Drago nam je da možemo da nastavimo da vam predstavljamo ljude čije su karijere bile ili su i dalje vezane za hokejaški klub Crvena zvezda. Ovoga puta to je Marko Juloski. Rođen je 11. oktobra 1979. godine, igrao je za Crvenu zvezdu na poziciji desnog krila, a trenutno je trener selekcije do 16 godina. Među navijačima i prijateljima poznat je kao “Julo gol”. Što se tiče našeg portala, moramo da izrazimo pohvale na račun g. Juloskog koji nam je uvek izlazio u susret za sve informacije koje su nam bile potrebne oko selekcije koju vodi i time doprinese da se mnogo više sazna o toj deci koja bi trebala da jednog dana zaduže seniorski dres. Inače, kroz svu dosadašnju komunikaciju s njim, vidi se njegova ljubav i strast prema ovom sportu koji nekako preživljava teške trenutke u Srbiji, jer se stvari već dugo godina ne miču sa mrtve tačke oko infrastrukture, pa samim time ni naši treneri, a ni deca i seniori, ne mogu da pokažu ono najbolje, u odnosu na klubove iz Slovenije. Sve u svemu, mi se nadamo da ćete uživati u ovom intervjuu.
Gospodine Juloski, jedan ste od trenera u hokejaškom klubu Crvena zvezda i sa dosta uspeha ste vodili Zvezdinu decu. Ipak, da bi malo dočarali toj deci, a i vaskolikoj zvezdaškoj populaciji, Vaš životni put do trenera, prvo nam malo recite o svojim hokejaškim počecima i kako ste uopšte zavoleli hokej?
“Kao prvo da Vam se zahvalim što u velikoj meri pratite hokej i pružate veliku podršku našem klubu.
Hokej sam počeo da treniram sa 6 godina na preporuku oca i strica. Stric je bio hokejaš, a u to vreme je bio i hokejaški sudija. Sa njima sam dosta hokejaških utakmica gledao, a kako smo živeli blizu hale Pionir poželeo sam i da se oprobam u tome. Krenulo je sve kao zabava, ali ubrzo sam zaista zavoleo ovaj sport, pa sam krenuo dosta ozbiljnije da treniram”.
Kako su prolazili Vaši juniorski dani? Šta su u Vaše vreme bile najveće prepreke da se postane dobrim hokejašem i da se dosegne seniorska konkurencija?
“Zaista sam dosta trenirao u to vreme. Bilo je puno dece, tako da je i konkurencija bila velika. Toliko sam voleo hokej da za prepreke nisam mario. Tada sam imao samo jedan cilj, a to je da zaigram za seniorski tim. Iz ovog ugla to nije bilo ni malo lak zadatak, jer je tada Zvezda imala jak seniorski sastav i prosto nisu svi mogli da dođu do prvog tima. Najteži je taj prelaz iz juniorskog u seniorski hokej. Ja sam uspeo da uđem u prvi tim, ali su mnogi iz moje generacije u tom periodu odustali”.
Ko Vam je u to vreme od trenera bio najviše od koristi tj. od koga ste najviše učili?
“Kroz igračku karijeru sam zaista promenio dosta trenera. Najveći uticaj na mene je imao ruski trener Vitali Stain. Nisam upoznao čoveka sa više energije. Radio je sa toliko strasti i ljubavi da je svaki igrač uz njega napradovao i pružao svoj maksimum na treninzima i utakmicama. Takdođe su me trenirali Miodrag Vještica Zef, Dušan Ilić Ilke”.
Pretpostavljamo da ste kao i svi drugi imali neke svoje uzore. Koga ste najviše cenili?
“Jedan od omiljenih igrača mi je bio Pavel Bure. Zaista sam uživao u njegovim majstorijama”.
Zabeležili ste i dosta nastupa za mlađe selekcije Jugoslavije U18 i 20.
“Puno puta sam nastupao za seniorsku reprezentaciju kao i za U18 i U20. Taj period me asocira na Vojina Koljenšića Šilju koji je bio trener mlađih reprezentativnih selekcija. Puno dobrih utakmica smo igrali i za mladu reprezentaciju me vežu lepe uspomene”.
Kada nastupate za seniorsku ekipu Crvene zvezde? Sećate li se prve utakmice? Kako je to izgledalo? Da li ste imali tremu?
