovara čak ni Fudbalskom savezu Srbije na pitanja koja su bila vezana i za prekid takmičenja u sezoni 2019/20, ni na pitanja vezana za organizaciju takmičenja za sezonu 2020/21, samo po sebi se nameće pitanje da li rukovodstvo ŽFK Crvena zvezda uopšte više i postoji. Neko bi morao da javnosti predoči da li je naš ženski fudbalski kolektiv i definitivno obezglavljen i prepušten svima onima i u i van kluba koji godinama žele da ga u potpunosti dezintegrišu.
Čekamo odgovore…
Izvor: mojacrvenazvezda.net
Dodajte komentar