Фудбал Фудбал/Вести

Челници ФСС-а, селектори,… Зашто?

Челни људи Фудбалског савеза Србије задужени за женски фудбал организовали су летњи камп за три репрезентативне селекције у периоду од 22. до 27. јуна, односно у периоду од 22. до 29. овог месеца. У Спортском центру ФСС-а у Старој Пазови окупиће се „А“ селекција наше земље, као и омладинска У-19 селекција, док ће се У-17 селекција у истом термину окупити у Ковилову. На списковима три репрезентативне селекције Србије налази се и шест играчица ЖФК Црвена звезда.

Селектор најбоље српске женске репрезентације Предраг Гроздановић позвао је голманку наше екипе Сару Цетињу, левог бека Анђелу Крстић, централног бека Јовану Миладиновић и играчицу средине терена Андријану Тришић. На списку јуниорске У-19 селекције коју са клупе предводи Лидија Стојкановић нашло се име Теодоре Стојаковић, док је селектор У-17 селекције Драгиша Зечевић под националну заставу позвао Анђелу Поповић.

Позив под националну заставу сан је сваког спортисте и апсолутно у спорту нема ничег вреднијег од наступа у дресу са националним обележјима, али овакав летњи камп у овом тренутку само доводи до низа питања за које знамо да одговоре никада нећемо добити.

У дану када се Србија суочава са троцифреним бројем новозаражених, када је све више спортиста и спортских радника позитивно на вирус COVID-19, када данима у назад имамо информације да се одређени број спортиста у различитим спортовима заразио управо током репрезентативних окупљања, када је најбоља кошаркашка селекција наше земље отказала окупљање које је било планирано, када држава Србија, односно кризни штаб доноси нове мере у циљу спречавања ширења заразе, челници ФСС-а задужени за женски фудбал организују петодневне/седмодневне „припреме“ током којих ће фудбалским теренима продефиловати 75 девојака у три узрасне категорије. С`обзиром на чињеницу да женске националне селекције до краја календарске године неће имати никаквих међународних обавеза само се по себи намеће питање која је сврха овог окупљања. Шта ће се догодити уколико неко донесе заразу која након овог окупљања може почети прогресивно да се шири и унутар клубова јер већима наших екипа са озбиљним припремама за нову сезону креће управо крајем јуна, односно почетком јула месеца.

Можда би неко могао да национална окупљања у моменту када нема ни клупских ни репрезентативних обавеза да окарактерише као позитивну смерницу у циљу утврђивања квалитета потенцијаних репрезентативних кандидата, или у циљу уигравања стандардних репрезентативки, али и ту долазимо до неких нелогичности које су очигледно сврсисходне само онима којима је овако нешто пало на памет. Да подсетимо, последње јесење првенствено коло у елитном рангу српског женског фудбала одиграно је од 22. до 24. новембра претходне године. Затим је уследила тромесечна пауза и првенство је настављено 22. и 23. феруара. Одигране су свега три рунде националног шампионата и дошло се до суспензије такмичења проузроковане светском пандемојом која је касније прерасла и у дефинитивни прекид такмичења. Математика је више него једноставна – за пуних седам месеци српске фудбалерке су одиграле у најбољем случају три званична меча, а ако обратимо пажњу на чињеницу да су већ више од три месеца ван озбиљног тренажног процеса, јасно је да овакво окупљање у здраворазумском смислу нема никакво упориште. Када је реч о У-17 и У-19 селекцијама ситуација је још катастрофалнија. Чланице ових селекција углавном чине девојке које наступају у прволигашким клубовима, а оне су за непуних осам месеци, од 2. новембра до данашњег дана одиграле листом ЈЕДАН сусрет. Због свега наведеног јасно је да никаквог озбиљног рада, уигравања, или тестирања стандардних и потенцијалних репрезентативки не може бити. Уколико се „летњи камп“ претвори у суво стицање физичке снаге јасно је да он постаје дефинитивно нецелисходан. Ипак, у целокупној овој причи постоји једна чињеница која може одагнати све сумње због којих се све наведено и организује. Уколико знамо да су селектори плаћени по принципу дневница на основу броја дана проведених у националним селекцијама јасно је да пет до седам дневница у овом моменту појединцима добро дођу.

Црвено-беле „Вучице“ на овом окупљању као што смо већ навели представљаће шест фудбалерки од којих су четири позване у најбољу српску селекцију. Међутим, летимичним прегледом списка репрезентативки у очи упада чињеница да овога пута под националну заставу није позвана до сада стандардно позивана Јована Стојановић. Играчица која има највише наступа у историји ЖФК Црвена звезда редовно је била на списку међу 18 репрезентативки. Неретко се позиву селектора одазивала и у моментима када је имала проблема са повредама, а управо је такав случај забележен током последњег наступа наше националне селекције. Јована је на пријатељској утакмици у Анталији против Белорусије наступила лакше повређена, али је то није спречило да буде једна од најзапаженијих на терену. Изговор селектора, који има дискреционо право да позове кога пожели, може бити већ наведена жеља да се испробају неке нове кандидаткиње за репрезентативни дрес, али ова тврдња одмах пада у воду када на списку прочитамо имена Милице Костић, Виолете Словић, Марија Илић, Тијане Филиповић, Милице Мијатовић, Алегре Пољак и осталих девојака које су стандардне репрезентативке, а слободно се може рећи да ће летњи камп похађати чак 12 фудбалерки које имају загарантовано место међу 18 играчица које чине репрезентативну селекцију. Због свега наведеног селектор би морао да одговори на питање зашто места није било за играчицу за коју се зна да је увек максимално физички припремљена и која је и током ванредног стања до фанатизма два пута дневно тренирала. Да ли је овакав гест омаловажавање саме Јоване Стојановић, омаловажавање клуба у којем наступа, или је у питању нешто треће за сада јавности непознато?

На крају, али не и најмање важно, мора се поставити и питање како је и да ли је уопште руководство ЖФК Црвена звезда реаговало на све наведено. Да ли је на било који начин покушало да заштити своје играчице од евентуалног излагања вирусу који нас окружује? Да ли је на било који начин реаговало на не позивање рекордерке ЖФК Црвена звезда у репрезентативну селекцију чиме се деградира и сама играчица и целокупан клуб? Међутим, ако узмемо у обзир да према доступним информацијама које имамо, а које потичу из добро обавештених кругова, руководство нашег клуба се већ недељама не оглашава, не одговара чак ни Фудбалском савезу Србије на питања која су била везана и за прекид такмичења у сезони 2019/20, ни на питања везана за организацију такмичења за сезону 2020/21, само по себи се намеће питање да ли руководство ЖФК Црвена звезда уопште више и постоји. Неко би морао да јавности предочи да ли је наш женски фудбалски колектив и дефинитивно обезглављен и препуштен свима онима и у и ван клуба који годинама желе да га у потпуности дезинтегришу.

Чекамо одговоре…

Извор: мојацрвеназвезда.нет