Dragi ljubitelji košarke, posebno vi koji se sećate starijih generacija, donosimo vam intervju sa čovekom koji je uspeo da dokači jednu sezonu u klubu sa Mokom Slavnićem i Kapičićem, diplomiranim mašincem koji je proveo skoro celi svoj staž u Zvezdi i dao joj veoma mnogo. Za Zvezdu je odigrao 417 mečeva i drugi je na večnoj listi. Po završetku svoje bogate karijere, bio je generalni sekretar saveza. Veliki Zvezdaš i čovek, Predrag Bogosavljev.
Gospodine Bogosavljev, svako ima različite početke bavljenja sportom. Neko je krenuo od malih nogu, neko kasnije, a neko se bavio potpuno drugim sportom u odnosu na onaj u kome se afirmisao. Recite nam o vašim mladalačkim danima – kako ste došli do toga da se bavite košarkom, ko je uticao na vas u ranoj mladosti da odabereta ovaj sport?
“Nekako sam bio predoređen da treniram košarku, pošto su mi otac i stric bili košarkaši. Počeo sam da treniram u košarkaškoj sekcji moje Osnovne škole (Vuk Karadžić) u Kikindi, a nastavnik mi je bio Đorđe Mladenović. On se potrudio da zavolimo sport i naučimo osnove.”
Kako teku vaši pionirski i juniorski dani? Šta najviše pamtite iz tog perioda?
“Sa 15 godina sam počeo da igram u klubu OKK Kikinda i to u seniorskom timu, tako da je moj juniorski staž i u Kikindi i u Zvezdi tekao paralelno sa seniorskim. Najlepše uspomene su vezane za veliki uspeh jugoslovenske reprezentacije (zlatna medalja) na Juniorskom prvenstvu Evrope 1976. godine. Ja sam bio dve godine mlađi od te generacije, ali sam imao značajnu ulogu u timu. To su bile moje prve ozbiljne pripreme i međunarodno takmicenje, a u isto vreme možda i najveći uspeh u karijeri.”
Koji trener je u tom periodu najviše doprineo vašem košarkaškom razvoju?
“Nikad neću zaboraviti mog prvog trenera u Kikindi, Lazu Strajnića. On je bio više od trenera i svima iz moje generacije je bio kao roditelj, a kasnije prijatelj. U juniorskoj reprezentaciji mnogo su mi pomogli tadašnji trener Luka Stančić i njegov pomočnik Duda Ivković, a u Zvezdi je tada trener juniora bio Boža Maljković, tako da sam imao od koga i šta da naučim.”
Za seniorski tim Zvezde nastupate u sezoni 1976/77. Protiv koga ste zaigrali prvi put u seniorskoj konkurenciji i kako ste se tada osećali, izlazak pred navijače, trema?
“Davno je to bilo, tako da se ne sećam detalja, ali mislim da sam prvi put bio u timu u drugom kolu prvenstva te godine, a posle toga sam bio u sastavu do kraja sezone. Ako pričamo o emocijama, treba da se zna da sam ja u klub došao samo zato što sam bio Zvezdaš (tada nije bilo para) i za mene nije bilo veće časti nego da igram za moj voljeni klub.”
Recite nam malo više o vašim zvezdaškim danima…koja utakmica vam je ostala u najdražem, a koja u najtužnijem sećanju? Koji derbi najradije pamtite, a kojeg se ne želite sećati?
“U Zvezdi sam proveo skoro 13 godina. Na žalost, nisam osvojio ni jednu titulu sa seniorskim timom, iako smo u jednom periodu bili među najboljim, ako ne i najbolji tim u Jugi. Sa ove vremenske distance, teško mi je da izdvojim najvažnije derbije, pošto ih je bilo mnogo. Bilo je tu i radosti i tuge, ali je bilo veliko uživanje biti deo te priče. Na žalost, zauvek ću pamtiti dve utakmice koje smo izgubili, a koje su mogle da promene karujere čitave generacije. Prva je finalna utakmica Kupa Koraća, kada smo u Parizu izgubili od Orteza, a druga majstorica finala plej ofa sa Cibonom, u Zagrebu. U prvoj smo bili izraziti favoriti, ali smo je loše odigrali, a u drugoj smo zaslužili i morali da pobedimo, ali se umešala viša sila.”
Tokom vaše seniorske karijere u Zvezdi, koji trener je na vas ostavio najveći utisak i pomogao vam da postanete igrač kakav ste bili?
“Ranko Žeravica je definitivno bio trener koji je meni, ali i svim mojim saigračima najviše pomogao. Iako nismo imali sreću da osvojimo neku titulu, većina od nas je imala dugačke i uspešne profesionalne karijere.”
Vaš najdraži saigrač i prijatelj na parketu i van njega?
“Moj najbolji prijatelji na terenu, a kasnije i van terena, bili su Rajko Žižić i moj kum Stevan Karadžić. Rajko je bio prava ljudina velikog srca, ali nas je, na žalost, prerano napustio. Bio je previše dobar za okruženje u kojem smo živeli.”
