Ekipa našeg portala nastavlja sa predstavljanjem Zvezdinih hokejaša do 16 godina. Ovog puta je u pitanju Mateja Đerić i zaista je interesantno pročitati kako deca u tom dobu razmišljaju. Takođe, ovo je i period nekih prekretnica kada mnoga deca ostavljaju sport ili krenu korak dalje ka profesionalnoj karijeri.
Srpski hokej je inače u krizi (o tome smo pisali, a i pisaćemo nadam se još) i zaista je potrebno pružiti podršku ovoj deci kako bi izašla na pravi (sportski) put i tako uspešno predstavljali kako klub, tako i našu državu.
Sa koliko si godina počeo da igraš hokej i odakle ljubav baš prema ovom sportu?
Za razliku od većine dečaka iz moje generacije koji su prvi put izašli na led sa 4 ili 5 godina, ja sam prvi put obuo klizaljke u drugom razredu osnovne škole, posle letnjeg raspusta koji sam proveo u Kanadi. Obzirom da većina dečaka tamo igra hokej, i ja sam poželeo da se oprobam u tom sportu.
Koliko truda i rada je potrebno da bi opstao u hokeju?
Zaista je bilo potrebno jako puno truda i rada, a posebno meni zbog činjenice da sam počeo kasno da treniram i činilo mi se da nikad neću uspeti da nadoknadim tu razliku i uhvatim korak sa svojom generacijom. Međutim uz veliku želju, trud i rad, pomoć i strpljenje trenera, kao i podršku starijih i iskusnijih saigrača iz tima sve se može postići. Hokej je iznad svega timski sport i jako je bitno da u ekipi postoji taj duh zajedništva i kada se pobeđuje i kada se gubi.
Kako rasteš i prelaziš u više kategorije, hokej postaje sve ozbiljniji. Kako to izgleda sada, kada si u U16 selekciji?
Trenutno igram za ekipu U16, koju vodi trener Marko Juloski, a takmičimo se u jakoj slovenačkoj ligi. Prelaskom u starije selekcije hokej postaje sve brži i grublji, ali pre svega lepši i dinamičniji. Ovo mi je treća sezona kako nastupam sa Zvezdom u SLO hokej ligi, prvo sa selekcijom U14, a sada sa selekcijom U16.
Šta je tvoj san što se hokeja tiče?
Voleo bih kada bi u Srbiji bilo mnogo više klubova i kada bi igrali srpsku ligu, kao i kada bi ljudi bolje razumeli ovaj sport i dolazili da ga gledaju. Želja mi je da zaigram za seniorski tim Crvene zvezde i reprezentaciju Srbije.
Čitaš li intervjue sa bivšim Zvezdinim hokejašima na našem portalu i šta ti se tu najviše sviđa tj. inspiriše?
Čitajući članke o bivšim Zvezdinim hokejašima, interesantno je da su svi oni, bez obzira kakve su uspehe imali u karijeri, celog života ostali privrženi ovom sportu i ističu kao nezaboravno, vreme kada su igrali hokej.
Kolika su ti pomoć roditelji, a kolika treneri u hokeju i van njega?
Ogromna! Moji roditelji ne izigravaju trenere, ali mi zato pružaju beskrajnu podršku u svemu. Treneri sa druge strane ulažu mnogo energije kako bi postali sto bolji, ne samo na ledu, već i van njega. Provode sa nama mnogo vremena, poznaju svakog od nas jako dobro, i svakako imaju veliku ulogu u našem razvoju.
Kakav si učenik u školi?
Pored treninga i čestih putovanja na utakmice za sada uspevam da uskladim obaveze u školi, koja je i meni, kao i većini saigrača iz kluba, jako bitna. Odličan sam učenik i idem u XIV beogradsku gimnaziju.
Ideš li na Zvezdine utakmice u drugim sportovima, fk, kk?
Na žalost ne idem zbog velikog broja obaveza prema školi i hokeju.
Da li ti je ovo prvi intervju?
Ne, ovo mi nije prvi intervju. Prvi intervju sam imao pre 5 godina kada smo gostovali na TV Studio B, povodom održavanja memorijalnog turnira u hokeju za decu od 8 do 10 godina “Miodrag Šišić-Šile”.
Poruka Zvezdinim navijačima koji vas prate?
Bilo bi sjajno videti ih u hali Pionir.
Додајте коментар