Istorija Košarka Sećanja

Priče iz istorije – Zvezdina “Aida”

75 godina velike Zvezde!

„Sedamdesetpet godina Sportskog društva Crvena zvezda! Sedamdesetpet godina radosti, pobeda, poraza, sreće, strasti, pa i tuge. Sportsko društvo Crvena zvezda je priča o ugledu i značaju sporta. Priča o uspomenama na velike pobede. Priča o velikim klubovima. Priča o izuzetnim rezultatima Zvezdinih sportista koji su 75 godina predstavljali i ubuduće će predstavljati ambasadore sporta svoje Crvene zvezde, Beograda i Srbije.“ (Zoran Avramović, glavni i odgovorni urednik Zvezdine revije i direktor Crvena zvezda marketinga, iz uvodnika broj 669)

Košarkaški klub Crvena zvezda je sinonim za uspeh, kako tokom istorije, tako i u godinama za nama. Nova energija sa Malog Kalemegdana od 2011. godine je krenula da uspostavlja sistem u konsolidaciji kluba, koji je vrlo brzo doneo velike rezultate. Na najvišem nivou.

Sezona 2012/13 je možda bila i ključna na tom putu. Nakon prve sezone nove etape i odlaska Svetislava Pešića, Zvezda je „krupnim koracima“ započela narednu trku. Igor Rakočević se vratio posle osam godina da završi karijeru u svom klubu, i po treći put obukao crveno-beli dres. Marko Simonović (Alba), Boris Savović (Galatasaraj), Elton Braun (Trabzon), budući kapiten Luka Mitrović (Hemofarm), Raško Katić iz redova najljućeg rivala, DeMarkus Nelson (Šole) i Moris Almond (Vašington Vizardsi) su uz Rakočevića postali novi igrači Crvene zvezde, ali je Almond već nakon 5 utakmica i 30 poena broj 20 prepustio Nelsonu, a njega je zamenio Majkl Skot (Šarlroa).

Uz Vuka Radivojevića, Branka Lazića, Bojana Subotića i Aleksandra Cvetkovića, napravljen je dobro balansiran prelazni rok. Spoj iskustva i mladosti, igrača koji su i koji će u Zvezdi ostavili dubok trag, postati klupske legende, što će se ispostaviti ključnim u narednom periodu.

U ovoj ekipi se našlo čak pet kapitena Crvene zvezde u istom timu: Igor Rakočević, Vuk Radivojević, Marko Simonović, Luka Mitrović i Branko Lazić.

Milivoje Lazić je na preporuku Svetislava Pešića nasledio proslavljenog stručnjaka na klupi posle njegovog drugog mandata na Malom Kalemegdanu, ali se zadržao samo dve utakmice. Nakon lošeg starta i skora 1/4 u prvih pet kola ABA lige, bilo je potrebno brzo „trežnjenje“, a ono je stiglo u vidu novog trenera, Vlade Vukoičića. Vukoičić je debitovao pobedom protiv Olimpije u „Pioniru“, uz odlična izdanja Brauna i Savovića, usledila su dva poraza na jednu loptu, u Zagrebu od Cedevite koju je predvodio Božidar Maljković (68-66) nakon promašenih slobodnih bacanja Morisa Almonda za produžetak, i Igokeee u Beogradu (75-76), kada je Milan Gurović završio meč kao prvi trener. A zatim je krenuo pobednički niz.

Crvena zvezda je vezala 13 uzastopnih pobeda u ABA ligi i Evrokupu, ceo novembar mesec, i nakon blizu od dva meseca pobedničke serije zaustavljena u Podgorici 8.decembra od Budućnosti (63-72) i od Kahasola (današnji Betis) u poslednjem kolu Evrokupa u Beogradu i propustila priliku za maksimalan niz. 2012. godina je završena u pobedničkom stilu, sa tri ubedljive pobede u Beogradu. Zvezda se probila u sam vrh tabele ABA lige i obezbedila plasman u drugu rundu Evrokupa.

Krajem januara je u ekipu stigao Predrag Samardžijski, centar. Već tada se moglo naslutiti da će Elton Braun napustiti ekipu, što se dogodilo 1.maja. Filip Čović je prešao u Vojvodinu, dok je u februaru sporazumno raskinut ugovor sa Andrejom Milutinovićem, koji nije zabeležio nijedan minut na parketu.

