Istorija Sećanja Fudbal Fudbal Fudbal/Vesti

Na današnji dan – Zvezdino evropsko krunisanje u Bariju

Crvena zvezda je na današnji dan, 29. maja 1991. godine bila bolja od Olimpika iz Marselja (0:0 – 5:3 penalima) u finalu Kupa šampiona i popela se na evropski pijedastal. U dramatičnoj završnici posle 120 minuta odlučivali su penali koju su u golove pretvarali redom Prosinečki, Binić, Belodedić, Mihajlović i Pančev dok je Stevan Stojanović u prvoj seriji odbranio udarac Amorosa.

Hoćete li da igrate kako vi želite i da izgubimo ili ćete igrati kako ja kažem i da osvojimo Kup šampiona“ sad je već legendarna rečenica koju je trener Crvene zvezde Ljubormi Ljupko Petrović izrekao dve nedelje pre finala Kupa šampiona u Bariju. Svestan da je prevaljen dug put i da je bitnije od svega popeti se na pobedničko postolje, sjajni trener je iznenadio sve postavkom igre na „nulu“, predvidevši da će najveći sprski klub najviše šansi da osvoji pehar imati ako se dođe do penal ruleta. I sve je pogodio.

Crvena zvezda je do tada plenila igrom, imala je velike majstore u Dejanu Savićeviću, Robertu Prosinečkom, Darku Pančevu i ostalim igračima sjajnih ofanzivnih moći. Međutim, procenio je Ljupko sve vrline i mane svog tima, snagu Olimpika u „trouglu“ Vodl-Pele-Papen i odlučio je da spreči ubacivanja lopte preko poslednje linije odbrane.

U prvih 15-tak minuta Zvezda je još i uspevala da pripreti, međutim, posle šuta Binića uglavnom je Olimpik pokušavao da pronađe pukotinu u odbrani Zvezde, ali su Belodedić i Najdoski, uz pomoć ostatka ekipe odigrali defanzivno bez greške. Koliko je trener Francuza Rajmon Getals bio tvrdoglav oko Dragana Stojkovića svedoči i poslednjih 10 minuta produžetka, kada je petu Zvezdinu zvezdu poslao na teren. Piksi je stvorio dve ozbiljne prilike za Olimpik ali je srećom ostalo i posle 120 minuta 0:0.

Odluka je doneta izvođenjem penala. Prosinečki je pogodio mrežu Olmete udarcem desno poluvisoko, a već u prvoj seriji Stojanović skokom udesno brani udarac Manuela Amorosa. Ispostaviće se da je to odlučilo. Pogađali su redom Binić (isto kao Prosinečki), Bernar Kazoni (odmereno, u desnu malu mrežu), Belodedić (po zemlji, u sâm donji levi ugao), Papen (isti pravac, malo više i snažnije nego Belodedić), Mihajlović (dole desno, pošto je iskopao priličnu količinu zemlje) i Mozer (elegantno u desni ugao).

Priliku za trijumf imao je Darko Pančev, osvajač Zlatne kopačke gađao je blizu sredini gola, ali je šutirao snažno i uhvatio Olmetu u raskoraku, dovoljno za najveću radost u istoriji kluba. Dvadeset hiljada navijača na stadionu „Sveti Nikola“ i milioni širom Srbije i sveta dobilo je najlepši poklon. Ostaće upamćeno da se u Bariju 29. maja 1991. godine Crvena zvezda popela na krov Evrope protiv Olimpika iz Marselja 0:0 – 5:3 penalima, uspešno završavajući jedan petogodišnji projekat.

Crvena zvezda – Olimpik 0:0 – penalima 5:3

Stadion: “Sveti Nikola” u Bariju. Gledalaca: 56.000. Sudija: Tulio Laneze (Italija). Strelci iz penala: Prosinečki, Binić, Belodedić, Mihajlović, Pančev za Crvenu zvezdu, a Kazoni, Papen, Mozer za Olimpik. Žuti kartoni: Marović, Mihajlović, Binić (Crvena zvezda), Boli (Olimpik).

Crvena zvezda: Stojanović, Jugović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević (od 85. Stošić), Binić. Trener: Ljubomir Petrović.

Olimpik Marselj: Olmeta, Amoros, Di Meko (od 111. Stojković), Boli, Mozer, Žermen, Kozoni, Vodl, Papen, Aju, Furnije (od 72. Verkris). Trener: Rajmon Getals.

Put do Barija – Skok preko „skakavaca“ do slave

Crvena zvezda je do trofeja Kupa šampiona došla bez poraza. Malo ko je očekivao posle remija sa Grashopersom u Beogradu (1:1) da će jugoslovenski šampion u toj sezoni doseći vrh. Kecle je tuširao Marakanu, a samo je Binić uspeo da matira Brunera u meču gde Zvezda nije blistala ali je promašila nekoliko dobrih prilika.

