75 godina velike Zvezde!
„Sedamdesetpet godina Sportskog društva Crvena zvezda! Sedamdesetpet godina radosti, pobeda, poraza, sreće, strasti, pa i tuge. Sportsko društvo Crvena zvezda je priča o ugledu i značaju sporta. Priča o uspomenama na velike pobede. Priča o velikim klubovima. Priča o izuzetnim rezultatima Zvezdinih sportista koji su 75 godina predstavljali i ubuduće će predstavljati ambasadore sporta svoje Crvene zvezde, Beograda i Srbije.“ (Zoran Avramović, glavni i odgovorni urednik Zvezdine revije i direktor Crvena zvezda marketinga, iz uvodnika broj 669)
Na današnji dan, 24. marta 1971. godine u Beogradu, Crvena zvezda je na stadionu „Rajko Mitić“ savladala nemačkog predstavnika Karl Cajs Jenu sa ubedljivih 4:0 i izborila plasman među četiri najbolja kluba u Evropi, drugi od četiri puta u istoriji.
Nakon čuvenog dvomeča sa Fiorentinom u polufinalu Kupa evropskih šampiona, crveno-belima je trebalo 14 godina da ponove uspeh. U oba puta premijerno finale je i više nego blizu.
U prvom meču u Jeni domaćin je pobedio 3:2, nakon što je pri rezultatu 2:2 u 72.minutu meča irski arbitar Džon Karpenter isključio Dragana Džajića, a brojčano nadmoćniji protivnik je uspeo u finišu da postigne gol za pobedu. Strelci za Crvenu zvezdu bili su Slobodan Cole Janković i upravo Dragan Džajić.
Za revanš meč u Beogradu vladalo je ogromno interesovanje, prodato je svih 88.000 karata, tadašnji kapacitet „Marakane“, ostvaren prihod od 1.748.000 tadašnjih dinara, a na stadionu je bilo i više ljudi, prema brojnim procenama okruglo 100.000. Nije bilo mesta za sve koji su želeli da prisustvuju još jednom istorijskom meču svojih ljubimaca. Ispred stadiona je ostalo 30.000 ljudi.
Spektakl su upotpunili momci u crveno-belim dresovima, koji su i bez Dragana Džajića, bili apsolutno nadmoćniji. Iako lišen pomoći kapitena i predvodnika, legendarni Miljan Miljanić je izveo ofanzivan sastav, kvalitetan da odgovori najvećim izazovima. Nije Miljanić prezao ni od toga da uz Zvezdinu desetku Kuleta Aćimovića na teren pošalje golobradog, tek punoletnog Zorana Filipovića, koji će mu uzvratiti onako kako to čine mladići koji će kasnije postati veliki igrači – fantastičnom partijom u velikoj evropskoj utakmici, na najvećoj sceni.
Kao i mnogo puta i pre ovog meča, i mnogo kasnije, Zvezda je nošena podrškom navijača krenula hrabro, u juriš, i slomila svaku nadu protivnika, pa makar on dolazio iz Nemačke, da u Beogradu, na „Marakani“ može da izađe kao pobednik. Ta simbioza i ljubav i danas „rađa“ nove pobede i podvige i stvara heroje. I ne mari za realnost.
Šampion Istočne Nemačke nije znao odakle mu preti opasnost, Miljan Miljanić je imao u timu imao spoj mladosti, iskustva, a najviše majstorstva. Ređale su se prilike pred golom gostiju od samog starta, a već u 14.minutu Jirgen Verner ruši Coleta Jankovića, Milovan Đorić je precizan sa 11 metara za 1:0. Samo 15 minuta kasnije Zoran Filipović je postigao pravi evrogol, koji je predsednik gostiju Kesler nakon meča okarakterisao kao remek-delo i duplirao prednost, 2:0.