U istom ritmu se nastavilo i na startu 2013. godine, sigurnim pobedama u Ljubljani, Ulmu i deklasiranjem Cedevite (90-65) u „Pioniru“ 13.januara, u danu kada su vaterpolisti osvojili prvi trofej u istorijskoj sezoni – Kup Srbije.

Upravo je to bio prvi cilj crveno-belih, prvi trofej. Na završnom turniru Kupa Radivoja Koraća u Kragujevcu prvo je u četvrtfinalu savladana Vojvodina 97-72, zatim i domaćin i organizator turnira Radnički 90-64, da bi u finalu protivnik bio „večiti rival“. Utakmica je odigrana u dva dana, zbog incidenata u hali „Jezero“ meč je prekinut u 27.minutu pri rezultatu 43-43, ali uspeh nije izostao. Prvi trofej posle 7 godina, i šesti pehar Kupa je bio u crvenom-belom naručju. Majkl Skot je odigrao sjajnu utakmicu, i sa 20 poena bio ključni igrač Vlade Vukoičića za trofej. MVP priznanje je otišlo u ruke DeMarkusa Nelsona.

Nažalost, na vrhuncu forme i osokoljeni peharom, ali bez Nelsona, Zvezda je poražena od Ulma u „Pioniru“ u prelepoj, slavljeničkoj atmosferi i nagoveštaju onoga što ćemo doživeti narednih godina, zatim i od Galatasaraja u dvorani „Abdi Ipekči“, što je značilo da crveno-beli nisu uspeli da se domognu plasmana u četvrtfinale Evrokupa. U toj nameri uspeće naredne sezone, ali su slavili i treći put u derbiju pobedom 84-76, 17.februara 2013.

U poslednjih pet kola ligaškog dela ABA lige crveno-beli su poraženi od Širokog i u Kragujevcu u poslednjem kolu, pa su regularni deo završili na drugom mestu iza Igokee, sa skorom 18-8. Protivnik u polufinalu plej-ofa bio je upravo Radnički iz Kragujevca.

Nosioci igre su bili istrošeni u datom trenutku, usled velikog broja važnih mečeva, a dolazio je najbitniji trenutak sezone. Zvezda je uradila veliki posao tokom prvog dela sezone, očekivala nas je potvrda.

Odmah je startovala i Superliga, nakon prvog poraza u derbijima u sezoni (3.april 2013), tesne pobede nad Radničkim, usledio je i poraz u Kruševcu od Mega Vizure, pa je došlo do promene na klupi. I promene istorije. Sjajnog Vladu Vukoičića zamenio je uskoro legendarni Dejan Radonjić, 15.aprila 2013. godine. Samo deset dana pred Fajnal for ABA lige u Laktašima.

Poraz u Valjevu od Metalca potvrdio je pad forme i doveo Zvezdu u nezavidnu situaciju i u Superligi, a pred put u Laktaše. Zatim je došao i Dan D. I zaista je bio.

25.aprila 2013. godine u prvom polufinalnom meču za plasman u Evroligu igrali su Crvena zvezda i Radnički iz Kragujevca. Da je Dejan Radonjić mogao da bira prvu pobedu na klupi Crvene zvezde, teško da bi izabrao značajniju. I najtežu.

Sam tok prvog poluvremena davao je nagoveštaj da nećemo gledati nimalo običnu utakmicu, i pored velikog uloga. Zvezda je povela 6-2, Radnički napravio seriju 7-0, a nakon prvih deset minuta vodio 27-20. Zatim imao i +13 (22-35) u drugom kvartalu, usled tri vezane trojke Mijatovića. Zvezdin odgovor je bio 16-0, dve trojke Branka Lazića, zahvaljujući odbrani koja će postati karakteristična, i pored lošeg izvođenja penala. Pogađali su i Katić i Savović, Nelson, dok Radnički punih 7 minuta nije postigao poene iz igre. Savović, Braun, zatim ni Skot nisu iskoristili poslednji napad, 41-40 je vodila Zvezda na kraju prvog poluvremena.

Raško Katić i DeMarkus Nelson su doneli Zvezdi kontrolu rezultata, imali su crveno-beli 56-49 i napad za dvocifrenu prednost, zatim su stali. Greška za greškom, Zvezda nije uspevala da realizuje napade, a na drugoj strani serija Kragujevčana 9-0. Aleksandar Ćapin, najbolji strelac, asistent i MVP ligaškog dela ABA lige vodio je Radnički do egala, ali je Rakočević nakon prodora pogodio pred odlučujučih deset minuta, 62-60. Branko Lazić je „odbranio“ poslednji napad u trećoj deonici.