Crvena zvezda – Grashopers 1:1 (1:1)

Beograd, 19. septembar 1990. Strelci: Binić u 44. za Crvenu zvezdu, a Kecle u 17. minutu za Grashopers. Stadion: Crvene zvezde. Gledalaca: 60.000. Sudija: Karlo Longi (Italija).

Crvena zvezda: Stojanović, Radinović (od 80. Šabanadžović), Marović, Jugović, Belodedić, Vasilijević, Prosinečki, Stošić, Pančev, Savićević, Binić.

Grashopers: Bruner, Majer, Gemperle, Grem, Koler, Gretarson, Videker, Suter, Kecle (od 85. Vega), Bikel, De Visente.

Na greškama se uči, u radu je spas. I to je maksima koju je trener Ljupko Petrović usadio svima, posebno igračima kojima je menjao mentalitet iz dana u dan. Umesto godine koju su pojeli “skakavci”, navijači Crvene zvezde su gledali brutalno gaženje “skakavaca” iz Švajcarske. Darko Pančev je golom, pa sa dva iznuđena penala koje je ralizovao Prosinečki, a zatim i akcijom koju je završio Duško Radinović bio ta lokomotiva koja je povukla Zvezdin voz do pobede od 4:1 i plasmana u drugo kolo.

Grashopers – Crvena zvezda 1:4 (0:1)

Cirih, 3. oktobar 1990. Strelci: Kecle u 62. za Grashopers, a Pančev u 12, Prosinečki u 48. i 84. (oba iz penala) i Radinović u 59. minutu za Crvenu zvezdu. Stadion: Hartrum. Gledalaca: 28.000. Sudija: Hoze Santoš (Portugalija).

Grashopers: Bruner, Majer, Gemperle, Grem, Koler, Gretarson, Štrudel, Suter, Kecle (od 70. Hacler), Bikel (od 60. Sforca), De Visente.

Crvena zvezda: Stojanović, Radinović, Vasilijević, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Stošić, Pančev, Savićević (od 56. Jugović), Binić.

Glazgov Rendžers je bio rival u drugom kolu. Škoti su tokom leta napravili “drim tim” od engleski, škotskih i holandskih reprezentativaca i imali su velike aspiracije. Međutim, na punoj Marakani i bez povređenog Dejana Savićevića, naš tim je odigrao maestralno, pobedio je uverljivo 3:0. Radinović je golom u ranoj fazi meča doneo sigurnost, Prosinečki i Pančev su u nastavku zapečatili sudbinu “rendžera”.

Crvena zvezda – Glazgov Rendžers 3:0 (1:0)

Beograd, 24. oktobar 1990. Strelci: Radinović u 8, Prosinečki u 66. i Pančev u 74. minutu. Stadion: Crvene zvezde. Gledalaca: 80.000. Sudija: Žoel Kinju (Francuska).

Crvena zvezda: Stojanović, Radinović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Stošić, Pančev, Jugović (od 89. Momčilović), Binić.

Glazgov rendžers: Vuds, Stivens, Manro, Gof, Spekmen, Braun, Stiven, Ferguson, Volters, Džonston, Huistra (od 73. Mekojst).

Znali su u Ljutice Bogdana kakav ih pakao čeka na “Ajbroksu” u revanšu bez obzira na prednost od 3:0. Predvideo je Petrović da će Škoti odustati od igre i da će dugim loptama sa više napadača pokušati da nadoknade prednost. Mudro je pojačao poslednju liniju sa petoricom igrača, s tim da je Belodedić igrao libera. Ni povreda golmana Stojanovića nije poremetila naš tim, kad je u drugom delu Pančev postigao majstorski pogodak sve je bilo rešeno. “Rendžeri” su samo uspeli da izjednače.

Glazgov rendžers – Crvena zvezda 1:1 (0:0)

Glazgov, 7. novembar 1990. Strelci: Mekojst u 79. za Glazgov, a Pančev u 53. minutu za Crvenu zvezdu. Stadion: Ajbroks park. Gledalaca: 25.000. Sudija: Bo Karlson (Švedska).

Glazgov rendžers: Vuds, Stivens, Manro, Gof, Spekmen (od 57. Nizbet), Braun, Stiven, Dods (od 46. Robertson), Mekojst, Hetli, Volters.

Crvena zvezda: Stojanović (od 46. Kaluđerović), Radinović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Stošić, Pančev, Jugović (od 89. Jurić), Binić.

Zvezda je prezimila, uprava je dovela Sinišu Mihajlovića u rekordnom transferu, a klub se temeljno pripremao za četvrtfinalni dvomeč sa Dinamom iz Drezdena, tada izuzetno jakim klubom iz Istočne Nemačke. Zvezda je ispalila tri plotuna u mrežu Kelera i ubedljivom pobedom od 3:0 trasirala put u polufinale. Prosinečki i Binić su već do poluvremena doneli lepu prednost koju je uvećao Dejan Savićević.