„Nisu sudije krive što smo izgubili utakmicu. Igrači Crvene zvezde bili su bolji od mojih. Eto, u tome je tajna uspeha domaćeg tima. Od mojih igrača niko se nije naročito istakao. Mogu iskreno da vam kažem da sam aplaudirao majstorskom potezu Filipovića. Gol koji je dao bio je pravo fudbalsko remek-delo.“
Ni u jednom momentu Crvena zvezda nije pomišljala da brani stečenu prednost, koja je već nakon pola sata igre bila dovoljna za prolaz. U naletu su bili crveno-beli, stvarali prilike, plesali po terenu i oborili na pleća nemoćnog protivnika. U drugom poluvremenu, Stevan Ostojić je povisio na 3:0 na asistenciju Stanislava Karasija, a upravo je Karasi postigao četvrti gol u maniru rasnog strelca sa nekih 20 metara preciznim udarcem u donji levi ugao, postavio konačan rezultat i krunisao svoju i timsku sjajnu igru.
Tim sa identitetom, filozofijom i sistemom čiji je tvorac bio Miljan Miljanić je nagovestio Evropi i svetu da u Beogradu stanuje gigant, fudbalski džin i budući šampion. Istu filozofiju je dve godine nakon poraza od Crvene zvezde implementirao zadivljeni Liverpul i postao slavan, veliki. Novinar engleskog „Dejli ekspresa“ Alan Tompson je nakon meča 24.oktobra 1973.godine izjavio: „Gledam Liverpul već četvrt veka, ali nikada nisam video da ovaj tim bude tako pregažen kao večeras od Crvene zvezde„. Istu filozofiju je Miljan Miljanić „poneo“ u Real Madrid i promenio fudbal i shvatanja na Pirinejima.
Karl Cajs je na putu do četvrtfinala eliminisao turski Fenerbahče i portugalski Sporting iz Lisabona, ali je Crvena zvezda za njih bila „prevelik zalogaj“, kao i za mnoge velikane.
Na red je došao grčki Panatinaikos, nažalost, ne i prvo finale. Drugi polufinalni par činili su Ajaks i Atletiko Madrid. Holandski tim predvođen legendarnim Johanom Krojfom je započeo svoju dominaciju, koju je završio upravo u Beogradu, na stadionu Crvene zvezde 1973.godine trijumfom nad Juventusom, (1:0).
Meč protiv tima iz Jene je bio prvi u kojem je naš tim morao da nadoknadi negativan rezultat 3:2 iz prvog meča, od ukupno četiri. Drugi i treći put protiv belgijske ekipe Žerminal Ekeren (1997) i ukrajinskog Arsenala iz Kijeva (2001) nije uspeo, ali jeste 2017. protiv ruskog Krasnodara i nagovestio evropski povratak, u kojem i dalje uživamo.
CRVENA ZVEZDA – KARL CAJS JENA 4:0 (2:0)
Beograd, stadion: „Marakana“. Gledalaca: 100.000. Sudija: Kornel Nicesku (Rumunija). Strelci: 1:0 Đorić 14. minut iz jedanaesterca, 2:0 Filipović 30.minut, 3:0 Ostojić 60.minut, 4:0 Karasi 78. minut.
CRVENA ZVEZDA: Ratomir Dujković, Milovan Đorić, Branko Klenkovski, Miodrag Novković, Miroslav Pavlović, Vladislav Bogićević, Slobodan Janković, Stanislav Karasi (od 83. Trifun Mihajlović), Zoran Filipović, Jovan Aćimović, Stevan Ostojić. Trener: Miljan Miljanić
KARL CAJS JENA: Hans-Ulrih Grapentin, Verner Kraus (od 49. Bernd Kraus), Jirgen Verner, Peter Rok, Lotar Kurbjuvajt, Konrad Vajse, Harald Imšer, Roland Duke (od 75. Udo Projse), Rajner Šluter, Eberhard Fogel, Diter Šajtler. Trener: Georg Bušner
Izvor: SDCZ, zvanični sajt
Dodajte komentar