Давне 1991. године, 8. децембра, Црвена звезда је освојила Интерконтинентални куп. Тог 8. децембра Звездини младићи су у далеком Токију савладали Коло Коло са 3:0. Ипак, оно што се не зна, или барем мало зна, јесте да се две године пре тог децембра родила једна нова љубав какву само Црвена звезда може да приушти. Наиме, Отсука Масахико, Јапанац који је тада имао (27) година, био је преводилац Звездиној шампионској делегацији, а ми вам доносимо причу о њему и његовој љубави према Црвеној звезди.
– Љубав према фудбалу и Црвеној звезди у себи сам почео да гајим већ од 1989. године када сам дошао у Београд. Светско првенство 1982. године су тада код нас пратили само љубитељи тада не баш популарног спорта, иако је Тојота преузела Интерконтинентални Куп, односно Тојота Куп, те године, као менифестацију која је требала да се одржава у Јапану. Тек поводом СП 1986. године, наша државна телевизија је почела да преноси све утакмице, а ја сам “онако” навијао за Платинија, Фернандеса, Тагану…и то све зато јер сам тада студирао француску књижевност. Крајем 80-их већина Јапанаца још није ни сањала да ће код нас да се организује професионална лига (основана 1992. године) а камо ли да, као дисциплина, постане међу млађим генерацијама највећи конкурент бејзбола.
– 1990. године пратио сам квалификације за СП и међу пуленима Ивице Осима најјаћи утисак ми је оставио капитен Југославије и Црвене звезде, Драган Стојковић, који је постао светска звезда у Италији 1990. У доброј мери, захваљујући њему и екипи у којој су играли Дејан Савићевић, Роберт Просинечки, Илија Најдовски и други, било је сасвим природно да пратим од јесени 1990. године Куп шампиона и међународне утакмице шампиона Југославије – против Грасхоперса, Ренджерса итд. Онда оно пролеће 1991. године на Маракани против Бајерна, у Барију против Марсеја. Те две утакмице су ми дале дефинитивни повод да будем “звездаш”.
– Од марта 1991. почео сам да радим са јапанским новинарима као преводилац и случајно сам постао сведок свима вама несрећних догађаја. У октобру сам на ратишту доживео “добро је што се ниси повредио”. осећао сам у себи потребу да се мало одморим у својој родној земљи.. У Токију сам био крајем новембра, прилично одморен. Сетио сам се да ће ускоро, у центру Токија, бити Тојота Куп и да ће играти Звезда. Прво сам купио фудбалски часопис и онда сам звао редакцију преко које сам добио број Фудбалског Савеза Јапана. Наравно, сваки пут бих се представио ко сам, где живим и који језик знам. Нажалост, утакмицу нисам пратио уживо, иако сам био свега 15-20 метара физички удаљен од терена, него сам морао да пратим преко малог екрана на стадиону, у просторији за новинаре. На прес конференцији, након утакмице, Поповић је био кратак и јасан, као и Панчев, али Југовић (МВП утакмице) причао је тако тихо тако да ми је било јако тешко да схватим шта говори.
– Победе Црвене звезде у Барију и Токију биле су таква сензација у овом региону, а ја сам, иако сам до Барија утакмице пратио само преко малог екрана, почео прилично интезивно да пратим спорт за који до пре пар година нисам био нешто нарочито заинтересован. И “на крају” сам постао преводилац, иако је та прес конференција била изузетно кратка. Онда је нормално да се осећаш поносан и да останеш “звездаш”, зар не? – са одушевљењем прича Масахико и наставља:
– Ок, сјајни играчи су били и Мијатовић, Ћирић, касније Саво Милошевић, али мени је ипак овде фудбал = Црвена звезда. Нажалост, у каснијем периоду сам постао превише заузет као преводилац у несрећнијим областима, а и негативан утицај распада државе, коју сам 1989. године одабрао, и пратеће несреће (укључујући пад квалитета фудбала и релативно нова појава хулиганства, итд), допринело је да пратим само утакмице од великог значаја (ЕП и СП), али и дан данас, ако ме неко и у шали пита да ли навијам за Звезду или Партизан, у две рећи кажем: “за Звезду, наравно!”.
Масахико Отсука и дан данас живи у Београду, па смо га замолили да нам каже чиме се бави данас.
– Следеће године морам да прославим 30 година “моје Балканијаде”. Некада сам себе сматрао лингвистом, па сам у Токију студирао француски, а касније сам одабрао други језик и другу земљу и, ето, после 29 година, ту сам. Нисам остао у свету научника, али од 1991. године радим као преводилац. Кроз 90-те најчешће за новинаре и хуманитарце, а касније за разне пројекте јапанске владе. Надам се да ћу у наредном периоду имати прилике да чешће преводим јапанске бизнисмене.
Оно што је иницирало овај интервју јесте довођење јапанског играча (Есаи Араи) у редове хокејашког клуба Црвена звезда. Тада нам је тим менаџер, Ненад Раковић, рекао како Масахико помаже клубу и Араи-у око превођења, па ево шта наш саговорник каже на ту тему:
– Недавно сам се упознао са тим добрим, 20-годишњим, момком из Јапана. У прошлој сезони је играо у Канади, а од септембра ове године у Црвеној звезди где покушава да унапреди своју играчку каријеру. Тих је, али озбиљно мисли на и о хокеју. Ја се баш и не разумем много око хокеја, али са друге стране сам добро свестан тога да постоји не баш мала разлика у обичају, култури, менталитету итд., па сам радо прихватио да му помажем у комуникацији са људима. Док је он ту, сигурно ћу навијати за СКХЛ Црвена звезда. Преко њега сам се упознао и са Ненадом Раковићем и Јовицом Русом. Добри су људи, смирено анализирају игру. Нека то буде велика спортска срећа за СКХЛ Црвена звезда! Иначе, у Јапану хокеј на леду није толико популаран, а углвном га играју момци са најсевернијег острва, Хокаидо. Први пут сам се упознао са Јапанцем из региона у коме је просечна температура, у току зиме, нижа него у Београду.
Араи и момци из хокејашког клуба Црвена звезда дали су ми добар повод да поново, мало интензивније, пратим овдашње спортске догађаје. Пратићу сигурно домаћу лигу и Континентал Куп. И дан данас је мени овде спорт = Црвена звезда!
Захвалили смо се господину Отсуки на издвојеном времену за овај интервју, а он је за крај поздравио све Звездине навијаче:
– Велики јапански поздрав, али из Београда, свим читаоцима овог звездашког портала. Навијаћемо заједно за Црвену звезду!!!
Foto: Privatna arhiva Masahito Otsuka
Додајте коментар