Davne 1991. godine, 8. decembra, Crvena zvezda je osvojila Interkontinentalni kup. Tog 8. decembra Zvezdini mladići su u dalekom Tokiju savladali Kolo Kolo sa 3:0. Ipak, ono što se ne zna, ili barem malo zna, jeste da se dve godine pre tog decembra rodila jedna nova ljubav kakvu samo Crvena zvezda može da priušti. Naime, Otsuka Masahiko, Japanac koji je tada imao (27) godina, bio je prevodilac Zvezdinoj šampionskoj delegaciji, a mi vam donosimo priču o njemu i njegovoj ljubavi prema Crvenoj zvezdi.
– Ljubav prema fudbalu i Crvenoj zvezdi u sebi sam počeo da gajim već od 1989. godine kada sam došao u Beograd. Svetsko prvenstvo 1982. godine su tada kod nas pratili samo ljubitelji tada ne baš popularnog sporta, iako je Tojota preuzela Interkontinentalni Kup, odnosno Tojota Kup, te godine, kao menifestaciju koja je trebala da se održava u Japanu. Tek povodom SP 1986. godine, naša državna televizija je počela da prenosi sve utakmice, a ja sam “onako” navijao za Platinija, Fernandesa, Taganu…i to sve zato jer sam tada studirao francusku književnost. Krajem 80-ih većina Japanaca još nije ni sanjala da će kod nas da se organizuje profesionalna liga (osnovana 1992. godine) a kamo li da, kao disciplina, postane među mlađim generacijama najveći konkurent bejzbola.
– 1990. godine pratio sam kvalifikacije za SP i među pulenima Ivice Osima najjaći utisak mi je ostavio kapiten Jugoslavije i Crvene zvezde, Dragan Stojković, koji je postao svetska zvezda u Italiji 1990. U dobroj meri, zahvaljujući njemu i ekipi u kojoj su igrali Dejan Savićević, Robert Prosinečki, Ilija Najdovski i drugi, bilo je sasvim prirodno da pratim od jeseni 1990. godine Kup šampiona i međunarodne utakmice šampiona Jugoslavije – protiv Grashopersa, Rendžersa itd. Onda ono proleće 1991. godine na Marakani protiv Bajerna, u Bariju protiv Marseja. Te dve utakmice su mi dale definitivni povod da budem “zvezdaš”.
– Od marta 1991. počeo sam da radim sa japanskim novinarima kao prevodilac i slučajno sam postao svedok svima vama nesrećnih događaja. U oktobru sam na ratištu doživeo “dobro je što se nisi povredio”. osećao sam u sebi potrebu da se malo odmorim u svojoj rodnoj zemlji.. U Tokiju sam bio krajem novembra, prilično odmoren. Setio sam se da će uskoro, u centru Tokija, biti Tojota Kup i da će igrati Zvezda. Prvo sam kupio fudbalski časopis i onda sam zvao redakciju preko koje sam dobio broj Fudbalskog Saveza Japana. Naravno, svaki put bih se predstavio ko sam, gde živim i koji jezik znam. Nažalost, utakmicu nisam pratio uživo, iako sam bio svega 15-20 metara fizički udaljen od terena, nego sam morao da pratim preko malog ekrana na stadionu, u prostoriji za novinare. Na pres konferenciji, nakon utakmice, Popović je bio kratak i jasan, kao i Pančev, ali Jugović (MVP utakmice) pričao je tako tiho tako da mi je bilo jako teško da shvatim šta govori.
– Pobede Crvene zvezde u Bariju i Tokiju bile su takva senzacija u ovom regionu, a ja sam, iako sam do Barija utakmice pratio samo preko malog ekrana, počeo prilično intezivno da pratim sport za koji do pre par godina nisam bio nešto naročito zainteresovan. I “na kraju” sam postao prevodilac, iako je ta pres konferencija bila izuzetno kratka. Onda je normalno da se osećaš ponosan i da ostaneš “zvezdaš”, zar ne? – sa oduševljenjem priča Masahiko i nastavlja:
– Ok, sjajni igrači su bili i Mijatović, Ćirić, kasnije Savo Milošević, ali meni je ipak ovde fudbal = Crvena zvezda. Nažalost, u kasnijem periodu sam postao previše zauzet kao prevodilac u nesrećnijim oblastima, a i negativan uticaj raspada države, koju sam 1989. godine odabrao, i prateće nesreće (uključujući pad kvaliteta fudbala i relativno nova pojava huliganstva, itd), doprinelo je da pratim samo utakmice od velikog značaja (EP i SP), ali i dan danas, ako me neko i u šali pita da li navijam za Zvezdu ili Partizan, u dve reći kažem: “za Zvezdu, naravno!”.
Masahiko Otsuka i dan danas živi u Beogradu, pa smo ga zamolili da nam kaže čime se bavi danas.
– Sledeće godine moram da proslavim 30 godina “moje Balkanijade”. Nekada sam sebe smatrao lingvistom, pa sam u Tokiju studirao francuski, a kasnije sam odabrao drugi jezik i drugu zemlju i, eto, posle 29 godina, tu sam. Nisam ostao u svetu naučnika, ali od 1991. godine radim kao prevodilac. Kroz 90-te najčešće za novinare i humanitarce, a kasnije za razne projekte japanske vlade. Nadam se da ću u narednom periodu imati prilike da češće prevodim japanske biznismene.
Ono što je iniciralo ovaj intervju jeste dovođenje japanskog igrača (Esai Arai) u redove hokejaškog kluba Crvena zvezda. Tada nam je tim menadžer, Nenad Raković, rekao kako Masahiko pomaže klubu i Arai-u oko prevođenja, pa evo šta naš sagovornik kaže na tu temu:
– Nedavno sam se upoznao sa tim dobrim, 20-godišnjim, momkom iz Japana. U prošloj sezoni je igrao u Kanadi, a od septembra ove godine u Crvenoj zvezdi gde pokušava da unapredi svoju igračku karijeru. Tih je, ali ozbiljno misli na i o hokeju. Ja se baš i ne razumem mnogo oko hokeja, ali sa druge strane sam dobro svestan toga da postoji ne baš mala razlika u običaju, kulturi, mentalitetu itd., pa sam rado prihvatio da mu pomažem u komunikaciji sa ljudima. Dok je on tu, sigurno ću navijati za SKHL Crvena zvezda. Preko njega sam se upoznao i sa Nenadom Rakovićem i Jovicom Rusom. Dobri su ljudi, smireno analiziraju igru. Neka to bude velika sportska sreća za SKHL Crvena zvezda! Inače, u Japanu hokej na ledu nije toliko popularan, a uglvnom ga igraju momci sa najsevernijeg ostrva, Hokaido. Prvi put sam se upoznao sa Japancem iz regiona u kome je prosečna temperatura, u toku zime, niža nego u Beogradu.
Arai i momci iz hokejaškog kluba Crvena zvezda dali su mi dobar povod da ponovo, malo intenzivnije, pratim ovdašnje sportske događaje. Pratiću sigurno domaću ligu i Kontinental Kup. I dan danas je meni ovde sport = Crvena zvezda!
Zahvalili smo se gospodinu Otsuki na izdvojenom vremenu za ovaj intervju, a on je za kraj pozdravio sve Zvezdine navijače:
– Veliki japanski pozdrav, ali iz Beograda, svim čitaocima ovog zvezdaškog portala. Navijaćemo zajedno za Crvenu zvezdu!!!
Foto: Privatna arhiva Masahito Otsuka
Dodajte komentar