Stevan Karadžić: Sve što je radio, radio je vrhunski
”On je u Zvezdu došao negde ’76. ili ’77. godine kao talentovan, visok igrač i odma su se velike nade polagale u njega. U to vreme bio je moderan visoki igrač, nisu se tada sretali tako visoki igrači sa tako dobrim šutem. Mislim da ga je doveo Bata Đorđević u Zvezdu. Uglavnom, bio je oslonac Zvezde tih 80-ih godina, od ’80. pa tamo do ’87. – ’88. godine. On je jedan od igrača sa najdužim stažom u Crvenoj zvezdi. Kažem, bio je moderna četvorka, profil igrača kakav se i sada traži – da je mobilan, da dobro trči, da dobro skače i da dobro šutira za tri poena. Doduše, on nije imao mnogo tih šuteva za tri poena, jer mu je pola karijere prošlo dok nisu uveli šut za tri poena. Bio je vrlo staložen igrač, davao je uvek maksimum i uvek najbolje za Zvezdu, kako na terenu, tako i van njega. Pravi profesionalac koji se vrlo studiozno i disciplinovano pripremao za utakmice. Uostalom, takav je i u životu. On je završio Elektrotehnički fakultet i to uz dva treninga dnevno. I posle igračke karijere ostao je u košarci kao sportski radnik i tu je napravio zaista velike rezultate. Sve što je radio, radio je veoma uspešno – kao generalni sekretar saveza, zatim imao je udeo i u organizaciji evropskog prvenstva koje je po svemu bilo vrhunsko. To mu je bila odskočna daska. Ljudi su iz FIBA su shvatili da se radi o čoveku koji može da unapredi rad svetske košarkaške federacije i on je već deset godina u FIBA jedan od direktora za organizaciju takmičenja. On i ja smo se družili, doduše nešto manje za vreme igračkih dana, jer je on studirao vrlo ozbiljan fakultet, pa nismo imali toliko prilike da se van terena družimo. Posle kad je završio fakultet, družili smo se porodično, išli na more i od tada traje naše prijateljstvo.”
Pretpostavljamo da svo to vreme u Zvezdi nije prošlo bez nekih zanimljivih anegdota. Možete li nam ispričati neku?
“Naravno da je bilo puno anegdota i zanimljivih priča, ali one nisu za javnost.”
Da se osvrnemo malo na reprezentativnu karijeru. Teško je u to vreme (bivše Jugoslavije) bilo doći do reprezentacije?
“Reprezentacije Jugoslavije je u to vreme bila neprikosnovena u Evropi i svetu i bilo je izuzetno teško dobiti šansu. Posle uspešnih nastupa u juniorskoj (biran u prvu petorku Evrope 1978. godine), odigrao sam nekih dvadesetak utakmica za seniorsku reprezentaciju, ali ne na velikim takmičenjima. Moja generacija je imala tu nesreću da bude negde između sjajne generacije Moke, Kiće, Ćose, Praje itd. i mladih lavova Divca, Dražena, Rađe, Kukoča, Đorđevića, Danilovića itd. Dok smo bili mladi, nismo bili dovoljno dobri da zamenimo ove starije, a kad smo stasali, mlađa generacija je svojim talentom zaslužila da dobije šansu pre nas.”
Kada odlazite iz Zvezde i za čim najviše žalite, a na šta ste ponosni (govorimo o periodu u Zvezdi)?
“Iz Zvezde sam otišao 1989. godine Na žalost bez osvojene titule i, naravno, za tim najviše žalim. S druge strane, u mom klubu sam proveo svoje najbolje godine i ponosan sam na to što sam u jednom period bio i kapiten tima.”
Posle Zvezde?
“Igrao sam prvo u Švajcarskoj (samo godinu dana zbog povrede), Rabotničkom, OKK Beogradu i na kraju u Zemunu. Polako sam spuštao intenzitet treninga i utakmica pre nego što sam završio karijeru.”
Kada završavate svoju košarkašku karijeru i šta ste radili i radite posle nje?
“Prestao sam da igram 1996. godine, ali poslednjih godina sam već radio u struci (elektro inženjer) i pokrenuo privatni biznis. 1996. godine, na insistiranje bivših saigrača i prijatelja, prihvatio sam poziciju Generalnog Sekretara KSS, 2000. godine preuzimam tu poziciju u KSJ, od 2004. do 2006. sam bio Direktor Evrobasketa 2005 i na kraju od 2006. godine sam u FIBA.”
Koliko danas pratite Crvenu zvezdu i kako vam se čini Zvezda iz vaše perspektive?
“Naravno da pratim našu košarku, a posebno Zvezdu. Drago mi je što se posle izuzetno teškog perioda klub oporavio i ponovo postiže dobre rezultate.”
Bogosavljev privatno?
“Porodičan čovek i profesionalac.”
Šta bi danas poručili mladim igračima koji se počinju baviti košarkom?
“Za uspeh je potrebno mnogo truda i rada. Ako želite da budete veliki, nemojte zapostaviti školu i opšte obrazovanje. Dok ste mladi ne jurite za parama, nego birajte sredinu koja će vam omogućiti da igrate i napredujete. Pare će doći kasnije i biće ih više, ako ste se pravilno formirali kao igrači.”
Poruka za Zvezdu i njene navijače?
“Poštujte veliki trud koji igrači ulažu da bi uopšte dobili šansu da igraju na utakmicama. Podržite ih kadi im je teško i bodrite, posebno kadi im ne ide. To će im dati novu snagu. Isto tako, budite veliki i poštujte protivnika. Vređanjem protivnika ne pomažete svom timu.”
Gospodine Bogosavljav, hvala Vam na odvojenom vremenu za ovaj intervju i pozdrav u ime našeg portala i Zvezdinih navijača.
“Srdačan pozdrav i Vama i svim Zvezdinim navijačima!”
Додајте коментар