Ilić: Najlepši oproštaj

Momak koji je ove sezone igrao i za omladince i za prvi tim doživeo je da mu preko 500 navijača skandira ime prilikom izlaska iz igre:

– Taj osećaj je fenomenalan. San svakog igrača kada krene da se bavi fudbalom je da mu navijači onako skandiraju ime. Možda nije bilo na glavnom terenu, nego na omladinskom, ali je to stvarno nešto neverovatno. Očekivao sam jedan aplauz ali onda je krenulo skandiranje i Delije su pokazale da su najbolji navijači na svetu. I atmosfera tokom cele utakmice je bila sjajna, mislim da su se prvi put tako bodrili mlađi igrači od kada sam ja u klubu. Videlo se na kraju koliko smo srećni kada smo sa navijačima podelili radost oko pobede i to što smo samo na korak od titule, oduševljeno priča Luka Ilić.

Nakon te izmene postavljalo se jedno pitanje. Da li je to poslednji meč našeg mladog veziste u crveno-belom dresu:

– Jeste… Iskreno, možda i postoji neka mala verovatnoća da odigram večiti derbi, ali šanse su baš male. U svakom slučaju, ja ću sigurno biti na Teleoptiku sledećeg vikenda i bodriću ove momke koji su zaslužili da osvoje pehar. Ta utakmica se ne propušta ni za šta na svetu. Blizu smo da budemo šampioni i u seniorskoj i u omladinskoj konkurenciji, a ja da osvojim ”duplu krunu” što volim da kažem kroz šalu, tužno odogvara stariji Ilić.

Ipak, mora biti radostan zbog svega što je uradio u Zvezdinom dresu:

– Iza mene je uspešna sezona, u kojoj mislim da sam igrao jako dobro. Zabeležio sam nekoliko asistencija i golova u prvom timu, imao sam par dobrih utakmica. Pokazao sam da sam deo te šampionske generacije i jednog sjajnog tima i kolektiva. Za omladince sam odigrao više utakmica, a jesen je stvarno bila za pamćenje, pobeđivali smo jako ubedljivo sve protivnike i mislim da smo zaslužili obe titule. Dosta toga ću pamtiti iz perioda u Zvezdi, počevši od prvih priprema sa seniorima, gde sam bio sa Dejanom Joveljićem, debija za prvi tim, zajedničke utakmice sa bratom Ivanom… A o ovoj proslavi titule na kraju bolje i da ne pričam jer se to ne može opisati. To je osećaj koji će mi ostati za čitav život. Prvo velika radost u Kruševcu, a onda sve ono što se dešavalo na Marakani i centru Beograda. Drago mi je što sam bio deo svega toga, zaključuje Luka.