Crvena zvezda – Dinamo Drezden 3:0 (2:0)

Beograd, 6. mart 1991. Strelci: Prosinečki u 22, Binić u 43. i Savićević u 57. minutu. Stadion: Crvene zvezde. Gledalaca: 80.000. Sudija: Aleksej Spirin (Rusija).

Crvena zvezda: Stojanović , Radinović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Mihajlović, Prosinečki,Jugović, Pančev (od 89. Stošić), Savićević, Binić.

Dinamo Drezden: Keler, Šesler, Liberam, Trautman, Bitner, Kern (od 49. Vegenhaus), Štibner (od 75. Alievi), Hauptman, Ratke, Resler, Gičov.

Crvena zvezda je podizala nivo forme, igrala je moderno, brzo i efikasno ali revanš u Drezdenu počeo je golom Gičova. Nervoza je kratko trajala jer je naš tim brzo preuzeo sve stvari u svoje ruke, ređale su se prilike a preokret je viđen tek u nastavku kad su Savićević i Pančev završavali lepe akcije. Navijači Dinama su pravili nerede, pa je sudija Aladren u 79. minutu prekinuo trajno meč koji je kasnije službeno bio registrovan 3:0.

Dinamo Drezden – Crvena zvezda 1:2 (1:0) – prekid u 79. minutu

Drezden, 20. mart 1991. Strelci: Gičov u 2. za Dinamo, a Savićević u 52. i Pančev u 69. minutu za Crvenu zvezdu. Stadion: Rudolf Harbig. Gledalaca: 15.000. Sudija: Emilio Sorijano Aladren (Španija). Meč službeno registrovan 3:0 za Crvenu zvezdu.

Dinamo Drezden: Keler, Šesler, Liberam, Trautman, Bitner, Hauptman, Štibner, Pilc, Šolc, Resler (od 56. Minge), Gičov (od 56. Alievi).

Crvena zvezda: Stojanović , Radinović (od 70. Marović), Mihajlović (od 75. Stošić), Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Jugović, Pančev, Savićević, Binić.

Bajern je te sezone slovio za jednog od tri najveća favorita za osvajanje Kupa šampiona. Međutim, Crvena zvezda je u najboljoj partiji te sezone prekinula niz Bavaraca od 43 uzastopna evropska meča bez poraza u Minhenu i golovima Pančeva i Savićevića slavila 2:1. Prvi meč polufinala bolje su otvorili Nemci jer su poveli preko Volfarta ali sve ostalo bilo je u znaku našeg tima. Mestralno vođeni sa klupe, Zvezdini asovi su igrom deklasirali rivala i prava je šteta što nisu ubedljivije slavili.

Bajern – Crvena zvezda 1:2 (1:1)

Minhen, 10. april 1991. Strelci: Volfart u 34. za Bajern, a Pančev u 45. i Savićević u 70. minutu za Crvenu zvezdu. Stadion: Olimpijski u Minhenu. Gledalaca: 65.000. Sudija: Hubert Forstinger (Austrija).

Bajern: Auman, Rojter, Fligler, Koler, Augentaler, Efenberg, Bender (od 78. Štrunc), Švabl, Volfart, Ton (od 78. Cige), M. Laudrup.

Crvena zvezda: Stojanović , Radinović, Marović, Jugović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Mihajlović (od 88. Stošić), Pančev, Savićević, Binić (od 89. Tošić).

Ljupko Petrović je s pravom strahovao pred revanš u Beogradu stalno ponavljajući da su “Nemci – Nemci”, da se neće predati i da Zvezda pred prepunom “Marakanom” mora da nadmaši izdanje iz Minhena ako želi u finale. I briljirao je naš tim, golom Mihajlovića je vodio u prvom delu, iz egzibicionizma i željom za samoisticanjem nije dotukao nadigranog protivnika. Kazna je brzo usledila, Augentaler i Bender su napravili preokret u nastavku. Usledila je najdramatičnija završnica utakmice u istoriji, na energiji publike, uz pomoć sreće “nebo se otvorilo”. Posle centaršuta Mihajlovića, nespretne intervencije Augentalera, neka druga sila vodila je loptu preko šokiranog Aumana u mrežu za 2:2 i plasman u istorijsko finale sa Olimpikom.

Crvena zvezda – Bajern 2:2 (1:0)

Beograd, 24. april 1991. Strelci: Mihajlović u 25, Augentaler (autogol) u 89. za Crvenu zvezdu, a Augentaler u 62. i Bender u 66. minutu za Bajern. Stadion: Crvene zvezde. Gledalaca: 80.000. Sudija: Bruno Galer (Švajcarska).

Crvena zvezda: Stojanović , Radinović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Jugović, Prosinečki, Mihajlović, Pančev (od 89. Stošić), Savićević, Binić (od 89. Momčilović).

Bajern: Auman, Švabl, Bender, Grahamer, Augentaler, Efenberg, Štrunc, Rojter, Volfart, Ton, M. Laudrup.

Izvor: FKCZ, zvanični sajt

Dodajte komentar

Kliknite da biste objavili komentar