Poslednjih 10 minuta su za anale. Boris Savović je vezao četiri poena, Vuk Radivojević pogodio 2+1 za ukupnu seriju 9-0 i 69-60! Delovalo je će Zvezda prelomiti utakmicu, ali spremao se drugačiji scenario. Radivojević je promašio za tri poena iz kornera, Stiven Marković nije na drugoj strani, i time je pokrenuo neverovatnu seriju ekipe koju je predvodio Miroslav Nikolić, 18-2! Marković i Ćapin su bili precizni van linije 6,75 u naletima, a kada je Teriko Vajt nakon osvojene lopte akciju završio efektnim zakucavanjem, Dejan Radonjić je bio primoran na još jedan tajm-aut, 2.30 pre kraja meča pri rezultatu 71-78 za Radnički.

Niko u tom trenutku nije pomišljao da će to biti poslednji poeni za Kragujevčane na utakmici, a da će upravo Teriko Vajt biti tragičar. Posebno ne nakon što Zvezda nije realizovala naredni napad, a Igor Rakočević bio polovičan sa penala, 1/2. Pogodio je Katić, Marković nije bio precizan za tri poena iz otvorene pozicije, a nakon uhvaćene lopte i faula, Branko Lazić je Zvezdina „ruka spasa“, siguran sa penala. Nelson je odigrao odličnu odbranu, omogućio napad za izjednačenje, koji je iskoristio Raško Katić, 78-78 na 42 sekunde do kraja meča. Tada su tek uzbuđenja dostigla vrhunac.

Posle tajm-auta Nikolića, Branko Lazić je na isteku napada „oteo“ loptu Ćapinu, u kontri asistirao Radivojeviću, kome „beži“ iz ruku i odlazi u aut. Ostalo je još 15 sekundi. Dejan Radonjić se odlučio za faul, napravio ga je Branko Lazić, njegov peti, a Teriko Vajt promašuje oba slobodna bacanja. Radivojević je odmah fauliran, iskoristio je jedno bacanje, drugo za 79-78. Dejan Radonjić se odlučuje na rizik, da brani poslednji napad. Marković je brzo preneo loptu, dodao u korner do samog Mijatovića, koji nije uspeo da pogodi iz otvorene pozicije za pobedu! Majkl Skot hvata loptu pod košem i veliko slavlje je moglo da počne! Skok za Evroligu! Crvena zvezda se vratila u Evroligu posle 14 godina i obezbedila plasman u prvo finale ABA lige.

– Čekali smo 14 godina na plasman u Evroligu. Meč je bio očekivano težak. Nismo bili dobri na psihološkom planu, bilo je dosta preokreta. Desetak dana sam tu, ovaj uspeh koji je postignut je delo svih zvezdaša, delo mojih kolega Lazića i Vukoičića, i ja im se zahvaljujem. Ovo je jedna od uspešnijih sezona u poslednjoj deceniji. Okrećemo se sledećem duelu, koji ćemo igrati rasterećeno ili ćemo bar pokušati da tako bude, Dejan Radonjić nakon plasmana u finale ABA lige.

– Ne da sam zadovoljan, nego prezadovoljan. Mi smo plasmanom u finale na fajnal-foru obezbedili učešće u Evroligi, što nam je bio krunski cilj u ovoj sezoni. Pobedi se ne gleda u zube, što kaže naš narod, ali to je moglo da bude ubedljivije i bolje. Međutim, posle određenih problema koje smo imali unazad nekoliko nedelja, digli smo se i dobili jednu istorijski važnu utakmicu za Crvenu zvezdu. Zvezda će posle 15 godina ponovo biti u Evorligi i ja čestitam igračima i jednom i drugom treneru i celom stručnom štabu. Ovo je za nas veliki uspeh i relaksacija za sve ono što nas čeka dalje. Uložen je ogroman rad od 12. avugsta 2011. i za nepunih dve godine došli do velikog rezultata. Možda je to brzo i treba voditi računa da sada u periodu pred nama izvršimo stabilizaciju jer nije Evroliga za Zvezdu samo jedna godina. Moramo planski i sistematski da radimo jer u Crvenoj zvezdi se uvek očekuje vrh vrhova, rekao je predsednik Nebojša Čović nakon prvog plasmana u finale ABA lige i povratka u Evroligu.