“Za seniorski sastav krećem da igram sa 16 godina. Prve utakmice se tačno ne sećam, ali se sećam svog prvog odlaska sa seniorskom ekipom na turnir Kontinental Kupa gde sam bio najmlađi član ekipe. Igrali smo utakmice sa prvacima Švedske, Ukrajine i Francuske. Znam da sam posle tog turnira bio veoma ponosan”.
Sa reprezentacijom Savezne republike Jugoslavije, kao i Srbije i Crne Gore nastupate 5 puta na svetskim prvenstvima, divizija 2?
“Tako je, nastupao sam dva puta za Jugoslaviju i tri puta za Srbiju i Crnu Goru. Pamtim Svetsko prvenstvo u Beogradu gde smo bili favoriti da pređemo u diviziju više. Desio nam se jedan loš dan na turniru, izgubili smo od Izraela i ostali smo bez plasmana u viši rang. Taj poraz je celoj ekipi veoma teško pao i sigurno da ga pamtim kao nešto loše iz igračkih dana”.
Kada prestajete zvanično da igrate i da li ste odmah i kako ušli u trenerske vode?
“Par godina sam paralelno igrao i radio kao trener. U nekom periodu sam prelomio da ne želim više da igram i da želim da se bavim trenerskim poslom. Teško je bilo istovremeno igrati i trenirati decu, tako da sam teška srca prelomio da završavam karijeru kao igrač”.
Kakav je osećaj raditi sa decom? Koliko je to zahtevan posao i koliko je potrebno biti dobar psiholog pored stručnosti koju neki trener poseduje?
“Osećaj je divan. Sa svim selekcijama je lepo raditi. Sa nekima teže sa nekima je lakše. Trenutno radim sa selekcijom U16 i kao što ste rekli potrebno je biti i psiholog. Ima 20 momaka sa različitim karakterima, a to sve treba spojiti u jednu celinu da bi bili dobar tim. Sve su to dobri momci i zaista je lep izazov raditi sa njima”.
Šta bi voleli najviše da unapredite kao trener i na čemu mislite da morate najviše da poradite kako bi postali još bolji?
“Sigurno je da svaki trener uči dok je živ, pa tako i ja. Hokej svake godine sve više i više napreduje. Treba pratiti sve novine i ići u korak sa vremenom. Često pričam sa kolegama iz Slovenije i tako razmenjujemo iskustva. Takođe, dosta vremena provodim sa kolegama iz Zvezde i sa njima mnogo pričam kako da unapredimo sebe i naš klub. Sa zajedničkim radom, svih trenera u klubu, možemo da napredujemo svi zajedno jos više”.
Kada sagledate celokupan rad, da li mislite da u ovim uslovima, u kojima se hokej nalazi u Srbiji, Zvezda može da izrodi vrhunske igračekako za naše, tako i za evropske prostore?
“Uslovi su kakvi jesu. Nemamo uslove kao što imaju slovenačke ekipe, gde svaki tim ima svoju halu i mogu da treniraju kada god požele. Takođe deca u Sloveniji idu samo pre podne u školu i to mnogo znači za trenažni proces. I pored svega toga ostvarujemo zapažene rezultate u svim kategorijama. Imamo talentovanu decu koja vredno treniraju i junački se bore sa ekipama iz Slovenije. Nadam se da će doći dan da imamo i mi svoju halu i tada sam siguran da bi pričali o mnogo višim ciljevima”.
Koliko bi mlađim selekcijama značilo da igraju neke jače lige od IHL-a ili je po vama IHL trenutno naš domet?
“Mislim da je IHL liga trenutno idealna za nas. Nivo je odličan i ekipe su zaista veoma dobre”.
Marko, privatno, van leda?
“Kada nisam na treninzima i putovanjima posvećen sam maksimalno porodici. Prijatelji takođe vole sport kao i ja, tako da pratimo utakmice Zvezde u drugim sportovima”.
Moramo Vas pitati kao i neke prethodnike: da li ste imali prilike da čitate intervjue sa bivšim igračima Crvene zvezde i kakav su ostavili utisak na vas?
“Pročitao sam sve intervjue i zaista je divno čitati šta kažu legende Jugoslovenskog hokeja”.
Za kraj imate li neku poruku za mlade hokejaše?
“Samo želim da kažem da trebaju da budu uporni i da vredno treniraju i siguran sam da će rezultati doći”.
Hvala Vam na odvojenom vremenu i veliki pozdrav u ime svih Zvezdinih navijača i ljubitelja hokeja.
“Hvala i Vama i pozdravljam sve Zvezdine navijače”.
Додајте коментар