Protivnik u finalu bio je Partizan, koji je savladao Igokeu u drugom polufinalnom duelu. 27.aprila 2013. na programu je bilo veliko finale. Istog dana na „Marakani“ su crveno-bele odbojkašice pred početak utkamice Crvena zvezda – Donji Srem (1:0) proslavile 27. šampionsku titulu osvojenu dan ranije u „Šumicama“ u veoma uzbudljivoj finalnoj seriji protiv Spartaka. Na južnoj tribini je bio spreman video bim za direktan prenos finala iz Laktaša. Dva sata ranije, vaterpolisti su na Tašmajdanu savladali takođe Radnički 10:9, golom Borisa Vapenskog 10 sekundi pre kraja drugog produžetka. Sve je mirisalo na trijumf.

Ali, „on“ nije stigao tog 27.aprila. U dosta čudnom meču, Zvezda je poražena 71-63, iako je imala 25-32 na poluvremenu. Dve godine kasnije je sve došlo na svoje mesto.

U nastavku sezone, iscrpljen tim Zvezde je vezao 9 pobeda i obezbedio plasman u polufinale plej-ofa sa druge pozicije, skor 11-3. Odlučujući meč bio je protiv Vojvodine u „Pioniru“, 1.maja. Zvezda se borila sa umorom ceo meč, bez Savovića i Radivojevića, Novosađani imali +10 u samom finišu, ali su Rakočević (33 poena) i Simonović (trojka za pobedu, drugi put u sezoni) sprečili iznenađenje i četvrti poraz, 86-85.

U polufinalu su crveno-beli bili uspešniji od Mega Vizure (2:1 u seriji), usledila je serija od 26 uzastopnih pobeda (4 godine) – 30 pobeda/31 utakmica u svim takmičenjima protiv Mege, da bi u finalu plej-ofa državnog prvenstva nakon četiri meča (1:3 u seriji) izgubili od crno-belih, posle brojnih kontraverzi.

Od sezone 2012/13 osvojeno je 14 trofeja. Sve ih je podigao samo jedan čovek. Kapiten. Branko Lazić.

Cilj je ispunjen. Sezona 2012/13 je bila najuspešnija u poslednjih 10 godina, sezona 2013/14 je mogla da bude i u klupskoj istoriji. Kocka je izabrala drugu stranu. Ali, sistem je izdržao nezadovoljstvo, poverenje se gradilo, to se vratilo već u sezoni 2014/15. I u sezoni 2015/16. 2016/17. Tada su se drugi poigrali sa Zvezdinim uspehom. Vratiće nam se to. Kao što je drugom zvezdicom iznad grba prošlog leta.

Na kraju sezone Igor Rakočević je završio karijeru, ušao u istoriju. „Admiral“ DeMarkus Nelson postao prvi stranac koji je odigrao više od jedne sezone u crveno-belom dresu. Uz Branka Lazića, Luku Mitrovića, DeMarkusa Nelsona i Marka Simonovića, Raško Katić je naredne sezone igrao Evroligu, kao i Aleksandar Cvetković.

Za Crvenu zvezdu u sezoni 2012/13 nastupali su: Filip Čović, Aleksandar Cvetković, Elton Braun, Bojan Subotić, Igor Rakočević, Luka Mitrović, Branko Lazić, Marko Simonović, Milan Milovanović, Boris Savović, Raško Katić, Ivan Smiljanić, Predrag Samardžijski, Vuk Radivojević, Moris Almond, DeMarkus Nelson, Majkl Skot.

Od 25.aprila 2013. do 25.aprila 2020. godine napravljeni su neverovatni podvizi, granice su pomerene i postavljene veoma visoko. Odigrane su 524 utakmice, zabeleženo 369 pobeda, 79 evropskih. Crveno-beli dres je nosilo 67 igrača, šest trenera je sedelo na klupi. Ostvareni su fenomenalni rezultati. O čemu svedoči 14 trofeja. Rušeni i postavljani brojni rekordi. Uspomene napravile svoj album. Pobede birale svoj datum.

U ritmu Zvezdine „Aide“.

Izvor: SDCZ, zvanični sajt